Terapija muzikom i zdravstvena zaštita
Terapija muzikom i zdravstvena zaštita ogledaju se u tome što ona na jedan od najboljih načina može da omogući nekoj osobi da iskusi novi osećaj kontrole i veština i podstakne pozitivni psihološki i klinički ishod, psihičkih patnji, a zdravstvenoj zaštiti bolji, funkcionalniji sadržajniji i humaniji rad. Dok bavljenje muzikom kod lekara razvija svestraniji medicinski pristup bolesniku, koji podstiče kreativno preispitivanje, rasuđivanje i zauzimanje različitih perspektiva što je često od presudne važnosti za pravilno postavljanje dijagnoze vizuelizacijom bolesnika.[1] Psihoneurolozi su istraživanjem zaključili da muzičko delo, kod slušalaca ili autora tog dela, stvara pozitivne emocije, i osećaj da oni imaju kontrolu nad svojim organizmom, što stimuliše mozak da šalje imunološkom sistmu signal za proizvodnju novih imunoloških ćelija - limfocita koji učestvuju u odbrani organizma od mnogih bolesti.
Zašto muzika može biti lekovita?[uredi | uredi izvor]
U muzici kao i drugim granama umetnosti leži moćna ali uglavnom neiskorišćena sila za lečenje. Umetnost i nauka su dve strane istog novčića, što čini naš zajednički život humanijim. Naša sposobnost da živimo humanije ispunjeni zdravim životom zavisi od spajanja ove dve sile u jedinstvenu silu, koja nas tako udružena kroz želju da prepoznamo same sebe, svoje bližnje, u umeničkom delu koje nas povezuje i pomaže nam da se međusobno bolje razumemo, i postanemo mentalno jači.[2]
Mnogi ljudi odrastaju uz pesmu, a te sećanja ostaju u njima duže vreme. Kada počnu pevati, vraćaju im se sećanja u neposrednoj vezi sa tim pesmama i dok ih slušaju aktiviraju mnogi viš desnu polovinu mozga, jer pevanje i pričanje pokreće mnoge aktivnosti u levoj strani sa leve strane - što popravlja raspoloženje, orijentisanost i pojedine delove pamćena, a nešto manje poboljšava i kongnitivne sposobnosti i pažnju, što je posebno značajno za osobe sa blažim i jačim stadijumima demencije.
Krajnji ciljevi bilo koje umetnosti pa i muzičke u okviru zdravstvene zaštite, je otkrivanje njenih lekovitih mogućnosti, koje mogu biti od koristi u pronalaženju odgovora na haos koji nas svakodnevno okružuje, a bavljenje umetnošću podstiče čoveka da stalno preispituje sopstven stavove i osećanja, kroz koja menjasebe i utiče na promene u sopstvenom okruženju, i time poboljšava mentalno zdravlje.
Lečenje muzikom je proces u zdravstvenoj zaštiti, u kome učestvuje umetnik, delo i publika, i kroz to jedinstvo nastoji se promeniti i izlečiti čovek od suludog, haotičnog sveta u kome sa zatekao, ili bar sebe i svoju stečenu bolest.[3]
Dobre strane terapije muzikom[uredi | uredi izvor]
Dobre strane terapije muzikom mogu se iskazati kroz nekoliko ključnih stavova:
- Stvoreno muzičko delo je trajno, ne menja se, nije podložno uticaju zaborava.
- Simboli otklanjaju inhibicije, bude potisnuta sećanja, reprezentuju ciljeve u budućnosti.
- Metafora ima sposobnost da izazove emocionalnu komponentu koja se obično štiti.
- Muzika formira neverbalno mišljenje, koje nije lako pretočiti u reči.
- Savremena kultura postaje sve više bazirana na audio-vizuelnom, što podstiče razvoj holističke inteligencije.[4]
Dobre strane muzike u primarnoj gerijatrijskoj zdravstvenoj zaštiti[uredi | uredi izvor]
Nakon primene horskog pevanja pesama iz klasičnih filmskih hitova, u jednoj četveromesečnoj studija u domovima za starije ljude u Sjedinjenim Državama, koju je sprovela Jane Flinn neurologica na Univerzitetu Džordž Mason u Virdžiniji, utvrđeno je da se popravilo zdravstveno stanje osoba sa blažim ili jačim stadijumima demencije. Nakon ovog istraživanja došlo se do zaključka da domovi za starije koji nemaju horsko pevanje trebaju da ga uvedu, kao vrlo jednostavnu i jeftinu terapija, koja je zabavna i korisna za one koji boluju od Alchajmerove bolesti i drugih oblika demencije.
