Teodora Nižegorodska

Teodora Nižegorodska
Lični podaci
Datum rođenja	1331.
Mesto rođenja	Tver,
Datum smrti	15. april 1378.
Mesto smrti	Nižnji Novgorod,

Teodora (u svetu - Vasa, ili Vasilisa, Anastasija Ivanovna; oko 1331, Tver - 15. aprila 1378, Nižnji Novgorod) - igumanija Začatijevskog Nižegorodskog manastira, ćerka Tverskog bojara. Spomen se odaje pomesno 16. aprila i 28. marta.

U Tverskom pateriku o njoj piše: „Devojka, izučava svu pismenost, i Stari i Novi zavet, i ima želju da se zamonaši, ali njeni roditelji ne žele i daju je za kneza Andreja Konstantinoviča od Suzdalja i Nižnjeg Novgoroda, sa 13 godina.”

U braku se „nije obazirala na sujetni život“, vodila je pobožan život, odajući se postu, uzdržanju, molitvi i milostinji, „surovim životom osušila je telo svoje“; ispod svetle haljine nosila je kostrijet.

Nakon smrti supruga odlazi u Začatijevski Nižegorodski manastir i tamo se zamonašila. Prepodobna Teodora je strogo postila, nosila je vlasenicu, dane je provodila u manastirskim poslušanjima a noći u suznim molitvama. Bila je prepodobna i veoma sastradalna i milosrdna. Primerom svog svetog života ona je privukla u manastir vrlo mnogo pobožnih devojaka i udovica.

Početkom druge polovine 14. veka osnovala je ženksi manastir u Nižnjem Novgorodu. Manastir se nalazio na samoj obali Volge, nedaleko od rta na ušću reke Počajne. Posle smrti muža, koji je poslednje godine života proveo u monaštvu, 1367. godine primila je monaški postrig sa imenom Teodora, po nekim izvorima - prvo sa imenom Vasa, a kasnije uzima ime Teodora. Svu svoju imovinu razdala je crkvama, manastirima i sirotinji, dala slobodu svojim slugama i postala igumanija manastira koji je osnovala. Svoj život je provela u molitvi, trudu, postu, čitanju božanskih spisa, u milosrđu i suzama, starajući se o ukrašavanju manastira i umnožavanju sestrinstva, kojih je bilo i do 160.

Umrla je u svojoj 47 godini, 1378 godine. Svete mošti njene počivaju u sabornoj crkvi njenoga manastira.

Grobno mesto

Sahranjena je u manastiru koji je osnovala, ali je nakon zatvaranja manastira njeno telo preneto u Nižegorodski Preobraženski sabor i položeno pored groba njenog muža.