Timotej Evripski

Timotej Evripski
Lični podaci
Datum rođenja	1510
Mesto rođenja	Κalos, Atika,
Datum smrti	1590
Mesto smrti	Atika,
Svetovni podaci
Praznik	16 avgust

Sveti Timotej Evripski (Tasos Kalamiotis 1510.-) je pravoslavni svetitelj i episkop Evripa Halkidskog.

Njegov spomen se obeležava 16. avgusta, a '93. godine u Kei je podignuta crkva Svetog Timoteja u njegovu čast, koja se slavi i 13. jula.

Njegova porodica je došla iz Kalamosa, Atika. Rođen je godine 1510 u selu Kalamos u Atici. Od malih nogu je voleo Sveto pismo i njegov otac, kao jedan od seoskih sveštenika, bio je prvi učitelj malog Timoteja. Roditelji su ga učili ljubavi prema pravoslavlju i to je urodilo plodom. On je osnivač manastira Uspenja Presvete Bogorodice i verovatno Sveti Pantelejmon sa ostrva Kea kako ga zovu meštani. Timotej se od detinjstva odlikovao vrlinskim životom i pobožnošću, a takođe i čvrstinom karaktera. Zbog toga ga zavoleše i istaknuti crkveni ljudi. Episkop Oroposa toliko ga zavoleo da ga o svom trošku poslao u Atinu da uči dalje školu. Svetitelj je studirao u Atini i nakon što je završio vratio se u Kalamos. Kažu da mu je prvi učitelj bio otac. Episkop Oreja bio je njegov duhovni otac koji je, izgleda, finansirao studije Svetitelja.

Episkop Orej ga je zamonašio, a zatim i rukopoložio za jerođakona. Po redosledu rukopoložen je za jeromonaha, koji je delio Svete Tajne i propovedao Reč Božiju, oživljavajući narod za vreme turske vladavine. Pošto je episkop umro, sveti Timotej ga je nasledioi hirotonisan je za episkopa Oreja. Nedugo zatim, hirotonisan je za mitropolita evripskog sa sedištem u Halkidi.

Za vreme vladavine sultana Selima II (1566-74) izdat je dekret kojim se želelo da se neki hrišćanski hramovi pretvore u džamije. Svečev otpor je bio trenutan, toliko da je izazvao smrtonosni gnev Turkalvan-paše, koji je planirao da ga ubije predstavljajući ga kao državnog neprijatelja.

Sveti Timotej se potom udalji u obližnju goru Penteli, gde se nalažahu i drugi bogougodni podvižnici onoga vremena. Uskoro zatim svetitelj osnova u podnožju te planine divan manastir i posveti ga Uspenju Presvete Bogorodice (1578 godine). Ovaj manastir i do danas postoji i pripada sada arhiepiskopiji Atinskoj.

Timotej je pobegao zahvaljujući ženi svog progonitelja koja je bila kriptohrišćanka i njegovom duhovnom detetu. Tako ga je nagnao da napusti to mesto dajući mu i veliku svotu novca. Još postoji mišljenje da su sveca upozorili osmanski stanovnici, kojima je bio veoma drag. 1572. jedne noći pobegao je zajedno sa đakonom i klirikom na suprotnu obalu Atike. Prvo se vratio u svoje rodno mesto i tamo ostao neko vreme (manastir Kalolivadi). Poraz Turaka na Ehinadskim ostrvima (pomorska bitka kod Nafpakta) od strane savezničkih hrišćanskih snaga Zapada pod don Huanom Austrijancem, odigrao je važnu ulogu u ishodu progona hrišćanstva i samim tim je život svetitelja bio ugrožen.

Oko 1573-74, uputio se ka planini Penteli da bi izbegao svoje progonitelje. Tamo je tražio više mira i pusto mesto za podizanje manastira. Monasi iz okolnih skitova su ga dočekali i ubedili da na ovom mestu osnuje svoj skit. Tako je krenuo sa malom pratnjom da traži pravo mesto. Kao rezultat ovog napora, kaže predanje, pronađeno je mesto koje se nalazilo u stablima divljih maslina i skeleta gde je lik Panagije Glikofilouse bio urezan u deo njegovog srca. Kažu da je u drevnim vremenima tu bilo Atenino svetilište. Pronalazak ikone bio je povod koji je Svetitelj čekao da je postavi u spomen Uspenja Bogorodice. Prema drugom predanju, Svetitelj je pronašao na mestu koje je naznačila Bogorodica, drvenu kuću u kojoj se nalazilo telo monaha koji je malopre zaspao. U blizini kućice, ali i u korenu masline, našao je lik Bogorodice.

U manastir se ubrzo okupi dosta bratije, i svetitelj ih mudro je rukovodio putem spasenja ka Carstvu Nebeskom. No želeći veće podvige u tišini i usamljenosti, on se povuče u samoću u mesto Gargato i Vraonu, gde se odade strogim podvizima koji su samo Gospodu poznati. Ali su se protiv njega podigli neki ljudi, te sveti Timotej napusti Atiku i pređe čudesnim načinom preko mora na ostrvo Keju (oko 1590 godine). Poživevši tamo još neko vreme u blagougodnim podvizima, umro je u miru 16. avgusta 1590. godine.

U njegovom manastiru Penteli i danas se nalazi njegova sveta lobanja, koja odiše svetim miomirom i čini divna čudesa onima koji svetitelja prizivaju sa toplom verom i molitvom.