Početni otpori i njihovo savladavanje[uredi | uredi izvor]
Svaka psihoterapija u početku podrazumeva rad sa otporima, a oni, kako reče Frojd, „menjaju kao kameleon oblike u kojima se ispoljavaju”. Mnogi nisu svesni koliko su jake njihove odbrane, koliko su visoki nevidljivi zidovi koje su oko sebe podigli, i koji im smanjuju mogućnost bliskosti i komunikacije sa drugima. Neki bolesnici beže u apstraktno, intelektualizaciju i udaljavanje od praktičnih problema i bolnih osećanja, što privremeno može smanjiti napetost ali ne doprinosi rešavanju konflikata, ili se ponašaju detinjasto i odbijaju da preuzmu odgovornost, postaju zavisni od drugih.
Ponekad se koriste mehanizmi idealizacije, ulepšavanja svega i negiranja onoga što im smeta jer nedostaje tolerancija na neprijatnost.
Kada se prepoznaju otpori i na pravi način rastumače, prelazii se na probleme koji pacijenta opterećuju. Tada uz pomoć muzike dolazi do prorađivanja stresova, potisnutih trauma, isplivavanja nerešenih konflikata.
Polja primene muzikoterapije[uredi | uredi izvor]
Medicina[uredi | uredi izvor]
Zbog toga što podrazumeva korištenje verbalnih i nonverbalnih tehnika, terapija muzikom u zdravstvenoj zaštiti ima široku primenu u svim granama medicine:
Psihijatriji — u lečenju svih kategorija psihijatrijskih i psihosomatskih poremećaja: depresivnih, fobijskih i anksioznih poremećaja, poremećaja ličnosti i graničnih poremećaja, seksualnih poremećaja, različitih vrsta psihotičnih poremećaja, konverzivnih i somatoformnih poremećaja, poremećaja spavanja, kao i u svim psihičkim poremećajima kod dece i adolescenata.
Neurologiji — kod neurodegenerativnih i neuromišnih bolesti, epilepsije. kod poremećaja pamćenja, u motoričkoj rehabilitaciji i rehabilitaciji glasa i govora, kod komatoznih pacijenata, u intenzivnim nege.
Psihonkologiji — u različitim fazama bolesti.
Paliativnoj nezi
Ginekologiji i akušerstvu — u inkubatorima i pripremi poroda
Internoj medicini i pedijatriji
Fizikalnoj medicini i rehabilitaciji, u terapiji bola ili kod svih kategorija urođenih i stečenih oboljenja i poremećaja - kod dece i odraslih sa cerebralnom paralizom, kod zatvorenih i slabovidih, kod lica sa poremećajima sluha, oligofrenih osoba, autističnih i dr.
Otorinolaringologiji — kod nagluvosti i poremećaja govora, nakon ugradnje kohlearnog implanta.
Anesteziologiji — u pripremi za anestaziju ili nakon izlaska iz anestezije
Stomatologiji
Sistem socijalne zaštite[uredi | uredi izvor]
Muzikoterapija je u svetu veoma prihvaćena u okviru sistema socijalne zaštite, i primenjuje se u centrima za smeštaj dece, odraslih i starih; kod lica u vaspitnim domovima i zatvorima.
Muzikoterapija kod zdravih[uredi | uredi izvor]
Tehnike muzikoterapije se primenjuju kod dece i odraslih u cilju podsticanja razvoja, prevencije bolesti i psihoprofilaaksa, poboljšanja efikasnosti i produktivnosti, kao i razvoj kreativnosti i duhovnosti.
Zdrava populacija se obraća muzikoterapeutima preko muzikoterapijskih savetovališta, u kojima klijenti mogu naučiti kako muzikoterapijske tehnike i muziku koristiti za sopstvenu dobrobit, dobrobit svojih najbližih i društva u celini.
Kabineti za muzikoterapiju se formiraju u školama i predškolskim ustanovama u cilju podsticanja psihomotnog razvoja, emocionalnosti i socijalnih veština, kao i efikasnosti i produktivnosti kod dece, od najranijeg detinjstva, kao i adolesantskog doba.
Muzikoterapijski kabineti se formiraju i pri crkvama, preduzećima, i u rekreativnim centrima.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Uredba o nacionalnom programu zdravstvene zaštite žena, dece i omladine 05 Broj: 110-2174/2009, Beograd, od 16. april 2009. godine
- ^ Breitenfeld D, Bergovec M, Lucijanić M, Pavić J, Miletić J, Buljan D. Medicine and music in Croatia. Alcoholism 2011; 47: 57-61.
- ^ Degmečić D, Požgain I, Filaković P. Music as therapy. Irasm 2005; 36: 287-300.
- ^ Breitenfeld D, Majsec Vrbanić V. Muzikoterapija: pomozimo si glazbom. Zagreb: Music play, 2011.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
