Чешка

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Чешка (вишезначна одредница).
Чешка Република
Česká republika  (чешки)
Крилатица: Истина побеђујечеш. Pravda vítězí
Химна: Где ми је дом
(чеш. Kde domov můj)
Положај Чешке Републике
Главни градПраг
Службени језикчешки
Владавина
Облик државеУнитарна парламентарна уставна република
 — ПредседникМилош Земан
 — Председник ВладеАндреј Бабиш
 — Председник Сената ПарламентаМилош Вистрчил
 — Председник Заступничког дома ПарламентаРадек Вондрачек
Историја
Независност28. октобар 1918. као Чехословачка
подељена 1. јануара 1993.
Географија
Површина‍
 — укупно78.870 km2 (115)
 — вода (%)2
Становништво‍
 — 2021.[1]10.701.777 (84)
 — густина135,69 ст./km2
Економија
Валутачешка круна
 — стоти део валуте‍CZK‍
Остале информације
Временска зонаUTC +1, +2 (CET, CEST)
Интернет домен‍.cz‍
Позивни број+420

Чешка (чеш. Česko, О овој звучној датотеци изговор), званично Чешка Република (чеш. Česká republika, О овој звучној датотеци изговор), континентална је земља средње Европе, геополитички на списку УН уврштена као држава источне Европе.[2] Граничи се са Пољском на северу, Немачком на северозападу и западу, Аустријом на југу, и Словачком на истоку. Главни и највећи град је Праг (1,2 милиона становника), важна туристичка дестинација. Чешка Република састоји се од историјских земаља: Чешке (Бохемије), Моравске, и чешке Шлеске; ово тројство присутно је и на државном грбу. Чланица је Европске уније и Северноатлантског савеза (НАТО).

Чешко министарство спољних послова је 1993. саопштило да се скраћено име Чешка (чеш. Česko) има користити у свим приликама изузев званичних докумената и пуних имена владиних институција.[3]

Историја[уреди | уреди извор]

Детаљније: Чешка историја, Историја Чешке Републике и Историја чешког краљевства 1197—1419

О насеобинама на територији Чешке још око 28.000 година пре нове ере говори низ археолошких налаза. Од трећег века пре нове ере насељавају је Келти, а од 1. века и Германи. Словени су се на подручје Чешке доселили у 5. веку, а у 7. веку оформили Самово царство. Године 833, на подручју Моравске, Словачке, северне Мађарске и западног закарпатског краја настаје Великоморавско царство, која временом расте и обухвата и Чешку (890—894), Шлеску, Лужице, Малопољску, и део Мађарске. Велика Морава, од које се Чешка отцепила 894, нестала је под ударом Мађара 907. године.

Чешка држава се рађа у другој половини 9. века, када је устоличен први чешки кнез из династије Пшемисловаца, Боривој I. У 10. и 11. веку држава се консолидује, припаја Моравску и постаје краљевина. Чешка краљевина била је значајна економска и војна сила, нарочито за време последњих Пшемисловаца Пшемисла Отакара II и Вацлава II. Врхунац, вероватно, представља време владавине моћног Карла IV из луксембуршке династије. Међутим, хуситски ратови у 15. веку, и Тридесетогодишњи рат у 17. веку имали су разарајући учинак.

Географија[уреди | уреди извор]

Мапа Чешке

Положај[уреди | уреди извор]

Државе са којима се Чешка граничи су: Словачка, Пољска, Немачка и Аустрија. Површина државе износи 78.866 km².

Геологија и рељеф[уреди | уреди извор]

Сателитска фотографија Чешке

Чешка се може описати као валовита долина окружена планинама. Југозападну границу Чешке чини планина Чешка Шумава, висине од 1.000 до 1.400 m, на северозападу то су Рудне горе (1.244 m). На северу су планине Судети са највишим врхом Чешке Снежка (чешки Sněžka) на 1.602 метра надморске висине, у делу званом Крконоше.

