Рударство

Из Википедије, слободне енциклопедије
Рудник бакра у близини Сребрног града у Новом Мексику

Рударство је веома стара индустријска грана која се бави процесом ископавања руда и њене припреме за искоришћавање у разним областима индустрије или за непосредно коришћење у свакодневном животу.[1]

Рудници се по начину ископавања деле на површинске и дубинске. Материјали који се често ископавају су: боксит, калај, цинк, дијамант, земни гас, магнезијум, манган, бакар, никл, олово, платина, нафта, со, сребро, титанијум, уранијум, угаљ, злато и гвожђе. Сем њих често се ископавају и: глина, песак, гранит и кречњак.

Подземно рударство[уреди]

Подземно рударство се односи на групу подземних рударских техника које се користе за издвајање угља, уљаних шкриљаца и других минерала или геолошке грађе из седиментних (меких) стена. Пошто су депозити у седиментним стенама често слојевити и релативно мање тешки, рударске методе се разликују од оних који се користе за руде у магматским и метаморфним стенама. Подземне експлоатационе технике такође знатно разликујемо од оних за површинску експлоатацију.

Подземна експлоатација се примењује за добијање минералних сировина које се налазе у дубљим деловима Земљине коре.

Подземна експлоатација је много захтевнија, јер осим основне делатности копања, захтева читаву врсту мера које треба да осигурају сигуран рад, као што је: вентилација, подграђивање (делимично или потпуно), црпљење воде, откривање присутности штетних гасова и заштиту запослених рудара од њих, посебан начин транспорта минералних сировина.

Површинска експлоатација[уреди]

Површинска експлоатација обухвата стрип рударство, отворени коп, маунтнтоп ремувал, то је широка категорија рударства у којој се уклања земљиште изнад минералне сировине тј. врши се укалањање јаловина како би се дошло до рудног тела. Овај тип екслоатације отпочиње са применом средином 16. века али због своје практичности он постаје један од најдоминантнијих начина експлоатације на свету (Примера ради у САД највећи проценат рудника је површински).[2]

Овај облик рударсва користи неке од највећих машина на свету као што су дампер, ротони багер, багер дреглајн.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Woytinsky, W. S., and E. S. Woytinsky. World Population and Production Trends and Outlooks (1953) pp 749–881; with many tables and maps on the worldwide mining industry in 1950, including coal, metals and minerals
  • Ali, Saleem H. (2003) Mining, the Environment and Indigenous Development Conflicts. Tucson AZ: University of Arizona Press.
  • Ali, Saleem H. (2009) Treasures of the Earth: need, greed and a sustainable future. New Haven and London: Yale University Press
  • Even-Zohar, Chaim (2002). From Mine to Mistress: Corporate Strategies and Government Policies in the International Diamond Industry. Mining Journal Books. стр. 555. ISBN 0-9537336-1-0. 
  • Geobacter Project: Gold mines may owe their origins to bacteria (in PDF format)
  • Garrett, Dennis Alaska Placer Mining
  • Jayanta, Bhattacharya (2007). Principles of Mine Planning (2nd изд.). Wide Publishing. стр. 505. ISBN 81-7764-480-7. 
  • Morrison, Tom (1992) Hardrock Gold: a miner's tale. ISBN 0-8061-2442-3
  • John Milne: The Miner's Handbook: A Handy Reference on the subjects of Mineral Deposits(1894) Mining operations in the 19th century.[1]
  • Aryee, B., Ntibery, B., Atorkui, E. (2003) Trends in the small-scale mining of precious minerals in Ghana: a perspective on its environmental impact (in Journal of Cleaner Production 11: 131-140)
  • The Oil, gas and Mining Sustainable Community Development Fund (2009) Social Mine Closure Strategy, Mali(in [2])

Спољашње везе[уреди]