Sudstvo stare Atine

Sudovi stare Atine (4. i 5. vek pre nove ere) bili su osnovni organ demokratije. Prema Aristotelu, onaj koji kontroliše sudstvo, kontroliše i državu. Atinu karakterišu porotni sudovi, i to veoma veliki: najmanji su brojali 200 članova (+1 da bi se izbeglo nerešeno glasanje), zatim 500, dok su neki brojali i 1500. Porotu, koja se u Atini naziva Helija, činilo je 6000 članova. Najmanje jednom prilikom celih 6000 sedelo je zajedno i sudilo o jednom slučaju. Za razliku od zakona u Rimu, gde su se članovi porote birali, u Atini porota je birana nasumično, što bi u teoriji značilo da je činio širok spektar članova iz različitih društvenih klasa. Porotnici, kao i svi ostali službenici u državi, birali su se na godišnjem nivou. Posle Solonovih reformi (594/3. p. n. e. ) svako, nezavisno od klase, mogao je postati porotnik. Ovo je trebalo da učini sitem pravednijim prema siromašnijim članovima društva, koji su u mnogome bili izopšteni u korist aristokrata.

Arhonti, koji su sazivali sudove, imali su isključivo administrativnu funkciju i nisu davali nikakve pravne savete poroti; porota je jedina vršila ulogu sudije. Za vreme Periklea i nadalje, porota je primala platu – dva obola dnevno. Iako suma novca nije bila preterano velika, bila je dovoljan podsticaj i najsiromašnijima da postanu članovi.

Kleon je kasnije povećao na 3 obola.

Sudovi u Atini bili su različiti i raznoliki i menjali su se vremenom. Nastali su od saveta elite i bogatih koji su uživali moć i bili na čelu, dok su na kraju postali dostupni svim slobodnim muškarcima koji su bili u vojsci. Atina je cenila pravdu, i sa novim izazovima uvodila je nove reforme. Odluke u sudovima donosile su se glasom većine. Sudovi su takođe mogli da proteraju iz društva one koji su zbog previše moći mogli da postanu tirani. Promenama u sudstvu, menjalo se i atinsko pravo da bi se bolje uklapalo u društvo.

Raspored prostora

Jedan izvor nalaže da su se Atinski sudovi održavali u tri različite zgrade. Ove tri zgrade bile su jedna uz drugu i formirale su trougao otvorenog prostora. Sve tri zgrade su bile prostrane, što je omogućilo mnogim ljudima da posmatraju suđenje. Tri zgrade se pominju kao zgrade A, B i C. „Sud A, natkrivena kolonada; Sud B, pravougaona sala; i sud C, pravougaona sala. Sudovi A i B su delili zid i nalazili su se preko puta Suda C. Iskopavanjem tog područja pronađena je glasačka kutija u blizini istočnog dela zgrade B, pored zgrade A.” Drugi izvori kažu da se u zavisnosti od tipa suda menja i lokacija. Sudovi su uglavnom bili oko Agore, a ponekad, u ozbiljnijim slučajevima, održavali su se na Pniksu koji je bio otvoren prostor na brdu. Sudovi su bili veoma veliki jer je bilo mnogo članova porote, tako da je ponekad bilo teško pronaći jednu zgradu koja bi mogla da primi toliki broj ljudi. Različiti naučnici kažu da su bila različita područja u kojima su se suđenja odvijala. Suđenja su bila različita po svojim temama, javna i privatna, a sudovi su bili različiti po sastavu (broj porotnika). Većina suđenja se odvijala u glavnom delu grada, na Agori, ali su se neka dešavala širom grada i okoline. Mnogi Atinjani bi prisustvovali suđenjima i učestvovali bez obzira na vremenske prilike.

