Standardni tibetski jezik
| standardni tibetski | |
|---|---|
| ལྷ་སའི་སྐད་ | |
 Standardni tibetski, napisan tibetskim alfabetom | |
| Izgovor | lha-sa'i skad |
| Govori se u | Kina, Indija i Nepal |
Broj govornika | standardni tibetski: 1,300,000 širi tibetski: oko 5.000.000 (nedostaje datum) |
sino-tibetski
| |
| tibetski alfabet | |
| Zvanični status | |
Službeni jezik u | Autonomna oblast Tibet (Kina) |
| Reguliše | Komitet za standardizaciju tibetskog jezika |
| Jezički kodovi | |
| ISO 639-1 | bo |
| ISO 639-2 | tib (B) bod (T) |
| ISO 639-3 | bod |
Standardni tibetski je najkorišćenija forma tibetskih jezika. On je baziran na govoru Lase, koji je dijalekat centralnog tibetskog. Zbog toga, tibetski jezik se često naziva i lasanski tibetski. Tibetski je zvanični jezik Autonomne oblasti Tibet u NR Kini. Pisani jezik se bazira na klasičnom tibetskom i veoma je konzervativan.
Svakodnevna upotreba[uredi | uredi izvor]
U velikom delu Tibeta, osnovno obrazovanje se primenjuje kompletno, ili bar većinom, u tibetskom, a dvojezično obrazovanje se retko uvodi pre kasnog osnovnog obrazovanja (5‒8. razred). Međutim, kineski je jezik nastave u većini tibetskih srednjih škola. Đaci koji nastave školovanje, i pređu na visoko obrazovanje imaju opciju studiranja humanističkih disciplina na tibetskom na nekim od manjinskih koledža u Kini. Pismenost i stope upisa su glavna briga kineske vlade. Veliki deo tibetske populacije je nepismen, i iako je obrazovanje obavezno, mnogi roditelji u ruralnim oblastima nisu u mogućnosti da šalju decu u školu.
