Непал

Из Википедије, слободне енциклопедије
Савезна Демократска Република Непал
संघीय लोकतान्त्रिक गणतन्त्र नेपाल
Сангхија Локтантрик Ганатантра Непал
Крилатица: जननी जन्मभूमिष्च स्वर्गादपि गरियसि
(санскрит: „Мајка и домовина су важније од небеса“)
Химна: सयौं थुँगा फूलका, Sayaun Thunga Phool Ka
Ми смо стотине цвећа
Положај Непала
Главни град Катманду
Службени језик непалски
Владавина
Председник Бидија Деви Бандари
Председник Владе Кадга Прасад Шарма Оли
Облик државе Савезна република
Историја
Независност 21. децембар 1882.
Географија
Површина
 — укупно 147.181 км2(93)
 — вода (%) 1,8
Становништво
 — 2012. 26.494.504 [1](45)
 — густина 184/км2
Економија
Валута Непалска рупија
 — стоти део валуте ‍NPR‍
Остале информације
Временска зона UTC +5:45
Интернет домен .np
Позивни број ++997

Непал (неп. नेपाल), званично Савезна Демократска Република Непал (неп. संघीय लोकतान्त्रिक गणतन्त्र नेपाल), планинска је континентална држава у Хималајима на северу јужне Азије.[2] Граничи се на југу, истоку и западу са Индијом и на северу са Кином (Аутономним регионом Тибет).

Површина Непала је 147.181 км², где је 2005. живело 27.133.000 становника. Политичка и верска престоница земље је његов убедљиво највећи град Катманду. По уређењу Непал је савезна демократска република.

Историја[уреди]

Главни чланак: Историја Непала
Непалски владари 1920. године

Кроз већи део своје историје Непал је био монархија. Њиме је од 1768. владала династија Шах која је ујединила мала краљевства. У време британске колонијалне власти у Индији Непал је остао независан, али изолован од спољног света, плативши цену кроз привредну неразвијеност и феудалну заосталост. Привредне реформе и делимично отварање према суседној Индији последњих деценија довеле су до промена набоље. Сметња развоју је било избијање грађанског рата 1996. у којем се марксистичка герила борила против централних власти. Године 2006. окончан је грађански рат договором о одржавању избора за уставотворну скупштину.

Непалски парламент је 28. маја 2008. године изгласао укидање монархије и успостављање Савезне Демократске Републике Непал.[3]

Географија[уреди]

Главни чланак: Географија Непала

Положај[уреди]

Државе са којима се Непал граничи су Кина и Индија. Површина државе износи 147.181 km². Непал је држава трапезоидног облика на јужним падинама Хималаја, дуга око 800 и широка око 200 километара.

Геологија и рељеф[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.
Топографска мапа Непала

Иако мала држава, Непал поседује велику разноврсност предела, од тропско влажне климе на југу, до највиших врхова света на северу. Обично се дели у три физичко-географске регије: планине, брда и регион Тераи (влажна регија). Ове еколошке зоне се простиру у правцу исток-запад, а вертикално их пресецају речни системи. Са повећањем надморске висине долази до смањивања температуре.

Осам од десет највиших светских врхова је у Непалу, од којих се највиши врх на Земљи Монт Еверест (8.848 метара, непалски: Сагармата) налази на граници са Кином.

Воде[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Флора и фауна[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Клима[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Привреда[уреди]

Куће у руралним деловима Непала су грађене од глине и камена

Главна привредна делатност и даље је пољопривреда, али расте удео услужних делатности (туризам). Држава велику помоћ прима од страних донатора: Немачке, Кине, Јапана и САД. Пољопривредне културе су: кукуруз, пшеница, пиринач, памук, дуван, кромпир, чај као и ароматично биље. Сточарство је развијено; оваца (2,4 мил) говеда (7 мил) свиња, коза. Индустрија је у зачетку: текстилна, прехрамбена, дуванска, коже, обућа. Руде: злато, бакар, гвожђе, манган и никл.

Становништво[уреди]

Главни чланак: Демографија Непала
Познати Шива хинду храм

У Непалу живи више од 60 различитих етничких заједница и каста. Најбројније четири групе су: кшатрије (око 16%), брамани (око 13%), Магар (7%) и Тару (6,75%). Етнички Шерпе, познати као водичи алпинистичких експедиција, чине свега 0,68% становништва. Хиндуизам је најбројнија религија (80%), следи будизам (11%). Оснивач будизма Сидарта Гаутама (Буда) је рођен у Непалу. Непалским говори око половине становника, а служи и као lingua franca за говорнике других језика.

Око половина становништва живи испод границе сиромаштва (1,25 $ дневно).[4]

Непалска застава једина је државна застава која нема правоугаони облик.

Административна подела[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Референце[уреди]

  1. Национална агенција за статистику, Попис 2012 [1]
  2. United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  3. Nepal raises national flag in palace | Reuters, Приступљено 15. 4. 2013.
  4. Human Development Indices, Table 3: Human and income poverty. стр. 34. Retrieved on 1 June 2009

Спољашње везе[уреди]

Влада
Опште