Sastav suda

Atinom je na početku svog postojanja vladao kralj i vrlo mala grupa ljudi zvanih Arhonti. Oni su donosili odluke i vršili doživotnu funkciju. Stvari su počele da se menjaju kako se grupa na vlasti širila i uključivala više ljudi, koji su na toj poziciji bili privremeno. Drastične promene dolaze Drakonovim reformama koje su omogućile svakom muškarcu koji je mogao da priušti pun oklop učešće u politici. Ovo je u velikoj meri promenilo sud jer su sada „obični ljudi“ mogli da učestvuju i mogli su da pokrenu postupak ako su njihova prava povređena. Solon je takođe doneo reforme i zadržao je Savet kao vladajući organ u vreme politike i sudstva, sa četiri stotine članova, po sto iz svakog plemena. Veće je bilo najmoćnija organizacija sve do invazije Persijanaca i novih reformi koje su ukinule većinu moći Veća. Međutim, došlo je do opšteg haosa i zabune, jer su ljudi pokušavali da preuzmu vlast, sve dok Klisten nije napravio deset plemena od kojih bi svako poslalo po pedeset članova u savet. Plemena nisu bila međusobno povezana. Posle invazije Persijanaca, Veće Areopaga, koje je još uvek bilo sastavljeno od veoma bogatih, polako je gubilo moć i uspostavljeni su sudovi pošto su preuzeli mnoge poslove koje je Savet obavljao. Ovi sudovi su se sastojali od mnogih porotnika koji su bili muškarci stariji od trideset godina i većinom su bili zemljoradnici. Broj je bio različit za svako suđenje, ali je bio oko nekoliko stotina do nekoliko hiljada. Ovo je trebalo da se spreči korupciju jer se verovalo da niko neće moći da podmiti nekoliko stotina porotnika. Broj porotnika bio je neparan da bi sprečili izjednačenje i porotnici su birani žrebom.

Ubistvo

„Ubistvo je bilo najteži zločin za Atinjane.“ Kada je osoba ubijena, smatralo se da je društvo zagađeno, odnosno da se desila greška u društvu. Ubistvo se smatralo zločinom koji se sastoji od dva faktora: jedan faktor je porodica žrtve, a drugo bogovi. Celo društvo je bilo uključeno i Atinjane je to duhovno uznemiravalo. Izuzetna pažnja je posvećena slučaju potrage za ubicom kako bi se proterao iz države i kako bi se društvo moglo očistiti. Veće Areopaga, čak i nakon što je izgubilo veći deo svoje moći, i dalje je bilo zaduženo za suđenja za ubistva. Postojao je veliki problem kada niko nije osuđen za ubistvo. Suđenje je upućeno drugom i posebnom sudu. Ako ovaj sud ne bi mogao da pronađe odgovornu osobu, okrivili bi oružje. Atinjani bi tada proterali oružje kako bi pomogli u obnavljanju društva.

Prognanstvo

Atinjani su imali način da uklone ili proteraju osobu iz društva koja je stekla previše moći zbog sprečavanja tiranije, iako to nije uvek bilo uspešno. Jedan dan u zimskom periodu građani su imali priliku da nekog prtoteraju iz grada. U Agori je bilo 10 kapija, od kojih je svaka bila za različito pleme.  Narod bi dolazio i pisao ime na ostrakizmu. Ako više od šest hiljada ostracizma ima isto ime, osoba bi morala da napusti Atinu u roku od deset dana. Postojali su arheološki nalazi koji su otkrili mnoge krhotine ostrakizma.

Sudske odluke

Odluke sudova isprva nisu bile zasnovane na zakonima. Stvoreni su ih oštećeni pokušavajući da nadomeste svoje gubitke. Oko 621. p. n. e, pod vlašću Drakona, nastali su prvi pisani zakoni. On je bio reformator koji je doneo prve pisane zakone koji su smatrani veoma oštrim. Reč „drakonski" je nastala iz ovih zakona koji su često propisivali smrt kao kaznu čak i za male zločine. Drakon je smatrao da ljudi krivi za male prekršaje zakona zaslužuju smrtnu kaznu. Takođe je došlo do razlikovanja Atinjana od ostalih jer je „ubistvo ne-Atinjanina“, na primer, podrazumevalo manju kaznu. Ovi zakoni nisu dugo trajali, ne zato što su doveli do pobune naroda ogorčenog njima, već zbog jaza između bogatih i siromašnih. Različite porodice su se svađale i bogate je samo zanimalo da siromašni plate dug koji duguju, a siromašni su bili zabrinuti vraćanjem tih dugova. Ljudi su se tada obratili Solonu da izvrši promene jer on „nikome nije bio dužan i niko nije dugovao Solonu.“ Dobio je skoro potpunu kontrolu nad procesom i obe strane su apelovale da im pomogne. Solon je poništio sve dugove koje su siromašni dugovali i uradio različite stvari da reši problem. Sproveo je i pravne reforme, od kojih su najveće ukidanje Drakovih zakona osim onih o ubistvu. Solon je takođe dozvolio da siromašni budu članovi porote, takođe, svaki muškarac je mogao da pokrene slučaj. Zakoni koje je Solon donosio bili su brojni i pokrivali su sve delove života i društva.