Бохемија и Моравска су раздвојене ниским Бохемско-Моравским горјем (600-800 m). Моравска се на истоку ослања на планине Бескиди и Бели Карпати. Јужну границу према Аустрији већим делом чини Таја (река).

Земљиште је врло плодно. У Бохемској се гаји доста хмеља (позната по производњи пива), а у Моравској грожђа (производња вина).

Воде[уреди | уреди извор]

У Бохемској извиру велике реке Лаба и Влтава. Кроз Моравску протиче река Морава и извире река Одра. Са планина Чешке, воде се сливају према 3 мора: Северно, Балтичко и Црно. Чешка је стога европска вододелница.

Флора и фауна[уреди | уреди извор]

Клима[уреди | уреди извор]

Чешка лежи у умереној климатској зони. Просечна годишња температура износи 7,9°C, уз благе зиме (просек за фебруар је 0,5°C) и свежа лета (јун 18,6°C). Свих 12 месеци у години су влажни.

Национални паркови[уреди | уреди извор]

У Чешкој постоји четири национална парка:

Име Основан Величина (km²) Слика
Национални парк Крконошски 1963. 549.69 Sněžka from Černá hora (CZE).jpg
Национални парк Шумава 1991. 680.64 Chalupska-slat.jpg
Национални парк Чешка Швајцарска 2000. 79.25 Waldrand in Nationalpark Böhmische Schweiz.JPG
Национални парк Подији 1991. 63 PodyjiuVrani.jpg

Административна подела[уреди | уреди извор]

Детаљније: Крајеви Чешке Републике
Административно-територијална подела Чешке
    Регион Главни град Становништво (2003)
  Главни град Праг Праг 1.160.118
  Средњочешки крај Праг 1.125.735
  Јужночешки крај Чешке Будјејовице 624.778
  Плзењски крај Плзењ 549.369
  Карловарски крај Карлови Вари 303.761
  Устечки крај Усти на Лаби 819.442
  Либеречки крај Либерец 427.418
  Краловехрадечки крај Храдец Кралове 548.698
  Пардубички крај Пардубице 506.849
  Крај Височина Јихлава 517.959
  Јужноморавски крај Брно 1.122.759
  Оломоучки крај Оломоуц 637.401
  Злински крај Злин 593.458
  Моравско-Шлески крај Острава 1.264.347

Политика[уреди | уреди извор]

Чешка Република је парламентарна демократија. Шеф државе је председник. Већу извршну моћ од њега има председник владе. Чешки Парламент има два дома: Веће посланика и Сенат. Веће посланика има 200 чланова изабраних по пропорционалном систему сваке 4 године, а Сенат 81 сенатора са мандатом од по 6 година и сложеним системом избора. Посланици морају имати бар 21 годину, сенатори 40.

Председника је раније бирао парламент, а након уставних промена из 2012. бира се на непосредним изборима. Мандат председника траје 5 година и може се још једном поновити. Председник именује судије уставног суда, може под одређеним условима распустити парламент, даје амнестију, а може и да врати закон у скупштину на поновно гласање.

Административно, Чешка је подељена у 14 региона, (kraje) који се деле на округе (okresy), а испод њих су општине (obce).

Чешка је 1. маја 2004. постала део Европске уније. На референдуму за прикључење гласало је 55,21% бирачког тела, за је гласало 77,33% (дакле 42,7% укупног бирачког тела).

Становништво[уреди | уреди извор]

Највећи градови[уреди | уреди извор]

Детаљније: Spisak gradova u Češkoj Republici
 
№ Град Крај Популација № Град Крај Популација
Праг
Праг
Брно
Брно 		1. Праг Главни град Праг 1.268.796 11. Хавиржов Моравско-Шлески крај Острава
Острава
Плзењ
Плзењ
2. Брно Јужноморавски крај 12. Злин Злински крај
3. Острава Моравско-Шлески крај 13. Кладно Средњечешки крај
4. Плзењ Плзењски крај 14. Мост Устецки крај
5. Либерец Либерецки крај 15. Опава Моравско-Шлески крај
6. Оломоуц Оломоуцки крај 16. Карвина Моравско-Шлески крај
7. Храдец Кралове Краловехрадецки крај 17. Фридек-Мистек Моравско-Шлески крај
8. Чешке Будјејовице Јужночешки крај 18. Јихлава Крај Височина
9. Усти на Лаби Устецки крај 19. Дјечин Устецки крај
10. Пардубице Пардубицки крај 20. Карлове Вари Карловарски крај

