Stelarna gustina
Stelarna gustina je prosečan broj zvezda unutar jedinične zapremine. Slično je stelarnoj gustini mase, koja predstavlja broj solarnih masa (M☉) po jedinici zapremine. Za merenje stelarne gustine koristi se merna jedinica kubni parsek (pc3).
U Lokalnom međuzvezdanom oblaku, vrednost ovog parametra se određuje proučavanjem bliskih zvezda, u kombinaciji sa procenama broja bledih zvezda koje su možda propuštene. Prava stelarna gustina u blizini Sunca je procenjena na 0,004 zvezda po kubnoj svetlosnoj godini, odnosno 0,14 zvezda pc−3. U kombinaciji sa procenama stelarnih masa, gustina mase se procenjuje na 4×10−24 g/cm3 ili 0.059 solarnih masa po kubnom parseku. Prosečna gustina varira kroz svemir, a drastično opada u pravcima van galaktičke ravni.[1]
Regioni unutar Mlečnog puta koji imaju najveću stelarnu gustinu su jezgro galaksije i unutrašnjost globularnih zvezdanih jata. Tipična gustina mase za globularno zvezdano jato je 70 M☉ pc−3, što je 500 puta više od gustine mase u blizini Sunca.[2] U Lokalnom međuzvezdanom oblaku, stelarna gustina zvezdanog jata mora da bude veća od 0,08 M☉ pc−3 da bi se izbegao plimski prekid.[3]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Gregersen, Erik. The Milky Way and beyond. The Rosen Publishing Group. pp. 35-36. ISBN 1-61530-053-8
- ^ Marx, Siegfried; Pfau, Werner (1992). Astrophotography with the Schmidt telescope. Cambridge University Press. p. 124. ISBN 0-521-39549-6
- ^ Max-Planck-Institut fur Astronomie (2002) [October 9-13, 2000]. Eva K.Grebel; Wolfgang Brandner (eds.). Modes od star formation and the orgin of field populations: proceedings of a workshop. Astronomical Society of the Pacific conference series. Vol. 285. MAx-Planck Institute of Astronomy, Heidelberg, Germany: Astronomical Society of the Pacific. p. 165. ISBN 1-58381-128-1
