Степски вук

Stepski vuk
Korica originalnog nemačkog izdanja iz 1927. godine
Nastanak i sadržaj
Orig. naslov	Der Steppenwolf
Autor	Herman Hese
Zemlja	Švajcarska
Jezik	nemački
Izdavanje
Datum	1927.
Broj stranica	237

Stepski vuk (nem. Der Steppenwolf) je roman nemačkog pisca Hermana Hesea, objavljen 1927. godine. Kombinujući autobiografske i psihoanalitičke elemente, roman je dobio ime po usamljenom vuku stepa. Priča u velikoj meri odražava Heseovu duboku duhovnu krizu iz 20-ih, upečatljivo predstavljajući rascep protagoniste između njegove čovečnosti i njegove animalne, kao kod vuka, agresije i beskućništva. Roman je postigao međunarodni uspeh, iako je Hese kasnije tvrdio kako je knjiga u velikoj meri pogrešno shvaćena.

Nastanak

Hese je počeo pisati Stepskog vuka sredinom 20-ih godina kada je proživljavao tešku životnu krizu. Zbog neslaganja sa ženom (oženio se 1924. - drugi put) mučio ga je osećaj usamljenosti i izolacije od sveta. Istovremeno je raslo njegovo nezadovoljstvo građanskim društvom i tehničkom civilizacijom; progonile su ga i pesimistične slutnje o novom svetskom sukobu. U očajnom raspoloženju razmišljao je o samoubistvu, a išao je i na terapije kod psihologa.

Radnja

Roman je podeljen na tri dela. U prvom delu, Predgovor izdavaču, nećak Halerove gazdarice upoznaje nas s glavnim likom na način na koji ga on doživljava; Haler je nakon nekoliko meseci boravka napustio stan i ostavio mu svoje beleške. Iz Beleški Harija Halera (uz upozorenje: "Nije za svakoga. Samo za poremećene.") glavni lik u prvom licu iznosi svoja razmišljanja i doživljaje. U ovaj deo je uklopljen i Traktat o Stepskom vuku, knjiga u knjizi, objektivna analiza ličnosti Harija Halera – Stepskog Vuka.

Hari Haler je intelektualac u kasnim četrdesetim godinama, pisac novinskih članaka, eseja i knjiga, ljubitelj književnosti, slikarstva i klasične muzike (posebno Getea i Mocarta koje kasnije susreće u snovima). Živi sam, a način života mu je vrlo neuredan jer se zbog svoje prirode ne može uklopiti u normalno građansko društvo. Harijeva ličnost je podeljena na dva suprotstavljena pola koja se međusobno bore: ljudski (simbol umnog, plemenitog i kulturnog) i vučiji (simbol nagonskog, divljeg i surovog).

Za vreme jedne večernje šetnje gradom i obilaska krčmi gde traži utehu u alkoholu, susreće neobičnog čoveka koji mu daje knjižicu "Traktat o Stepskom Vuku“. Knjiga je hladna psihološka analiza čiji je predmet sam Hari Haler. Traktat mu ne donosi puno novih spoznaja, ali ga podstiče na razmišljanje o vlastitom identitetu i životu; razmišlja o samoubistvu.

Uskoro susreće mladog profesora kojeg poznaje, i prihvata njegov poziv na večeru. Ona završava potpuno neuspešno - Hari je razočaran malograđanštinom profesora i njegove žene, a nezadovoljan je i samim sobom. U sasvim očajnom stanju upućuje se u krčmu "Kod crnog orla" preporučenu od strane misterioznog čoveka koji mu je dao "Traktat o Stepskom Vuku“. Tamo upoznaje Herminu, devojku koja ga sasvim razume i obećava mu pomoći.

Hermina uči Harija plesu i uvodi ga u potpuno novi način života. Upoznaje ga s lepom kurtizanom, Marijom, koja mu postaje ljubavnica, i saksofonistom Pablom zahvaljujući kojem počinje ceniti džez. Hari je sada srećan premda ponekad oseća da ta sreća nije ono što on zapravo traži. Istovremeno se komplikuje njegov odnos s Herminom; ona ga želi navesti da se zaljubi u nju i zatim je ubije jer je ona zapravo slična njemu iako se ponaša drugačije.

Hermina ga poziva na maskenbal gde se konačno zaljubljuje u nju. Po završetku plesa ostaje s njom i Pablom. Pomoću psihodelične supstance Pablo ga uvodi u "magično pozorište" - odraz Harijeve psihe. Tu doživljava niz nadrealnih iskustava, s kulminacijom u razbijanju vlastitog odraza u ogledalu i ubistvu Hermine, nakon čega sledi razgovor s Mocartom koji osuđuje njegovo ponašanje. Hari konačno zaključuje da mora prihvatiti humor kao rešenje svoje krize, da nauči da se smeje svetu i sebi samome.

Zanimljivosti

• Hari Haler ima jednake inicijale kao i sam autor (ista pojava je prisutna i u drugim Heseovim delima), a Hermina je ženski oblik autorovog imena.
• 1926. Hese je pohađao kurs plesa kod Julije Laubi-Honeger, s kojom je bio na maskenbalu u jednom hotelu u Cirihu.
• Heseova gazdarica i stan koji je iznajmio 1924. godine u Bazelu su isti kao onaj opisan u knjizi.
• Lik Pabla i doživljaj džeza su verovatno nastali pod uticajem nastupa Sidni Bešeta kojima je Hese nekoliko puta prisustvovao.

Literatura

• Cornils, Ingo and Osman Durrani. 2005. Hermann Hesse Today. University of London Institute of Germanic Studies. ISBN 978-90-420-1606-4.
• Freedman, Ralph. (1978). Hermann Hesse: Pilgrim of Crisis: A Biography. New York: Pantheon Books. ISBN 978-0-394-41981-7. 
• Mileck, Joseph. (1981). Hermann Hesse: Life and Art. University of California Press. ISBN 978-0-520-04152-3. 
• Poplawski, Paul. (2003). Encyclopedia of Literary Modernism. Westport, CT: Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-01657-8.