Tokata i fuga u de-molu
Tokata i fuga u de-molu (nem. Toccata und Fuge in d-Moll, BWV 565) je najpoznatije delo za orgulje u evropskoj klasičnoj muzici. Napisao ga je Johan Sebastijan Bah. Kompozicija se sastoji iz dva dela: tokate, sa brzim preludijumom, i četvoroglasne fuge. Ova dva dela su povezana motivski i harmonski.
Stil[uredi | uredi izvor]
Smatra se da je ovo delo napisao mladi Bah između 1703. i 1707. u Arnštatu. Postoji i alternativna teorija po kojoj je Bah preradio originalno delo Johana Petera Kelnera[1]. Kada se tokata i fuga uporedi sa Bahovim delima iz ovog perioda, vidi se da je on brzo razvijao svoj stil i da je mnogo eksperimentisao. Dok su za kasnija dela karakteristične paralelne melodije za ruke u različitim oktavama, ovde je primetno da su arnštatske orgulje imale mali tonski raspon.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Stephan Emele: BWV 565 – ein Werk von Kellner? (Staatsexamensarbeit) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. oktobar 2008), Pristupljeno 25. 4. 2013.
Čuj muzički insert (pomoć·info) (5,8 MB)
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
