Teogonija

Teogonija (grč. Θεογονία) je Hesiodov mitološki ep napisan u 1022 heksametra. Teogonija u prevodu znači "postanak bogova", a uz Homerove „Odiseju” i „Ilijadu”, „Teogonija” je najstariji izvor grčke mitologije.

Teogonija je prva grčka mitološka sinteza koja raspravlja o postanku sveta i rodoslovu bogova i objašnjava poreklo bogova. Hesiod u svom epu pokušava afirmisati Zevsa koji je pobedom nad Titanima postao najviše i najveće božanstvo - svemogući čuvar istine i pravde.

Ovaj ep je sinteza velikog broja grčkih tradicija o bogovima, koja govori kako su nastali i kako su uspostavili trajnu kontrolu nad kosmosom.

Teogonija

Uvod u Teogoniju

Hesiod je, na samom početku epa opisao kako su ga, posetile Muze dok je on čuvao, u gustoj magli, svoje stado na Helikonu. Muze su ga podstakle da piše i u njemu probudile pesnika, kao i da su one te koje su ga ovenčale lovorovim vencem - vencem slave i uspeha.

U svom drugom epu „Poslovi i dani” on pominje ovaj događaj i to prilikom pobede na takmičenju pesnika. Kao pobednik u pesništvu, Hesiod je, kao nagradu dobio tronožni kotao, koji je on posvetio muzama sa Helikona. U ovom epu, Hesiod započinje neku vrstu književne polemike, jer na alegorijski način napada pisce tog vremena koji pišu neistinu.

„Govor muza je često neistina pod prividom istine, mada ponekad ima i istine i to one prave.“

Sadržaj Teogonije

Teogonija započinje „Kosmogonijom”, pričom o postanku svemira i svega što postoji.

Na samom početku, Hesiod piše, je postao Haos. Hesiod nigde ne pominje odakle je postao Haos, već, nešto kasnije govori o tome kako su postali Zemlja i Eros koji su, po njemu, nastali sami od sebe, jer niotkud, a ni od koga nisu ni stvoreni. Posle Zemlje i Erosa iz Haosa prvo nastaju Ereb, ili Tama i Noć, a iz njihove veze se rađaju Eter - čisti vazduh - i Dan. Posle toga se rađa i nastaje sve ostalo:

• Potomci Noći
• Potomci Urana i Geje
• Potomci Mora

„Titanomahija” je najuzvišeniji deo u epu „Teogonija”. Tu Hesiod opisuje kako Zevs pobeđuje Hrona i Titane, i na koji način on postaje vrhovni - najviši grčki bog. Hesiod je, za razliku od Homera, bogove opisao uzvišeno, nadljudski, a oni su u Homerovim delima slični ljudima.

Hesiod je u „Teogoniji” istoriju podelio na:

• Zlatno doba
• Srebrno doba
• Bronzano doba
• Gvozdeno doba
• Doba junaka

Po Hesiodovom mišljenju, on je živio u gvozdenom dobu, a to doba, po njegovom mišljenju, traje sve do današnjih dana.

On o gvozdenom dobu piše kao o najgorem, najlošijem dobu, dobu u kome je sve zlo sveta izašlo na svetlo dana - Doba Pandorine kutije.

Završetak epa „Teogonija” pripada najavi novog epa - pesme koja je trebalo da bude pevanje o ženama koje su kao ljubavnice bogova rodile, junake heroje, slavno potomstvo. Možda baš zbog toga, i te najave u Hesiodovoj „Teogoniji”, se pesma „Katalog žena” pripisuje njemu.

„Katalog žena” je imao pet knjiga čija je sadržina bila veliki broj mitoloških priča. Priče su bile iz skoro svih krajeva Grčke.

Spoljašnje veze

• Hesiod, Teogonija Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. decembar 2007) Engleski jezik
• Hesiod, Teogonija Grčki jezik
• Hesiod, Teogonija Engleski jezik