Стеларна густина
Стеларна густина је просечан број звезда унутар јединичне запремине. Слично је стеларној густини масе, која представља број соларних маса (М☉) по јединици запремине. За мерење стеларне густине користи се мерна јединица кубни парсек (pc3).
У Локалном међузвезданом облаку, вредност овог параметра се одређује проучавањем блиских звезда, у комбинацији са проценама броја бледих звезда које су можда пропуштене. Права стеларна густина у близини Сунца је процењена на 0,004 звезда по кубној светлосној години, односно 0,14 звезда pc−3. У комбинацији са проценама стеларних маса, густина масе се процењује на 4×10−24 g/cm3 или 0.059 соларних маса по кубном парсеку. Просечна густина варира кроз свемир, а драстично опада у правцима ван галактичке равни.[1]
Региони унутар Млечног пута који имају највећу стеларну густину су језгро галаксије и унутрашњост глобуларних звезданих јата. Типична густина масе за глобуларно звездано јато је 70 М☉ pc−3, што је 500 пута више од густине масе у близини Сунца.[2] У Локалном међузвезданом облаку, стеларна густина звезданог јата мора да буде већа од 0,08 М☉ pc−3 да би се избегао плимски прекид.[3]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Gregersen, Erik. The Milky Way and beyond. The Rosen Publishing Group. pp. 35-36. ISBN 1-61530-053-8
- ^ Marx, Siegfried; Pfau, Werner (1992). Astrophotography with the Schmidt telescope. Cambridge University Press. p. 124. ISBN 0-521-39549-6
- ^ Max-Planck-Institut fur Astronomie (2002) [October 9-13, 2000]. Eva K.Grebel; Wolfgang Brandner (eds.). Modes od star formation and the orgin of field populations: proceedings of a workshop. Astronomical Society of the Pacific conference series. Vol. 285. MAx-Planck Institute of Astronomy, Heidelberg, Germany: Astronomical Society of the Pacific. p. 165. ISBN 1-58381-128-1
