Чешка
| Чешка Република Česká republika
|
|
|---|---|
|
Крилатица: Pravda vítězí
(Истина побеђује) |
|
 |
|
| Главни град | Праг |
| Службени језик | чешки |
| Владавина | |
| Председник | Милош Земан |
| Председник Владе | Бохуслав Соботка |
| Историја | |
| Независност | 28. октобар 1918. као Чехословачка подељена 1. јануара 1993. |
| Географија | |
| Површина | |
| — укупно | 78.866 км2 (114) |
| — вода (%) | 2 |
| Становништво | |
| — 2013. | 10.512.400[1] (81) |
| — густина | 133/км2 |
| Економија | |
| Валута | Чешка круна |
| — стоти део валуте | CZK |
| Остале информације | |
| Временска зона | UTC +1, +2 (CET, CEST) |
| Интернет домен | .cz |
| Позивни број | +420 |
Чешка (чеш. Česko, 
изговор), званично Чешка Република (чеш. Česká republika, изговор), јест континентална земља средње Европе, геополитички на списку УН уврштена као држава источне Европе[2]. Граничи се са Пољском на северу, Немачком на северозападу и западу, Аустријом на југу, и Словачком на истоку. Главни и највећи град је Праг (1,2 милиона становника), важна туристичка дестинација. Чешка Република састоји се од историјских земаља: Чешке (Бохемије), Моравске, и чешке Шлеске; ово тројство присутно је и на државном грбу. Чланица је Европске уније и Северноатлантског савеза (НАТО).
Чешко министарство спољних послова је 1993. саопштило да се скраћено име Чешка (чеш. Česko) има користити у свим приликама изузев званичних докумената и пуних имена владиних институција. Ово емоционално питање је међутим и даље контроверзно у самој Републици Чешкој.
Садржај
Историја[уреди]
О насеобинама на територији Чешке још око 28.000 година пре нове ере говори низ археолошких налаза. Од трећег века пре нове ере насељавају је Келти, а од 1. века и Германи. Словени су се на подручје Чешке доселили у 5. веку, а у 7. веку оформили Самово царство. Године 833. на подручју Моравске, Словачке, северне Мађарске и западног закарпатског краја настаје Великоморавско царство, која временом расте и обухвата и Чешку (890—894), Шлеску, Лужице, Малопољску, и део Мађарске. Велика Морава, од које се Чешка отцепила 894, нестала је под ударом Мађара 907. године.
Чешка држава се рађа у другој половини 9. века, када је устоличен први чешки кнез из династије Пшемисловаца, Боривој I. У 10. и 11. веку држава се консолидује, припаја Моравску и постаје краљевина. Чешка краљевина била је значајна економска и војна сила, нарочито за време последњих Пшемисловаца Пшемисла Отакара II и Вацлава II. Врхунац, вероватно, представља време владавине моћног Карла IV из луксембуршке династије. Међутим, хуситски ратови у 15. веку, и Тридесетогодишњи рат у 17. веку имали су разарајући учинак.
Географија[уреди]
Положај[уреди]
Државе са којима се Чешка граничи су: Словачка, Пољска, Немачка и Аустрија. Површина државе износи 78.866±0 km².
Геологија и рељеф[уреди]
 |
Овај одељак треба проширити. |
Чешка се може описати као валовита долина окружена планинама. Југозападну границу Чешке чини планина Чешка Шумава, висине од 1.000 до 1.400 метара, на северозападу то су Рудне горе (1.244 m). На северу су планине Судети са највишим врхом Чешке Снежка (чешки Sněžka) на 1.602 метра надморске висине, у делу званом Крконоше.
Бохемија и Моравска су раздвојене ниским Бохемско-Моравским горјем (600-800 метара). Моравска се на истоку ослања на планине Бескиди и Бели Карпати. Јужну границу према Аустрији већим делом чини Таја (река).
Земљиште је врло плодно. У Бохемској се гаји доста хмеља (позната по производњи пива), а у Моравској грожђа (производња вина).
Воде[уреди]
|
Овај одељак треба проширити. |
У Бохемској извиру велике реке Лаба и Влтава. Кроз Моравску протиче река Морава и извире река Одра. Са планина Чешке, воде се сливају према 3 мора: Северно, Балтичко и Црно. Чешка је стога европска вододелница.
Флора и фауна[уреди]
|
Овај одељак треба проширити. |
Клима[уреди]
|
Овај одељак треба проширити. |
Чешка лежи у умереној климатској зони. Просечна годишња температура износи 7,9 °C, уз благе зиме (просек за фебруар је 0,5 °C) и свежа лета (јун 18,6 °C). Свих 12 месеци у години су влажни.
