Селим II

Из Википедије, слободне енциклопедије
Селим II
II. Selim Han.jpg
Султан Селим II
Пуно име Султан Селим Хан од Сулејмана Хана
Датум рођења (1524-05-28)28. мај 1524.
Место рођења Османско царство
Датум смрти 12. децембар 1574.(1574-12-12) (50 год.)
Место смрти Истанбул
Османско царство
Династија Османлије
Отац Сулејман I
Мајка Хурем
Супружник Нурбану
Потомство Мурат III
Фатма
Мехмед
принц Али
Сулејман
Мустафа
Осман
Есмахан
Џихангир
11. Султан Османског царства
Период 15661574.
Претходник Сулејман I
Наследник Мурат III
Tughra of Selim II.JPG

Селим II (28. мај 152412. децембар 1574), турски султан 1566—1574.

Детињство и младост[уреди]

Селим је био треће дете Сулејмана Величанственог и султаније Хурем. Од малих ногу му се није посвећивало довољно пажње јер је сва пажња била усмерена на двојицу његове старије браће, Мустафу и Мехмеда. Познато је да је са својим млађим братом Бајазитом често улазио у сукобе, како у младости, тако и у средњим годинама. Рођен је у Топкапи палати 1524. године. Још од најранијих дана био је склон несташлуцима како би добио бар мало пажње од својих родитеља.

Принчевско доба и долазак на престо[уреди]

Селимово устоличење 1566. године у Београду.

Султан Сулејман је санџак Манису прво уступио свом прворођеном сину принцу Мустафи, али након што се његов други син Принц Мехмед (први из брака са султанијом Хурем) показао бољим наспрам Мустафе, Сулејман је поставио њега у Манису, а Мустафа је пребачен у Амасију. Након смрти принца Мехмеда 1543. године, Сулејман је наредне године Манису уступио младом принцу Селиму као знак поверења. Принц Селим није показао неке посебне способности на почетку свог управљања санџаком. Његова браћа су га сматрала некомпетентним у борби за престо. Нико није ни слутио да ће он једнога дана ступити на османски престо.

Селим није био ни војно активан, иако је био добар стрелац и мачевалац. Отац га је веома ретко водио на походе. Имао је трауме са ратишта, те је чак и бежао од похода и војних акција. То је сметало јаничарима, који га уопште нису волели. Касније, Сулејман је Селима послао као валију у Коњу. Тамо се 1545. жени султанијом Нурбану, мајку будућег султана Мурата III.

Године 1553. након смрти погубљења брата Мустафе и смрти брата Џихангира, Селим остаје једини претендент на престо заједно са својим братом Бајазитом. У овој трци за престо, иако је Бајазит имао подршку свих, Селим је победио. Он је био послушан и без поговора је извршавао све очеве наредбе за разлику од Бајазита са којим је увек било натезања.

Бајазит је касније подигао побуну против брата Селима, али је њихов отац подржао Селима. Битка између двојице браће, познатија као битка код Коње, десила се 1559. године. Победник ове битке био је Селим. Бајазит, међутим, бежи у Персију и тамо постаје заробљеник шаха Тахмаспа. Сулејман и Селим су водили преговоре са шахом око тога ко ће преузети принца Бајазита и његове синове. Селим је нудио много више од оца, те му је шах уступио Бајазита. Бајазит је са четворицом синова, у Казвину, одмах по преузимању погубљен од стране Селима. Тако је Селим остао једини претендент на престо.

Владавина[уреди]

Након смрти свог оца Сулејмана I 1566. године, Селим постаје једанаести султан Османског царства. Пошто је Сулејман умро на ратишту, од Селима је захтевано да пожури и наследи оца што је пре могуће. Селим II је устоличен у Београду 1566. године. Био је први султан који није активно учествовао у војним походима, као и први султан који је сву власт препустио својим везирима. Водио је сарајски живот, бавећи се поезијом и другим стварима. Добар део власти био је у рукама Мехмед Соколовић паше.

Селим II je потписао мир са хабзбуршким царем Максимилијаном II 1568. Максимилијан II прихватио је да плаћа Селиму данак у износу од 30 000 дуката, као и да призна његов ауторитет у Молдавији и Влашкој.

У његово време било је значајних војних сукоба. Један од тих сукоба био је против Русије. Турци су имали план да уједине Волгу и Дон каналом. У лето 1569. много гарнизона јаничара заједно са пешадијом отишло је у поход на Астракан. Њихови минери су почели да копају канале, док је флота опседала Азов. Астракански гарнизон је одбио освајаче, а руска коњица од 15 000 војника победила је татаре и мајсторе који су ратовали на страни Османлија. Османска флота била је уништена у олуји. Године 1570. амбасодори Ивана IV Грозног су у Истанбулу склопили мир. Походи по Хејазу и Јемену били су, такође, веома успешни.

Битка код Лепантоа 1571. године

Селим II је 1570. године наредио да се освоји Кипар због тога што су пирати под заштитом Венеције ширили кугу по земљама османских вазала и онемогућавали муслиманима да одлазе на хаџ у Меку и Медину, те је Селим био принуђен да поведе поход против њих. То освајање довешће до првог значајног пораза Османлија. Исте године, Шпанија и Венеција уједињују се против Турака и до ногу их побеђују у бици код Лепантоа 1571. Тиме је Медитеран ослобођен турског приватног власништва. Иако је изгубио битку код Лепантоа, Османлије су већ 1572. године повратиле контролу над Тунисом. За непуних шест месеци Османлије, што је рекорд у историји Османске империје, обнављају флоту и већ 1573. године враћају контролу над Медитераном.

У његово време његова сестра Михримах владала је као Валиде јер је њихова мајка Рокселана умрла пре него што је Селим дошао на престо. Била је најмоћнија жена у царству и често је позајмљивала новац Селиму за потребе војске. Тако је било зато што је Селим трошио своје огромно лично богатство на пројекте у области архитектуре везане за религију.

Љубав према вери и доброчинства[уреди]

Његово залагање за Ислам ишло је много ван граница Цариграда. Султан Селим II је наставио путем својих родитеља и бавио се ситуацијом у Меки. Његов рад је дао великој џамији изглед османског стила који је приметан и данас. Такође, модернизовао је водовод у Меки, који је био застарео.

Био је владар који је у потпуности владао по религијским правилима, познат по својој љубави према стрељаштву, политици, архитектури и грађевинским пројектима. Захваљујући њему његова вера има данашњи излгед.

Турбе Селима II

Један од његових највећих подухвата била је изградња Суецког канала. Португалска империја држала је све путеве у индијском океану под контролом. Муслимани који би из других делова Азије ишли на ходочашћа у Меку и Медину били би ометани од стране Португалаца. Из тих разлога Селим почиње градњу Суецког канала како би омогућио долазак што више Муслимана тамо, сматравши да они не би требало да живе у тако лошим условима и под управом ,, неверника". На том пројекту радили су највећи османски стручњаци. Но, овај пројекат није завршен за његовог живота.

Смрт[уреди]

Селим II преминуо је 1574. Неки извори спомињу да је пао у хамаму и на лицу места преминуо, док други говоре да је пао на путу да изведе Кутбу у џамији која је носила његово име. Наследио га је његов најстарији син Мурат, познатији као Мурат III.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Сулејман I
турски султан
15661574

Наследник:
Мурат III