Teofilakt Dalasen
Teofilakt Dalasen (up. grč. Θεοφυλακτος Δαλασσηνος; 970-te – posle 1042) – državnik i vojskovođa Vizantijskog carstva.
Biografija
[uredi | uredi izvor]Poticao je iz provincijske plemićke porodice Dalasen.[1][2] Sin Damjana Dalasena, vojvode od Antiohije. Rođen krajem 970-ih u gradu Dalasiju. Službu je započeo pod ocem. Prvi put se pominje u pismu 998. godine, kada je učestvovao u pohodu svog oca protiv trupa Fatimidskog kalifata. Učestvovao je u bici kod Apameje iste godine, kada su Vizantinci pretrpeli težak poraz. Damjan Dalasen je poginuo, a Teofilakt je zajedno sa svojim bratom Konstantinom zarobljen. Prodati su za 6.000 zlatnih dinara fatimidskom vojskovođi Jaišu al Samsamu. Izbavio se iz ropstva tek 1008. godine.
Po povratku je proveo vreme oporavljajući se. 1010-ih godina postao je poznat u bitkama protiv bugarske države. Godine 1021. postavljen je za drungarija carske garde i dobio je titulu protospafarija. Godine 1022. postavljen je za stratega anatoličke teme. Iste godine predvodio je trupe da uguše pobunu Nićifora Ksifije i Nićifora Foke. Još pre približavanja Dalasenovih trupa, na podsticaj Ksifije, Fok je ubijen, a već je Teofilakt Dalasen brzo pobedio ostale pobunjenike, uhvativši Nićifora Ksifiju, koji je poslat u izgnanstvo. Od 1023. do 1025. bio je strateg teme Iberije, zamenivši svog brata Romana na ovom mestu.
Godine 1027. učestvovao je u gušenju pobune Nićifora Komnina, katepana iz Vaspurakana, protiv cara Konstantina VIII. Iste godine postavljen je za katepana Vaspurakana. Na ovoj poziciji uspeo je da obezbedi mir na granici sa Ravadidima. Godine 1032. car Roman III Argir je imenovao Teofilakta Dalasena za vojvodu Antiohije. Istovremeno je dobio titulu antipat-patricija i vesta, zahvaljujući čemu je ušao u najvišu aristokratiju. Na funkciji je bio do 1034. godine. Uspešno je delovao protiv Arapa u južnoj Siriji i Fenikiji.
Novi car Mihailo IV sumnjao je u vernost Teofilakta Dalasena, pa ga je lišio svih položaja. 1039. godine, zajedno sa porodicom, poslat je u progonstvo. Uspeo je da povrati svoj uticaj tek posle stupanja na presto cara Konstantina IX Monomaha, koji je Dalasenu dodelio titulu gospodara. Verovatno je ubrzo umro.
Teofilakt Dalasen je imao ćerku i sina, vojvodu od Antiohije, Adrijana Dalasena.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ ODB, "Dalassenos", p. 578.
- ^ Cheynet & Vannier 1986, str. 82.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Cheynet, Jean-Claude; Vannier, Jean-François (1986). Études Prosopographiques (na jeziku: French). Paris: Publications de la Sorbonne. ISBN 978-2-85944-110-4.
- Holmes, Catherine (2005). Basil II and the Governance of Empire (976–1025). Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-927968-5.
- Kazhdan, Alexander, ur. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-504652-8.
- Šablon:PMBZ