Херман Хесе
| Херман Хесе | |
|---|---|
 Херман Хесе | |
| Датум рођења | 2. јул 1877. |
| Место рођења | Калв, Немачко царство |
| Датум смрти | 9. август 1962. (85 год.) |
| Место смрти | Монтањола, Швајцарска |
| Награде | Нобелова награда за књижевност |
| Потпис |  |
Херман Хесе (нем. Hermann Hesse; Калв, 2. јул 1877 — Монтањола, 9. август 1962) био је немачки писац, песник и сликар.[1]
Његова најпознатија дела су Степски вук (нем. Der Steppenwolf), Сидарта (нем. Siddhartha) и Игра стаклених перли (нем. Das Glassperlenspiel) у којима су уочљиви његово занимање за егзистенцијалне, духовне и мистичне теме и велики утицај будистичке и хиндуистичке филозофије. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1946. године.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је у граду Калву, Виртемберг, 1877. године. Његови родитељи служили су у Индији Базелској мисији, протестанстком мисионарском друштву. Херманова мајка, Марија Гундерт, рођена је током једне такве мисије у Индији, 1842. године. Описујући своје детињство оставила је забелешку да није било нарочито лепо. Родитељи су је оставили у Европи када је имала само четири године да би се вратили у Индију. Године 1922. је емигрирао у Швајцарску, а 1923. је постао швајцарски држављанин. Као антимилитариста и пацифиста, јако се успротивио Првом светском рату. Његова осећања која се тичу рата изражавао је у многим својим књигама. За време Другог светског рата, нашао се се у чудним околностима. Немачки министар пропаганде, Јозеф Гебелс, у почетку је штитио његове књиге, и као резултат Хесе је могао да објављује своја дела. Међутим, када је захтевао да одређени делови његовог романа Нарцис и Златоусти (нем. Narziss und Goldmund) који се тичу погрома остану недирнути, нашао се на нацистичкој црној листи. Ипак, успео је да избегне Други светски рат и скрасио се у Швајцарској.
Као и многи његови ликови, Хесе је у току свог живота имао много проблема са женама. Његов први брак са Маријом Берноули, са којом је имао троје деце, завршио се трагично, тако што је његова жена ментално оболела. Његов други брак са певачицом Рут Венгер, трајао је веома кратко, а највећи део времена провели су одвојени једно од другог. То је довело до дубоке емотивне кризе, Хесе се повукао у себе и избегавао социјалне контакте, што је описао у свом роману Степски вук (нем. Der Steppenwolf). Ипак, његов трећи брак са Нинон Долбин Ауслендер (1895—1966), трајао је до краја његовог живота. Своју трећу жену споменуо је у књизи Путовање на исток (нем. Die Morgenlandfahrt).
Хесе је у свом каснијем животу развио одређену дозу конзервативизма. У Игри стакленим перлама (нем. Das Glasperlenspiel), један од ликова проглашава сву музику после Јохана Себастијана Баха вештачком и лошом, проглашавајући Лудвига ван Бетовена за екстремни пример лошег укуса у музици. Иначе, Игра стаклених перли, са својим идеализованим средњовековним стилом била је изузетно популарна књига у ратом разрушеној Немачкој 1945. године.
Хесе је умро у сну у Монтањоли 9. августа 1962. године у својој 85. години.
Библиографија[уреди | уреди извор]
- 1904. Петер Каменцинд (нем. Peter Camenzind)
- 1906. Под точком (нем. Unterm Rad)
- 1910. Гертруда (нем. Gertrud)
- 1914. Розалда (нем. Rosshalde)
- 1915. Кнулп (нем. Knulp)
- 1919. Демијан (нем. Demian)
- 1919. Клајн и Вагнер (нем. Klein und Wagner)
- 1919. Чудне вести са Друге Звезде (кратке приче) (нем. Märchen)
- 1920. Клингсорово последње лето (нем. Klingsors letzer Sommer)
- 1920. Тумарања (нем. Wanderung: Aufzeichnungen)
- 1922. Сидарта (нем. Siddhartha)
- 1927. Степски вук (нем. Der Steppenwolf)
- 1928. Криза: Странице из дневника (нем. Krisis: Ein Stück Tagebuch)
- 1930. Нарцис и Златоусти (нем. Narziss ung Goldmund)
- 1932. Путовање на исток (нем. Die Morgenlandfahrt)
- 1937. Аутобиографски есеји (нем. Gedenkblätter)
- 1942. Поеме (нем. Die Gedichte)
- 1943. Игра стаклених перли (нем. Das Glassperlenspiel)
- 1946. Ако се рат настави… (есеји) (нем. Krieg und Frieden)
- 1976. Моја вера: Есеји о животу и уметности (нем. My belief: Essays on Life and Art)
- 1995. Завршене бајке Хермана Хесеа (нем. The complete Fairy Tales of Herman Hesse)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Herman Hese: Heroj je onaj ko ima hrabrosti za svoju sudbinu” (Buka.com). 02. 07. 2016. Архивирано из оригинала на датум 26. 09. 2017. Приступљено 26. 09. 2017.
Литература[уреди | уреди извор]
- Freedman, Ralph, Hermann Hesse: Pilgrim of Crisis: A Biography, Pantheon Books, NY 1978
- Prinz, Alois, Und jedem Anfang wohnt ein Zauber inne. Die Lebensgeschichte des Hermann Hesse, Suhrkamp Verlag, Frankfurt am Main. 2006. ISBN 9783518457429..
- Zeller, Bernhard: Hermann Hesse, Rowohlt Taschenbuch Verlag, Reinbek bei Hamburg. 2005. ISBN 978-3-499-50676-5..
- Montalbán, Manuel Vázquez, Scenes from World Literature and Portraits of Greatest Authors, illustrated by Willi Glasauer, Círculo de Lectores, Barcelona, Spain, 1988.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Нобелова награда за књижевност 1946.
- Информација о његовом гробу
- Портал Хермана Хесеа
- Стругара за мермер, Херман Хесе
- Complete bibliography at Nobelprize.org
- Hermann Hesse на сајту Пројекат Гутенберг (језик: енглески)
- Херман Хесе на сајту Internet Archive (језик: енглески)
- Херман Хесе на сајту LibriVox (језик: енглески)
- Hermann Hesse Page – in German and English, maintained by Professor Gunther Gottschalk
- Hesse-Film.de, German Documentary about his life – in German
- Community of the Journeyer to the East – in German and English
- Concise Biography[мртва веза] – originally published by the Germanic American Institute, by Paul A. Schons
- The painter Hermann Hesse Galerie Ludorff, Düsseldorf, Germany
- Kovács, Lajos. „Erziehung in Hermann Hesses "Glasperlenspiel" – Diplomarbeit”. GRIN.
