Takna
| Takna Takana San Pedro de Takna (San Pedro de Tacna) | |||
|---|---|---|---|
 Spomenik bitke kod Takne, Željeznička stanica, arena, katedrala, opština i fudbalski stadion Horhe Basadre | |||
| |||
| Nadimci: La Ciudad Heroica (Herojski grad) | |||
  Takna | |||
| Koordinate: 18° 03′ 20″ S 70° 14′ 54″ W / 18.05556° J; 70.24833° Z | |||
| Država |  Peru | ||
| Region | Takna | ||
| Provincija | Takna | ||
| Distrikt | Takna | ||
| Osnovan | 29. juna 1541. | ||
| Vlada | |||
| • Gradonačelnik | Hulio Danijel Medina Kastro (2019–2022) | ||
| Površina | |||
| • Ukupno | 14,766,63 km2 (5,701,43 sq mi) | ||
| Nadmorska visina | 552 m (1.811 ft) | ||
| Stanovništvo (2017.) | |||
| • Ukupno | 286,240 | ||
| • Procena (2015.)[1] | 293,116 | ||
| • Gustina | 19/km2 (50/sq mi) | ||
| Demonim(i) | Taknenjo/a | ||
| UBIGEO | 23000 | ||
| Telefonski brojevi | 52 | ||
| Veb-sajt | www.munitacna.gob.pe | ||
Takna (šp. Tacna), je grad u južnom Peruu i glavni grad Takna departmenta. Grad je ekonomski veoma aktivan, lociran 35 km (22 mi) severno od granice sa čileanskom regijom Arika i Parinakota u dolini reke Kaplina. Po broju stanovnika je deseti grad u Peruu.
Grad je prvobitno nazvan San Pedro de Takna, stekao je reputaciju patriotizma, sa mnogo spomenika i ulica nazvanih po herojima borbe Perua za nezavisnost (1821–1824) i Pacifičkog rata (1879–1883). Stanovnici Takne su na španskom poznati kao taknenjosi.
Istorija grada[uredi | uredi izvor]
Fransisko Antonio De Zela, kraljevski računovođa (po funkciji sličan savremenom revizoru poreza na dohodak), pokrenuo je pokret za nezavisnost Perua od Španije 1811. godine u Takni, što je dovelo do niza aktivnosti za sprovođenje ciljeva pokreta. Aktivnosti su kulminirale 1828. godine proglašenjem Takne za „herojski grad“ (La Heroica Ciudad de San Pedro de Tacna) od strane predsednika Hose de La Mara.
Takna je bio glavni grad kratkotrajne Peru-Bolivijske konfederacije (1836–1839).
Takna je bila poznata po rudarskoj industriji, imala je značajna nalazišta natrijum nitrata a i drugih resursa. [2] Njegov ekonomski prosperitet privukao je talas imigranata iz Italije. Danas njihovi italijanski peruanski potomci žive u gradu i mnogi od njih još uvek imaju italijanska prezimena. Ova era uspešne trgovine i poljoprivrede drastično se okončala početkom pacifičkog rata. Ugostivši veliku Peru-bolivijsku vojsku pod lošim sanitarnim uslovima, grad je izgubio značajan deo stanovništva zbog zaraznih bolesti pre nego što ga je Čile zauzeo u maju 1880, nakon poraza savezničke vojske u periferiji grada od strane čileanskih snaga pod generalom Manuel Bakuedano. [3][2]
Čileanska okupacija[uredi | uredi izvor]
Tokom rata, gradove Takna i Arika okupirala je čileanska vojska, pri čemu je Takna inkorporirana kao komuna sa istoimenom provincijom. Mirovni sporazum, Ugovor iz Ankona, potpisan je 1883. godine. Prema uslovima ugovora, Čile je trebalo da deset godina drži okupirane provincije Takna i Arika, preuzimajući kontrolu nad vrednim nalazištima minerala, nakon čega je trebalo da se održi plebiscit, koji su trebali da se održe radi utvrđivanja suvereniteta regiona. Ali kada je proteklo deset godina, dve strane se nisu mogle dogovoriti da li da uključe veliki broj čileanskih radnika iz uvoza u glasanje. [2] Takna je ostala pod čileanskom kontrolom narednih 50. godina. Čileanske grupe i vlasti su vodile kampanju čilenizacije u pokušaju da ubede lokalno stanovništvo da napusti svoju peruansku prošlost i prihvati čileansko državljanstvo.
Međutim, peruanski nacionalisti osigurali su da čileanska propaganda zakaže i planirani plebiscit nikada nije održan. Konačno, 1929. godine potpisan je Ugovor iz Lime kojim je Čile zadržao Ariku, dok je Peru ponovo kupio Taknu i dobio odštetu od 6 miliona dolara i još neke ustupke.
Neke od važnih osoba koje su živele u Takni za vreme čileanske uprave bili su Salvador Aljende i njegova porodica, koji su živeli osam godina u gradu. Salvador je od malih nogu živeo u Takni, stigao je 1908. godine i studirao je u školi Takna (Liseo de Takna).
Danas je Takna uglavnom komercijalni grad u kojem živi mnogo migranata iz regije Puno. Njegova ekonomija se zasniva na trgovačkim aktivnostima sa severom Čilea (Arika i Ikeki). Budući da je deo bescarinske zone, Takna je postala rival Arekipi kao glavnom poslovnom području južnog Perua. Grad ima jedno od najvećih tržišta artefakata na svetu sa uvozom iz Japana i Kine i tradicionalnim peruanskim rukotvorinama.
