Нижњи Новгород

Из Википедије, слободне енциклопедије
„Горки” преусмерава овде. За друге употребе, погледајте Горки (вишезначна одредница).
Не поистовећивати са Великим Новгородом.
Нижњи Новгород
Нижний Новгород
Nizhny Novgorod Montage (2016).png
Кремљ, Александар Невски Катедрала, сајам, Државна банка, Минин и Позхарски трг, Цхкалов степениште

Грб

Застава
Основни подаци
Држава  Русија
Федерални округ Поволшки
Област Нижегородска област
Основан 1221
Статус града 1779.
Стара имена Горки
Становништво
Становништво (2010) 1.250.615
Географске карактеристике
Координате 56°19′37″ СГШ; 44°00′00″ ИГД / 56.326944° СГШ; 44° ИГД / 56.326944; 44 Координате: 56°19′37″ СГШ; 44°00′00″ ИГД / 56.326944° СГШ; 44° ИГД / 56.326944; 44
Временска зона UTC+3
Надморска висина 200 m
Површина 410,68[1][2] - 466,5[3] km²
Нижњи Новгород на мапи Русије
Нижњи Новгород
Нижњи Новгород
Нижњи Новгород на мапи Русије
Остали подаци
Градоначелник Олег Валентинович Сорокин
Поштански код 603000-603999
Позивни број +7 831
ОКАТО код 22401
Веб-сајт www.admgor.nnov.ru

Нижњи Новгород (рус. Нижний Новгород) је град у Русији и административни центар Нижегородске области. Нижњи Новгород је главни град Поволшког федералног округа, a налази се на ушћу Оке и Волге. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 1.250.615 становника. По величини је пети град у држави. Од 1932. до 1990. град се звао Горки по писцу Максиму Горком.

Географија[уреди]

Арров Ока и Волга

Нижњи Новгород је смештен у долини реке Волге, на ушћу реке Оке. На Волги постоји неколико речних острва. Рељеф око града је низикски. На простору града постоји неколико мањих ријека и језера (најзначајније је језеро Мешчерскоје). Северно од града на Волги је велико вештачко језеро Нижњи Новгород које се службено још увек зове Горковско вештачко језеро према имену Горки. У близини Нижњег Новгорода су градови Бор и Дзержинск.

Клима[уреди]

Клима је континентална, слична московској. Годишња количина падалина није велика.


Клима Нижњег Новгорода
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 5,5
(41,9)
7,0
(44,6)
17,3
(63,1)
26,3
(79,3)
32,5
(90,5)
36,3
(97,3)
36,4
(97,5)
36,0
(96,8)
31,0
(87,8)
24,2
(75,6)
13,2
(55,8)
8,5
(47,3)
36,4
(97,5)
Средњи максимум, °C (°F) −6,9
(19,6)
−5,5
(22,1)
0,6
(33,1)
10,4
(50,7)
18,1
(64,6)
22,5
(72,5)
23,8
(74,8)
21,3
(70,3)
14,9
(58,8)
7,0
(44,6)
−1,0
(30,2)
−4,7
(23,5)
8,4
(47,1)
Просек, °C (°F) −10,0
(14)
−8,9
(16)
−3,0
(26,6)
5,7
(42,3)
12,6
(54,7)
17,2
(63)
18,7
(65,7)
16,3
(61,3)
10,6
(51,1)
3,9
(39)
−3,3
(26,1)
−7,5
(18,5)
4,4
(39,9)
Средњи минимум, °C (°F) −12,8
(9)
−11,8
(10,8)
−6,1
(21)
2,1
(35,8)
7,9
(46,2)
12,7
(54,9)
14,5
(58,1)
12,4
(54,3)
7,3
(45,1)
1,4
(34,5)
−5,4
(22,3)
−10,1
(13,8)
1,1
(34)
Апсолутни минимум, °C (°F) −41,2
(−42,2)
−37,2
(−35)
−28,3
(−18,9)
−19,7
(−3,5)
−6,9
(19,6)
−1,8
(28,8)
4,6
(40,3)
0,9
(33,6)
−5,5
(22,1)
−16,0
(3,2)
−29,4
(−20,9)
−41,4
(−42,5)
−41,4
(−42,5)
Количина падавина, mm (in) 43
(16,9)
36
(14,2)
30
(11,8)
39
(15,4)
51
(20,1)
69
(27,2)
78
(30,7)
74
(29,1)
62
(24,4)
63
(24,8)
56
(22)
52
(20,5)
653
(257,1)
Извор: Погода и климат

Историја[уреди]

Центар средњовековних владара[уреди]

Град је основао Велики Војвода Јуриј II од Владимира 1221. године на ушћу две важне реке Оке и Волге. Био је главна тврђава која је чувала границу, а предност је био ров око ње који су формирале две реке.

Заједно са Москвом и Твером, Нижњи Новгород је био један од градова који је избегао пустошење од стране Монгола и израстао у велики политички центар Русије тог времена. Важност града се повећала премештањем седишта моћне Суздаљске кнежевине из Городетса 1350. године.

Велики војвода Дмитриј Константинович (1323—1383) настојао је да своју престоницу направи конкурентном Москви, изградивши камену цитаделу и неколико цркава и поставши покровитељ историчара. Овде је написана и Руска Прва Хроника или Лаурентијанов кодекс 1377. године. Од 1392. Нижњи Новгород је део Велике московске кнежевине. Након тога центар Русије је постала Москва, а значај Нижњег Новгорода је опао.

Кримски Татари су разорили град 1408. Московски кнежеви су га брзо обновили и саградили јаку тврђаву (кремљ) првенствено за борбу против Татара из Казана.

Модерно време[уреди]

У каснијим вековима у доба Руског царства Нижњи Новгород је био првенствено значајан трговачки центар. Од 1817. се у граду одржавао Макарјев сајам, један од најзначајнијих светских сајмова. Почетком 20. века почела се развијати индустрија (посебно металопрерађивачка).

Совјетска власт је 1927. саградила први мост преко Волге. 1932. је град назван Горки према књижевнику Максиму Горком који је рођен у граду. У Горки је био протеран руски физичар Андреј Сахаров који је тамо био у изолацији. Због њега је Горки био затворени град и у њега нико није смео ући без посебне дозволе. Тиме се хтело спријечити Сахаровљева комуникација са свијетом. Након пада комунизма 1991. град је отворрен и свако сме слободно ући у њега. Враћено му је старо име Нижњи Новгород указом Бориса Јељцина.

Становништво[уреди]

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 1.250.615 становника.

Демографија
1939. 1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2013.
643.689 941.962 1.170.133 1.344.474 1.438.133 1.311,252[4] 1.250.619 1,259,921

Градови побратими[уреди]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]