Teorija upravljanja i vezivanja
Teorija upravljanja i vezivanja je sintaksička teorija i gramatika sa fraznom strukturom u tradiciji transformacione gramatike koju je prvenstveno razvio Noam Čomski tokom 1980-ih.[1][2][3] Ova teorija predstavlja radikalnu reviziju ranijih teorija,[4][5][6] a kasnije je revidirana u Minimalističkom programu (1995)[7] i nekolicini narednih radova, od kojih je poslednji Tri faktora u dizajnu jezika (2005).[8] Iako postoji mnogo literature o teoriji upravljanja i vezivanja koju Čomski nije napisao, Čomskijevi radovi su imali ključnu ulogu u formulisanju plana rada za istraživanje.
Ovaj naziv se odnosi na dve središnje podteorije u okviru ove teorije: upravljanje, koje predstavlja apstraktni sintaksički odnos koji je između ostalog primenjiv na dodeljivanje padeža; i vezivanje, koje se uglavnom tiče odnosa između zamenica i izraza s kojima su koreferentni. Teorija upravljanja i vezivanja je bila prva teorija zasnovana na modelu jezika po imenu principi i parametri, koji je takođe u osnovi kasnijeg razvoja minimalističkog programa.
Upravljanje[uredi | uredi izvor]
Glavna primena odnosa upravljanja se tiče dodele padeža. upravljanje se definiše na sledeći način:
A upravlja B ako i samo ako
- A predstavlja upravljač
- A m-komanduje B i
- nema barijera između A i B.
Upravljači su glave leksičkih kategorija (V, N, A, P) i flektivne fraze (IP). A m-komanduje B ako A ne dominira B i B ne dominira A i ako prva maksimalna projekcija A dominira B, gde je maksimalna projekcija glave X fraza XP. Na primer, to znači da u sledećoj strukturi A m-komanduje B, ali B ne m-komanduje A:
Barijera se definiše na sledeći način.[9] Barijera je bilo koji čvor Z takav da
- je Z potencijalni upravljač B
- Z c-komanduje B i
- Z ne c-komanduje A.
Odnos upravljanja čii dodelu padeža nedvosmislenom. Sintaksičko stablo ispod ilustruje kako upravljajuće glave upravljaju determinatorskim frazama (DP) i dodeljuju im padeže:
Još jedna važna primena odnosa upravljanja ograničava pojavu i idenditet tragova budući da princip prazne kategorije zahteva da se njima pravilno upravlja.
Vezivanje[uredi | uredi izvor]
Vezivanje se može definisati na sledeći način:
- Element α vezuje element β ako i samo ako α c-komanduje β i ako su α i β koreferentni.
Razmotrite rečenicu "Johni saw hisi mother", koja je ispod predstavljena pomoću jednostavnog sintaksičkog stabla.
Imenička fraza (NP) "John" c-komanduje "his" jer S, prvi roditelj NP, sadrži "his". "John" i "his" su takođe koreferentni (referišu na istu osobu), te stoga "John" vezuje "his".
S druge strane, u negramatičnoj rečenici "*The mother of Johni likes himselfi", "John" ne c-komanduje "himself", tako da između njih ne postoji odnos vezivanja uprkos tome što su koreferentni.
Važnost vezivanja se vidi u gramatičnosti i negramatičnosti sledećih rečenica:
- *Johni saw himi.
- Johni saw himselfi.
- *Himselfi saw Johni.
- *Johni saw Johni.
Veziovanje se koristi uz posebne principe vezivanja da bi se objasnila negramatičnost iskaza 1, 3, i 4. Ta pravila se nazivaju princip vezivanja A, princip vezivanja B i princip vezivanja C.
- Princip A: anafora (povratna ili uzajamna, poput "each other") mora biti vezana u svojoj upravljajućoj kategoriji (jednostavno rečeno, u klauzi).
Pošto "himself" nije c-komandovano od strane reči "John" u rečenici [3], princip A je prekršen.
- Princip B: zamenica mora biti slobodna (tj. nevezana) unutar svoje upravljajuće kategorije (jednostavno rečeno, unutar klauze).
U rečenici [1], "John" vezuje "him", što krši princip B.
- Princip C: R-izraz (referencijalni izraz) mora biti slobodan (tj. nevezan). Za razliku od zamenica i anafora, referencijalni izrazi (e.g. "the dog" or "John") nezavisno referišu, tj. upućuju, na entitete u svetu.
U rečenici [4], prva instanca reči "John" vezuje drugu i time krši princip C.
Primetite da principi A i B upućuju na "upravljajuće kategorije"—domene koji ograničavaju obim vezivanja. Definicija upravljajuće kategorije izložena u Predavanjima o upravljanju i vezivanju[1] je složena, ali upravljajuća kategorija je u većini slučajeva minimalna klauza ili složena NP.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Chomsky, Noam (1981). Lectures on Government and Binding: The Pisa Lectures. Mouton de Gruyter.
- ^ Chomsky, Noam (1982). Some Concepts and Consequences of the Theory of Government and Binding. Linguistic Inquiry Monograph 6. MIT Press.
- ^ Chomsky, Noam (1986). Barriers. Linguistic Inquiry Monograph 13. MIT Press.
- ^ Chomsky, Noam (1957). Syntactic Structures. Mouton de Gruyter.
- ^ Chomsky, Noam (1965). Aspects of the Theory of Syntax. MIT Press.
- ^ Chomsky, Noam (1970). „Remarks on nominalization”. Ur.: Jacobs, R.; Rosenbaum, P. Reading in English Transformational Grammar (PDF). Waltham. str. 184—221.
- ^ Chomsky, Noam (1995). The Minimalist Program. MIT Press.
- ^ Chomsky, Noam (2005). „Three Factors in Language Design”. Linguistic Inquiry. 36: 1—22. doi:10.1162/0024389052993655.
- ^ Haegeman 1994, Minimality.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Black, Cheryl (1998). „A step-by-step introduction to the Government and Binding theory of syntax” [Korak po korak uvod u teoriju upravljanja i vezivanja] (PDF). SIL - Mexico Branch; University of North Dakota. Arhivirano (PDF) iz originala 21. 3. 2023. g.
- Haegeman, Liliane (1994). Introduction to Government and Binding Theory (2. izd.). Oxford: Wiley-Blackwell. ISBN 978-0-631-19067-7. COBISS.SR 512829102. Arhivirano iz originala 21. 12. 2018. g.