Geografija[uredi | uredi izvor]
Područje je generalno pustinjsko, sa nekoliko plodnih tačaka u blizini planina. U pokrajini ne postoji ni jedna reka.[2]
Klima[uredi | uredi izvor]
U Takni vlada pustinjska klima.
| Klima Takna Karlos Kirijani Santa Rosa internacionalni aerodrum 1961–1990, ekstrimi 1949–danas | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Pokazatelj \ Mesec | Jan. | Feb. | Mar. | Apr. | Maj | Jun | Jul | Avg. | Sep. | Okt. | Nov. | Dec. | God. |
| Apsolutni maksimum, °C (°F) | 33,0 (91,4) |
33,2 (91,8) |
33,8 (92,8) |
31,0 (87,8) |
31,3 (88,3) |
30,1 (86,2) |
31,6 (88,9) |
28,0 (82,4) |
27,8 (82) |
29,2 (84,6) |
30,0 (86) |
30,0 (86) |
33,8 (92,8) |
| Maksimum, °C (°F) | 27,4 (81,3) |
28,1 (82,6) |
27,2 (81) |
25,0 (77) |
22,5 (72,5) |
20,2 (68,4) |
19,3 (66,7) |
19,7 (67,5) |
20,9 (69,6) |
22,4 (72,3) |
24,0 (75,2) |
25,9 (78,6) |
23,5 (74,3) |
| Prosek, °C (°F) | 21,9 (71,4) |
22,5 (72,5) |
21,6 (70,9) |
19,4 (66,9) |
16,7 (62,1) |
14,8 (58,6) |
14,0 (57,2) |
14,1 (57,4) |
15,0 (59) |
16,5 (61,7) |
18,2 (64,8) |
20,4 (68,7) |
17,9 (64,2) |
| Minimum, °C (°F) | 16,3 (61,3) |
16,7 (62,1) |
15,7 (60,3) |
13,4 (56,1) |
11,3 (52,3) |
9,6 (49,3) |
9,0 (48,2) |
9,4 (48,9) |
10,2 (50,4) |
11,6 (52,9) |
13,1 (55,6) |
14,6 (58,3) |
12,6 (54,7) |
| Apsolutni minimum, °C (°F) | 7,6 (45,7) |
10,0 (50) |
6,1 (43) |
3,9 (39) |
3,9 (39) |
0,4 (32,7) |
0,0 (32) |
3,9 (39) |
3,9 (39) |
6,1 (43) |
7,2 (45) |
7,2 (45) |
0,0 (32) |
| Količina padavina, mm (in) | 0,9 (0,035) |
0,8 (0,031) |
0,2 (0,008) |
0,4 (0,016) |
1,5 (0,059) |
2,3 (0,091) |
4,4 (0,173) |
5,6 (0,22) |
8,8 (0,346) |
3,4 (0,134) |
0,5 (0,02) |
0,5 (0,02) |
29,3 (1,154) |
| Dani sa padavinama (≥ 1.0 mm) | 0,0 | 0,2 | 0,0 | 0,0 | 0,0 | 0,3 | 0,9 | 1,2 | 0,3 | 0,4 | 0,0 | 0,0 | 3,4 |
| Relativna vlažnost, % | 66 | 65 | 67 | 72 | 76 | 78 | 77 | 78 | 75 | 74 | 71 | 68 | 72 |
| Sunčani sati — mesečni prosek | 217,0 | 197,8 | 229,4 | 222,0 | 176,7 | 162,0 | 173,6 | 189,1 | 147,0 | 232,5 | 243,0 | 248,0 | 2.438,1 |
| Sunčani sati — dnevni prosek | 7,0 | 7,0 | 7,4 | 7,4 | 5,7 | 5,4 | 5,6 | 6,1 | 4,9 | 7,5 | 8,1 | 8,0 | 6,7 |
| Izvor #1: NOAA,[4] Meteo Climat (record highs and lows)[5] | |||||||||||||
| Izvor #2: Deutscher Wetterdienst, (mean temperatures 1949–1988, precipitation days 1970–1990, humidity 1951–1969, and sun 1930–1937)[6] | |||||||||||||
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Perú: Población estimada al 30 de junio y tasa de crecimiento de las ciudades capitales, por departamento, 2011 y 2015 (Izveštaj). mart 2012. Arhivirano iz originala 25. 12. 2018. g. Pristupljeno 2015-06-03.
- ^ a b v g Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Tacna”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 26 (11 izd.). Cambridge University Press. str. 347.
- ^ Casanova Rojas, Felipe; Díaz Araya, Alberto; Castillo Ramírez, Daniel (2017). „Tras los pasos de la muerte. Mortandad en Tacna durante la Guerra del Pacífico, 1879-1880”. Historia (na jeziku: španski). 50 (II): 399—341.
- ^ „Tacna Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Pristupljeno 4. 7. 2017.
- ^ „Station Capitan Ciriani” (na jeziku: francuski). Météo Climat. Pristupljeno 4. 7. 2017.
- ^ „Klimatafel von Tacna, Prov. Tacna / Peru” (PDF). Baseline climate means (1961–1990) from stations all over the world (na jeziku: nemački). Deutscher Wetterdienst. Pristupljeno 18. 12. 2018.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Takna turistički vodič sa Vikiputovanja- Zvanična stranica
- Nova internacionalna enciklopedija Vikiizvori
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
