Средњовековни рударски алат и опрема

Основни алат средњовековних рудара састојао се од длета, чекића, пијука и клина којима се копала руда и разбијала стена. Поред алата, у покретне рударске налазе спада и рударска опрема, као што су предмети за пренос руде из јаме (карлице, сакови, колица, ужад), помоћна средства за кретање у вертикалним и косим ходницима (стубе, лестве), као и елементи подграђивања.

Рударски алат

• Длето је гвоздена алатка којом се копала рудна жила и разбијала стена на тај начин што су њихове главе ударане масивним чекићима, док су им врхови секли стене. Длета су имала четвртасте и широке главе, зашиљене врхове и отвор за држаљу при средини који је обичано ромбично проширен.
• Чекић такође спада у основни рударски алат. Рударски чекићи су могли бити дворучни и једноручни. Дворучни чекићи су били масивни, са четвртастим странама и отвором за држаљу, и служили су за ломљење руде и камена и ударање клинова у пукотине стена. Једноручни чекићи су били мањи и могли су имати четвртасте стране као дворучни; или једну равну , а другу шиљату која је служила за одбијање рудаче и њено туцање.

Длето на дршци укрштено са чекићем назива се рударска значка и представља симбол рударства.

• Пијук или килава је гвоздена алатка која је служила за копање жиле која није тврда већ земљаста, и за површинско копање руде.
• Клин или пробојац је алатка која је служила за одбијање комада руде или стене на тај начин што се забијала у пукотине у стени. Клин је имао једну страну равну о коју се ударали чекићем и другу шиљату која се наслањала о стену.

Рударска опрема

• Подграде су служиле за обезбеђивање подземних просторија од обрушавања. Средњовековне подграде су се правиле искључиво од дрвета. Могле су бити трапезасте састављене од два уско постављена ступца и водоравне греде (за подграђивање рударских ходника) и четвртасте, тзв. венци који су се састојали од две дуже и две краће греде које су слагане, најчешће одоздо нагоре (за подграђивање рударских окана. Разликују се три типа веза код подграда: на преклоп, на зуб и на искружак.
• Стубе су служиле за силажење у окна мање висине или за кретање у косим неподрађеним ходницима већег нагиба. Обично су коришћена једноставно обрађена дебла са усеченим ногоступима.
• Карлица је врста посуде за прихватање и издвајање руде, грубо израђена у дрвету. Могу бити са дршком, или без ње, а могу имати причвшћен канап на једном крају ради тегљења руде у рударској јами.
• Колица су служила за извожење руде из рудника. Прављене су од дрвета учвршћеног металном конструкцијом. У поду су имала две мале осовине око чијих крајева су била по два дрвена котура која су се држала клиновима, и постојао је још један тзв. водећи клин такође у поду колица. Кретала су се каналима од дебелих дасака.
• Уже је коришћено за извлачење руде из рударских окана као и за тегљење карлица са рудом у рударским јамама. Прављена су од лике и конопља.

Спољашње везе

• Музеј рударства и металургије Бор

Види још

• Рударство
• Музеј рударства и металургије Бор

Литература

• Agricola G., Zwölf Bücher vom Berg-und Hüttenwesen, Düsseldorf: Deutsches Museum von Meisterwerken der Naturwissenschaft und Technik, 1953.
• Антуновић-Коблишка М., О нашем средњовековном рударском алату, Гласник Етнографског музеја 46, 1982.
• Bogosavljević B., Medievil Mining Tools from the Belgrade National Museum Collection, Ancient Mining and Metallurgy in Southeast Europe, Bor-Belgrade 1995.
• Богосављевић Б., Прилог проучавању средњовековног рударског алата, Наша прошлост 4, 1989.
• Вукановић Т., Речник древног рударства у земљама централног Балкана XII-XVIII века, Музеј рударства и металургије Бор, 1998.
• Мркобрад Д., средњовековни рударски чекић из Кижевика, Зборник радова Музеја рударства и металургије 5/6, Бор, 1987-1990.