Tokugava Jemicu
| Šogunat Tokugava | ||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Imena i godine vladavine šoguna | ||||||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||||||
Tokugava Jemicu (1604-1651), treći šogun iz dinastije Tokugava (vladao 1623-1651). U toku njegove vlade zavedena je politika izolacije Japana od inostranstva i dovršeno je iskorenjivanje hrišćanstva u Japanu.[1]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Tokugava Ijemicu bio je najstariji sin Tokugava Hidetade (1579-1632), drugog šoguna Tokugava. Njegovu vladavinu obeležio je intenzivan progon hrišćana u Japanu, započet 1614, koji je kulminirao velikim ustankom hrišćana na poluostrvu Šimabara (1638) na zapadnom delu ostrva Kjušu.[2] Progon hrišćana, čija je religija proglašena za opasnu doktrinu, išao je u dva pravca. U unutrašnjoj politici, svi katolički sveštenici i njihovi vernici morali su biti pohapšeni i naterani da se odreknu svoje vere, ili pogubljeni, a potkazivačima su zakonom garantovane novčane nagrade. Ukupno je oko 3.000 japanskih hrišćana dalo živote za svoju veru,[a] a poslednje veće grupe (oko 600 hrišćana na domenu Omura na ostrvu Kjušu) uništene su 1657-1658. U spoljašnjoj politici, niz edikata u periodu od 1633. do 1639. ograničio je veze Japana sa stranim zemljama: 1635. Japancima je pod pretnjom smrtne kazne zabranjeno putovanje u inostranstvo, a 1639, posle ustanka u Šimabari, svi portugalski trgovci proterani su iz zemlje i sve veze sa katoličkim zemljama u potpunosti su prekinute. Sledeće godine pogubljena je cela portugalska delegacija Makao-a, u svemu 61 čovek, koja je 1640. došla u Japan kako bi protestovala protiv šogunovih mera. Posle 1639. jedina veza Japana sa Evropom ostali su Holanđani, kojima je dozvoljeno da drže malu trgovačku postaju na ostrvu Dedžima u luci Nagasaki.[1]
Na filmu[uredi | uredi izvor]
Mladi Tokugava Ijemicu i njegov dolazak na vlast detaljno su prikazani u istorijskoj drami Šogunov Samuraj (1978).[3]
Napomene[uredi | uredi izvor]
- ^ Sa izuzetkom ustanka u Šimabari (1638), gde je oko 38.000 ustanika izgubilo živote, bez obzira na veru, iako su vođe ustanka i znatan deo ustanika sigurno bili hrišćani.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b The Cambridge history of Japan (volume 4). John Whitney Hall, 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 1988—1999. str. 369—370. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588.
- ^ Clements, Jonathan (2016). Christ's samurai : the true story of the Shimabara Rebellion. London. str. 19—51. ISBN 978-1-4721-3741-8. OCLC 947026236.
- ^ Directory of world cinema Volume 11, Japan 2. John Berra. Bristol: Intellect. 2012. str. 158—160. ISBN 978-1-84150-598-5. OCLC 860602860.
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
