Stratosferski balon sa gondolom „Volga“

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Gondola stratosferskog balona „Volga”

Stratosferski balon sa gondolom „Volga“ bio je poslednji sovjetski balon korišćen u eksperimentima na velikim visinama sa ljudskom posadom u okviru projekta „Volga“. Poslednji let balona, koji je lansiran u stratosferu 1. novembra 1962. godine sa aerodroma u oblasti grada Volsk (Saratovska oblast), tragično se završio smrću jednog od dva člana posade, pokovnika Dologova Ivanoviča (vođa vazduhoplova) zbog oštećenje opreme u momentu iskakanja, i uspešnim prizemljenjem drugog člana posade majora Jevgenija Andrejeva.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Interesovanje za proučavanje gornjih slojeva atmosfere poraslo je 1930-ih godina, kada su prva istraživanja stratosferskim balonom sa gondolom, vršena ulaskom u stratosferu do visine većih od 11 km. Za tu namenu uglavnom su pored balona koršćene i hermetički zatvorene, presurizovane gondole sa posadom i instrumentima za istraživanje.

Prvi put u svetskoj praksi u tako konstrusanom stratosferskom balonu izveo je belgijski profesor August Pišar, koji se u maju 1931. godine popeo stratosferskim balonom do visine od 15.781 m.

U Sovjetskom savezu prvi stratosferski balon pod nazivom „SSSR-1“ poleteo je 1933. godine. Drugi svetski rat prekinuo je dalja istraživanja., koja su nastavljena u periodu od 1959. do 1962. godine kada je izgrađeno nekoliko stratosferskih balona dizajniranih za testiranje svemirskih odela i druge zaštitne opreme, sletanje letelica i padobranskih sistema za bezbedno spuštanje sa velikih visine.

U SSSR-u je za takve testove 1960-tih godina izvodilo odeljenje OKB-424 pod vođstvom M. Gudkova, uz pomoć stratosferskog balon „Volga”, čija je uska gondola ujedno trebala da simulirala spuštanje svemirske letelice. Iz ovog sistem 1. novembra 1962. godine obavljen je za ono vreme rekordan skok padobranom iz stratosfere, u okviru koga je trebalo testirato opremu i sisteme za spasavanja padobranom iz stratosfere.

Namena[uredi | uredi izvor]

Jak-25 RV, mlazni lovac presretač za čije usavršavanje je testirana zaštitna letačka oprema u okviru projekta „Volga”

Stratosferski balon sa gondolom „Volga” bio je specijalno konstruisani sistem koji je korišćen u projekatu „Volga“ za istraživačke aktivnosti u okviru ruskog vazduhoplovnog programa. Ovim sistemom 1. novembra 1962. dvočlana posada koju su činili; pukovnik Dologov Ivanovič (vođa vazduhoplova) i major Jevgenij Andrejev trebalo je, nazavisno jedan od drugog, da obavi skokove padobranom iz stratosfere uz pomoć specijalno konstruisane zaštitne opreme. Svrha vazdušne ekspedicije nije bila proučavanje kosmičkog zračenja ili visinskih vazdušnih struja, već proučavanje ljudskih mogućnosti, tokom skokova padobranom iz stratosfere.

Uprkos činjenici da je gondola „Volga” konstruisana na osnovu svemirske letelice „Vostok”, u projekatu „Volga“ padobranci su bila obučena u kompenzaciona visinska odela za velike visine, nalik na svemirska odela, ovaj let nije bio povezan sa sovjetskim svemirskim programom. Eksperiment je naredio i njim rukovodilo vazduhoplovstvo SSSR-a. Tokom testova, vojska je planirala ispita zaštitnu opremu za spasilačke sisteme, koje je trebalo da se koriste u visokoletnom izviđačkom avionu Jakovljev Jak-25 RV sovjetskom mlaznom presretaču strelastog krila, konstruisanom u birou Jakovljeva 1952. godine sa ciljem da njegovim letovima Sovjetski Savez zaštiti severne i istočne teritorije od špijunskih letova NATO-a.

Izgled[uredi | uredi izvor]

Stratosferski balon sa gondolom „Volga“ u Vazduhoplovnom muzeju

Stratosferski balon sa gondolom „Volga“ činili su:

Hermetizovana gondola, ili sferna kapsule sa velikim natpisom „SSSR“ ispod koje je šest „paukovih" nosača sa stopama za bezbedno prizemljenje. Kapsula je bila opremljena uređajima za dekompresiju vazduha kiseoničkim boscama i uređaj za izbacivanje nadole, koji je trebalo da omoguće izbacivanje padobranaca na zadatoj visini. Svojim izgledom ona pomalo podseća na svemirske module za letenje iz naučnofantastičnih romana, i trebala je da simuliral sletanje svemirskog broda.

Sistema užadi, za povezivanje gondole sa balonom

Kupole balona, u obliku suze, zapremina 72.900 m³ koja je naduvanom stanju bila visoka oko 100 m.