Привреда[уреди | уреди извор]

Још у доба комунистичког источноевропско економског блока, Чешка је спадала међу његове најразвијеније делове.

Преласком на тржишну привреду 1990, привреда је постепено приватизована. Током деведесетих година прошлог века, Чешка се задржала на челу листе посткомунистичких земаља по развоју.

Чешка највише тргује са Немачком и Европском унијом уопште. Стопа незапослености је на 7,1% (2006). Регионалне разлике су велике, при чему је Праг далеко испред по развоју и приходима од истока земље. Бруто производ по становнику 2006, износио је 11.904 евра, што је између нивоа Мађарске и Португалије у ЕУ. У приходима, услуге учествују са 57%, индустрија 39% и пољопривреда 4%. Најважније индустријске гране Чешке Републике су ауто-индустрија (Шкода Ауто), машинска, прерада домаћег дрвета, производња стакла и керамике. Незапосленост у Чешкој у јуну 2015. износила је 6,4%.

Изузетан значај за Чешку привреду има туризам.

Култура[уреди | уреди извор]

Карлов универзитет у Прагу, основан 1340-их (вероватно 1348), био је први универзитет у централној Европи и у свим словенским земљама. Неки од његових студената и професора су били: Јан Хус, Франц Кафка, Милан Кундера, Никола Тесла, Алберт Ајнштајн, Ернст Мах, Томаш Масарик, Едвард Бенеш.

Универзитет Палацког у Оломоуцу, основан 1573, други је најстарији универзитет у Чешкој. Отац генетике, Грегор Мендел, био је студент овог универзитета.

Моцарт је био везан за Праг, јер је у њему налазио на више разумевања за свој рад, него у Бечу. У Националном театру у Прагу је одржана премијера његове опере Дон Ђовани 29. октобра 1787. Вила Бертрамка у којој је становао, данас је музеј.

Познати су чешки композитори националне школе из 19. века, Беджих Сметана и Антоњин Дворжак. Међу писцима издвајају се Карел Чапек, Франц Кафка и Милан Кундера. Сликар и графичар Алфонс Муха био је један од предводника уметничког правца сецесије (или Art Nouveau). Чеси су били међу најактивнијим уметницима у покрету кубизма.

Што се филмске уметности тиче, у Чешкој се одржава познати Филмски фестивал у Карловим Варима. Широм света познати су чешки режисери Јиржи Менцл и Милош Форман. Факултет за филм и телевизију (чеш. Filmová a televizní fakulta) у Прагу, била је школа за Менцла, Формана и Емира Кустурицу, између осталих.

Види још:

Популарна култура[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Počet obyvatel v regionech soudržnosti, krajích a okresech České republiky k 1. 1. 2021” (PDF). www.czso.cz (на језику: cz). Český statistický úřad. Приступљено 21. 5. 2021. 
  2. ^ United Nations Statistics Division — Standard Country and Area Codes Classifications
  3. ^ Земље: имена и кратице

Литература[уреди | уреди извор]

  • Angi, János (1997). „A nyugati szláv államok [=Western Slavic states]”. Ур.: Pósán, László; Papp, Imre; Bárány, Attila; Orosz, István; Angi, János. Európa a korai középkorban ["Europe in the Early Middle Ages"]. Multiplex Media – Debrecen University Press. стр. 358—365. ISBN 978-963-04-9196-9. 
  • Hochman, Jiří Historical dictionary of the Czech State. Scarecrow Press.1998. ISBN 978-0-8108-3338-8.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Чешка&oldid=23847013”