Tomaš Štitni

Tomaš Štitni
Tomaš Štitni
Lični podaci
Datum rođenja	1333
Mesto rođenja	Štitni, Češka
Datum smrti	1401
Mesto smrti	Prag, Češka
Književni rad
Najvažnija dela	Šest rasprava o opštim hrišćanskim stvarima Pobožni razgovori O borbi greha s vrlinama

Tomaš Štitni (Štitni, 1333 — Prag, 1409) bio je češki prozni pisac 14. veka. Njegova dela prepisivala su se još duboko u 15. vek, ali mu nisu štampana, tako da je bio zaboravljen sve do početka 19. veka. Rukopisi njegovih dela poslužili su za jezička i kulturno-istorijska izučavanja češke prošlosti u srednjem veku.

Biografija

Štitni je rođen u sitnoplemićkoj porodici, na imanju Štitnom. Odmah nakon osnivanja praškog univerziteta, Štitni je došao u Prag i zanimao se za hrišćansku filozofiju srednjeg veka - za sholastiku i mistiku; to je i kasnije bilo njegovo glavno zanimanje kada se vratio na svoje imanje. Izgleda da je na univerzitetu stekao samo prvi univerzitetski stepen - tzv. Bakalaureat; doktor slobodnih umetnosti (mistro, magistar filozofije) nije postao.

Počeo je pisati 70-ih godina 14. veka, u doba najveće aktivnosti Miličeva; njegov ga je primer podstakao na pisanje - i sam Štitni je govorio da ne bi možda bilo ni njegovih knjiga, da nije bilo Miličevih. Cilj zbog čega je pisao je izložio u predgovoru zbornika članaka iz 1376: pisao je to kao životno uputstvo, kao neki vodič svojoj deci.

Utoliko mi je bilo milije pisati ove knjige da biste ono, što sada, možda, zbog svoje mladosti, ne možete da razumete, ili ne možete da zadržite u pameti ono što vam sada govorim, mogli jednom, kad umrem, čitati u knjigama i razumevati u njima što piše...

Međutim, od petoro dece, samo dvoje ga je nadživelo - sin i ćerka. Štitni je umro odmah nakon početka 15. veka u Pragu.

Stvaralački rad

Štitni je svoj spisateljski posao shvatio kao prerađivanje na češkom onog što je našao u latinskim spisima najvećih crkvenih autoriteta svoga vremena, dopunjujući to svojim životnim i književnim iskustvom. Njegova dela su lekcije iz praktičnog morala; on je želeo da, pomoću svojih spisa, u hrišćanskom duhu, oplemeni i produbi život čitaočev. Hteo je da bude učitelj, najpre svojoj deci, zatim ostalim svojim sunarodnicima. Po običaju svoga doba, pisao je kratke rasprave, traktate, koje je skupljao u veće zbornike. Jedan takav zbornik je „Šest rasprava o opštim hrišćanskim stvarima“, nastao 1376. godine, posle proširivan novim raspravama; drugi je „Pobožni razgovori“, nastao između 1375. i 1380. godine.

Štitni kao pisac je bio sin srednjeg veka; on je odabirao veronaučne i moralnopoučne knjige, onako kako ih je utvrdila srednjovekovna bogoslovska tradicija. Rasprave su se pisale o pojednim dogmama i verskim propisima; tako je i Štitni smatrao da je potrebno da objasni šta je greh, a šta vrlina, kako se čovek opdupire grehu i kako dolazi do prave plemenitosti; među njegove najstarije spise spada rasprava „O borbi greha s vrlinama“. Kod njega se javio otpor prema izvesnim običajima feudalne klase - viteškim turnirima, ratovanju, luksuzu u odevanju. Ne znači to da je on ustao protiv feudalnog društvenog uređenja, koje je crkva blagosiljala i podržavala, već je mislio da bi se izvesne društvene protivrečnosti mogle rešiti u duhu hrišćanske ljubavi, izglađivanjem društvenih suprotnosti, tj. da bi svi ljudi mogli živeti u hrišćanskoj ljubavi kao jedna porodica. Štitni je smatrao da zajednica nije zbog feudalnog gospodara, nego je gospodar zbog zajednice. U njoj on ima upravo takve dužnosti prema prostom čoveku, kao što seljak ima prema svom gospodaru, kojeg treba da voli i da mu bude veran. Gospodar mora svoga podloženog seljaka braniti iz ljubavi prema bližnjem, a ne iz sebičnosti (da sačuva radnu snagu), onako “kao što pas brani nađene crkotine od drugih pasa”. „Ako je imanje gospodarovo, čovek je božji!“ - pisao je Štitni; s čovekom treba postupati ljudski, kako to dolikuje ljudima.

Sadržina njegovog dela „Pobožni razgovori“ („Reči besedni“) sasvim je sholastička. Štitni je hteo da pouči svoju decu o “skrivenim ili višim stvarima”,tj. o srednjovekovnoj katoličkoj metafizici: o bogu, anđelima i dr. On je filozofirao zato da bi bolje razumeo ono u šta veruje - ono što se nalazi u Bibliji i u crkvenom učenju. Svuda je nastojao dase pokrije autoritetom crkve i najboljih njenih pisaca (Avgustina, Tome Akvinskog i dr).

Dela

• Šest rasprava o opštim hrišćanskim stvarima
• Pobožni razgovori
• O borbi greha s vrlinama

Literatura

• Pregled češke i slovačke književnosti. Deo 1: do 1780. godine/Krešimir Georgijević