Хрон (Титан)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Хрон (вишезначна одредница).
Хрон
Хрон гута Посејдона; слика Петера Паула Рубенса
Вођа Титана, господар света
Симбол срп
Супружник Реја
Родитељи Уран и Геја
Браћа и сестре Тетија, Океан, Реја, Теја, Хиперион, Темида, Криј, Мнемосина, Кеј, Феба, Јапет, Киклопи и Хекатонхири
Потомство Хестија, Деметра, Хера, Хад, Посејдон, Зевс, Хирон
Римски пандам Сатурн

У грчкој митологији, Хрон, Хронос или Крон (грч. Κρόνος) владар је Универзума и вођа прве генерације Титана. Био је најмлађи син Урана и Геје. Збацио је свог оца тако што га је кастрирао и владао је такозваним „Златним веком“, док га нису поразили његови синови Хад, Посејдон и Зевс, који су га заробили у Тартар.

Хрон је обично приказиван са српом или косом, оружјем које је употребио да кастрира свог оца, Урана. У Атини се дванаестог дана атичког мјесеца хекатомбајона у част Хрона одржавао фестивал Хронија, које је славио жетву, што је указивало на то да је, као резултат његове повезаности с плодним Златним веком, Хрон наставио да председава као заштитник жетве. Хронов пандан у римској митологији је Сатурн.

Митологија[уреди]

У античким митовима које је записао Хесиод у својој „Теогонији“, Хрон је завидио моћи свог оца, господара света, Урана. Уран је навукао непријатељство своје жене, а Хронове мајке, Геје, када је сакрио њихобу џиновску најмлађу дјецу, сторуке Хекатонхире и једнооке Киклопе у Тартар, тамо где нема светлости. Геја је направила велики камени срп и позвала Хрона и његову браћу, Титане, да их убеди да кастрирају Урана. Једино је Хрон пристао да то учини, па му је Геја дала срп и направила заседу Урану. Када се Уран састао с Гејом, Хрон га је напао српом, кастрирао га, и бацио његове тестисе у море. Из крви (или, кажу неки, из семена) која се просула из Урана и пала на земљу, настали су се Гиганти, Ериније и Мелијаде. Од тестиса је настала бела пена из које се појавила Афродита.[1] Због овога, Уран је запретио да ће се осветити јер су прекорачили границе и усудили се да почине такво дело.

Ђорђо Васари: Сатурн (Хрон) сакати Урана

У другој верзији овог мита, доброћуднији Хрон је збацио с власти злу змију Титана Офиона, и на тај начин ослободио свет окова и владао њиме праведно.

Након што је поразио Урана, Хрон је опет заробио Хекатонхире, Гиганте и Киклопе и поставио змаја Кампу да стражари. Он и његова сестра Реја су постали владари света. Период Хронове власти назива се „Златни век“, јер тада људима нису били потребни закони или правила; сви су чинили исправне ствари, а неморала није било.

Хрон је сазнао од Геја и Урана да му је судбина да га савладају његови синови, као што је он свог оца. Због тога је своју и Рејину децу – Хестију, Деметру, Херу, Хада и Посејдона – прогутао чим би се родили, да би тако спречио пророчанство да се оствари. Када се родило шесто дете, Зевс, Реја је затражила Гејину помоћ у смишљању плана да спаси своју децу и да се освети Хрону због његових злочина против свог оца и деце.

Реја је тајно родила Зевса на Криту, а Хрону је предала камен уморан у одећу, који је он без питања прогутао, мислећи да је то његов син. Реја је крила Зевса скривеног у пећини на планини Иди на Криту. Различите верзије мита говоре да га је одгајила или коза Амалтеја уз помоћ Корибаната, који су изводили ратни плес да би направили довољно буке да пригуше бебин плач, тако да га Хрон не чује, или нимфа Адамантеја која га је сакрила на дрвету, тако да није био ни на небу, ни на земљи, ни у мору, јер су све то биле области којима је владао Хрон, а постоји и верзија према којој га је одгајила његова баба, Геја.

Када је одрастао, Зевс је узео средство за повраћање, које му је дала Геја, да натера Хрона да поврати оно што је прогутао, обрнутим редом: прво камен, па козу, а затим и његова два брата и три сестре. Према другим верзијама мита, Титанка Океанида Метида је дала Хрону средство за повраћање или му је Зевс распорио стомак. Након што је ослободио своју браћу и сестре, Зевс је ослободио Гиганте, Хекантонхире и Киклопе, који су исковали муњу за њега, трозбац за Посејдона и шлем невидљивости за Хада. У великом рату, који се назива Титаномахија, Зевс и његова браће и сестре, уз помоћ Гиганата, Хекатонхира и Киклопа, поразили су Хрона и Титане. Након тога, већина Титана је затворена у Тартар. Неки Титани нису прогнани у Тартар. Атлант, Епиметеј, Менетије, Прометеј и Океан били су међу онима који нису утамничени након Титаномахије. Геја је родила Тифона да освети заробљене Титане, али Зевс је опет победио.

Постоје различите верзије о Хроновој судбини након Титаномахије. Хомер наводи да је он утамничен заједно с осталим Титанима у Тартар. У орфичким песмама, заувек је заребљен у Никтиној пећини. Пиндар говори да га је Зевс ослободио из Тартара и поставио за краља Јелисејских поља.

Римска митологија и касније[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Сатурн (митологија)
Сатурнов храм из 4. в.

Док су Грци сматрали Хрона окрутном и бесном силом хаоса и нереда, сматрајући да су Олимпски богови донели период мира и реда отевши моћ од грубих и злокобних Титана, Римљани су имали позитивније виђење овог бога, тако што су помешали свог бога Сатурна са Хроном. Као последица тога, за разлику од Грка који су Хрона посматрали само као посредника између Урана и Зевса, Сатурн је заузимао важније место у римској религији. Сатурналије су биле фестивал посвећен Сатурну, а бар један Сатурнов храм је већ постојао у Римском краљевству.

Извори[уреди]

  1. ^ Хесиод, „Теогонија“. 188ff.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Хрон (Титан)