Poslednji let[uredi | uredi izvor]

Posadu „Volge” činila su dvojica iskusnih padobranaca pukovnik Dologov Ivanović i major Jevgenij Andrejev (u to vreme jedan od najboljih svetskih padobranaca), u momentu skoka imali su svaki ponaosob preko 1.000 skokova, među kojima je bilo i dosta skokova u kojima su se borili za sopstveni života, testirajući mnogobrojne vrste katapulta, padobrana, sistema veza, padobranskih automata.[1]

Stratostat je nakon 2 sata uspona dostigao maksimalnu visinu od 28.640 metara, na kojoj je vladala temperatura ispod -65 0S

Andrejev je prvi napustitio gondolu balona i njegov zadatak je bio da se sa visine od 25.500 metara, bez otvaranja padobrana spusti što niže zemlji, i pri tome telom dostigne brzinu približnu brzini zvuka. Nakon Andrejeva sa visine od 25.600 metara skok je izveo Ivanovič koji je trebalo da testira padobran sa automatskim otvaranjem, sopstvene konstrukcije. U stratosferskim uslovima približno sličnim vakuumu, to je bilo vrlo riskantno jer nije postojala adekvatna podrška vazduha za punjenje kupole padobrana.

Skok majora Jevgenija Andrejeva

Ruski vojni probni padobranac i heroj SSSR [2] major Jevgenij Andrejev (1926—2004) u okviru sovjetskog kosmičkog programa 1. novembra 1962. skočio je iz stratosfere iznad Sovjetskog grada Voljsk, sa visine od 25.458 metara. Tokom slobodnog pada, do otvaranja stabilizacionog padobrana na visini od 958 metara, on se kretao brzinom od 900 kilometara na čas.[3] Ovo rastojanje Andrejev je savlado za 4 min i 30 sekundi. Ovim skokom on je postavio dva svetska rekorda; rekord u dužini slobodnog pada (24.500 metara) i rekord u trajanju slobodnog pada (4 min i 30 sek). Andrejev je za razliku od pukovnika Dologova, bezbedno sleteo u blizini grada Saratova.[4][5]

Skok pukovnika Dolgova Ivanoviča

Drugi ruski probni padobranac i heroj SSSR pukovnik Dolgov Ivanovič (1920—1962), koji je nakon majora Andrejava skoči iz iste gondole, 1. novembra 1962. godine, tragično je okončao život nakon skoka iz stratosfere sa visini od 25.600 metara.[6] U test programu „Volga“, on je skočio iz specijalno konstruisane gondole u svemirskom odelu SI-3M od providnog materijala pod povišenim pritiskom, nakon čega je sledilo automatsko otvaralje padobrana i spuštanje do zemlje koje je trebalo da traje 38 minuta.

Međutim u momentu napuštanja gondole, Ivanovič je slučajno udario o oštar klin na kabini i ošteti zaštitnu kacigu. Pre gubitka svesti i smrtnog ishoda Ivanovič je imao samo toliko snage da aktivira padobran (i time dokazao ispravan rad svih padobranskoh sistema čiju je modifikaciju predlagao), i nožem iz pojasa da pokuša da preseče trake padobran koji se otvorio da bi se ubrzao pad i što pre dostigao visinu bogatiju kiseonikom, u kojoj bi se mogao otvoriti rezervni padobran. Ali nije imao vremena, ugušio se, dok se njegovo beživotno telo bez ikakvih telesnih povreda spustiloo do mesta sa kojeg je poleto u starosferu.[1]

Komisija za ispitivanje udesa zaključila je, da je zbog stvaranja otvora na zaštitnoj kacigi pod povećanim pritiskom, u uslovima bliskim vakuumu došno do eksplozivne dekompresije i depresurizacije Ivanovičeve opreme, što je rezultiralo dekompresionom povredom i smrću izazvanom mehurićima gasa tokom hladnog ključanja krvi i hipoksije u uslovima sniženog parcijalnog pritiska kiseonika na velikim visinama.[7] Iako je padobranski sistem radio normalno, skok pukovnika Dolgova završio je smrtnim ishodom u vazduhu, pre njegovog prizeljenja.[8]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Pёtr Dolgov”. Arhivirano iz originala 24. 12. 2015. g. Pristupljeno 2. 12. 2019. 
  2. ^ Geroi Sovetskogo Soюza. Kratkiй biografičeskiй slovarь. T.1. – M., 1987.
  3. ^ Gofman G.B. Prыžok ot solnca. M., 1963
  4. ^ Babkin V.S., Birюkov A.I. Prыžok iz stratosferы. M., 1963
  5. ^ Geroi i podvigi. Kniga 1. M.: Voenizdat, 1966
  6. ^ Geroi i podvigi. Kn. 1. M. : Voenizdat, 1963. 366 s. Iz soderž.: Dolgov P. I. S. 324-329.
  7. ^ Zelinskaя, G. Dolgov prositsя v nebo / G. Zelinskaя // Mir lюdeй. 1994. 27 okt. (№ 43). S. 4.
  8. ^ Romanюk, V. G. Zametki parašюtista-ispыtatelя / V. G. Romanюk. 4-e izd., pererab., dop. M. : Voenizdat, 1973. 304 s. Iz soderž.: [P. I. Dolgov]. S. 278-286.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Stratosferski balon sa gondolom „Volga“ na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стратосферски_балон_са_гондолом_„Волга“&oldid=27018058”