Национални паркови[уреди]
У Чешкој постоји четири национална парка:
| Име | Основан | Величина (km²) | Слика |
|---|---|---|---|
| Национални парк Крконошски | 1963. | 549.69 | .jpg) |
| Национални парк Шумава | 1991. | 680.64 |  |
| Национални парк Чешка Швајцарска | 2000. | 79.25 |  |
| Национални парк Подији | 1991. | 63 |  |
Административна подела[уреди]
| Регион | Главни град | Становништво (2003) | |
|---|---|---|---|
| Главни град Праг | Праг | 1.160.118 | |
| Средњочешки крај | Праг | 1.125.735 | |
| Јужночешки крај | Чешке Будјејовице | 624.778 | |
| Плзењски крај | Плзењ | 549.369 | |
| Карловарски крај | Карлови Вари | 303.761 | |
| Устечки крај | Усти над Лабом | 819.442 | |
| Либеречки крај | Либерец | 427.418 | |
| Краловехрадечки крај | Храдец Кралове | 548.698 | |
| Пардубички крај | Пардубице | 506.849 | |
| Крај Височина | Јихлава | 517.959 | |
| Јужноморавски крај | Брно | 1.122.759 | |
| Оломоучки крај | Оломоуц | 637.401 | |
| Злински крај | Злин | 593.458 | |
| Моравско-Шлески крај | Острава | 1.264.347 |
Политика[уреди]
Чешка Република је парламентарна демократија. Шеф државе је председник. Већу извршну моћ од њега има председник владе. Чешки Парламент има два дома: Веће посланика и Сенат. Веће посланика има 200 чланова изабраних по пропорционалном систему сваке 4 године, а Сенат 81 сенатора са мандатом од по 6 година и сложеним системом избора. Посланици морају имати бар 21 годину, сенатори 40.
Председника је раније бирао парламент, а након уставних промена из 2012. бира се на непосредним изборима. Мандат председника траје 5 година и може се још једном поновити. Председник именује судије уставног суда, може под одређеним условима распустити парламент, даје амнестију, а може и да врати закон у скупштину на поновно гласање.
Административно, Чешка је подељена у 14 региона, (kraje) који се деле на округе (okresy), а испод њих су општине (obce).
Чешка је 1. маја 2004. постала део Европске уније. На референдуму за прикључење гласало је 55,21% бирачког тела, за је гласало 77,33% (дакле 42,7% укупног бирачког тела).
Становништво[уреди]
Највећи градови[уреди]
|
Извор: Државни институт за статитику[3] |
|||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| № | Град | Територија | Популација | № | Град | Територија | Популација | ||
 Праг  Брно |
1. | Праг | - | 1.268.796 | 11. | Хавиржов | Моравско-Шлески крај | 207.178 |  Острва  Плзењ |
| 2. | Брно | Јужноморавски крај | 850.726 | 12. | Злин | Марна (департман) | 179.992 | ||
| 3. | Острва | Моравско-Шлески крај | 484.344 | 13. | Кладно | Приморска Сена | 175.497 | ||
| 4. | Плзењ | Горња Гарона | 441.802 | 14. | Мост (град) | Лоара (департман) | 171.260 | ||
| 5. | Либерец | Приморски Алпи | 343.304 | 15. | Опава | Моравско-Шлески крај | 164.532 | ||
| 6. | Оломоуц | Атлантска Лоара | 284.970 | 16. | Карвина | Моравско-Шлески крај | 155.637 | ||
| 7. | Храдец Кралове | Доња Рајна | 271.782 | 17. | Фридек-Мистек | Моравско-Шлески крај | 151.212 | ||
| 8. | Чешке Будјејовице | Еро (департман) | 257.351 | 18. | Јихлава | Мен и Лоара | 147.571 | ||
| 9. | Усти над Лабом | Жиронда | 239.157 | 19. | Дјечин | Рона (департман) | 145.150 | ||
| 10. | Пардубице | Север (департман) | 227.560 | 20. | Карлове Вари | Реинион | 145.022 | ||
Привреда[уреди]
Још у доба комунистичког источноевропско економског блока, Чешка је спадала међу његове најразвијеније делове.
Преласком на тржишну привреду 1990, привреда је постепено приватизована. Током деведесетих година прошлог века, Чешка се задржала на челу листе посткомунистичких земаља по развоју.
Чешка највише тргује са Немачком и Европском унијом уопште. Стопа незапослености је на 7,1% (2006). Регионалне разлике су велике, при чему је Праг далеко испред по развоју и приходима од истока земље. Бруто производ по становнику 2006, износио је 11.904 евра, што је између нивоа Мађарске и Португалије у ЕУ. У приходима, услуге учествују са 57%, индустрија 39% и пољопривреда 4%. Најважније индустријске гране Чешке Републике су ауто-индустрија (Шкода Ауто), машинска, прерада домаћег дрвета, производња стакла и керамике. Незапосленост у Чешкој у јуну 2015 износила је 6,4%.
Изузетан значај за Чешку привреду има туризам.
Култура[уреди]
Карлов универзитет у Прагу, основан 1340-их (вероватно 1348), био је први универзитет у централној Европи и у свим словенским земљама. Неки од његових студената и професора су били: Јан Хус, Франц Кафка, Милан Кундера, Никола Тесла, Алберт Ајнштајн, Ернст Мах, Томаш Масарик, Едвард Бенеш.
Универзитет Палацког у Оломоуцу, основан 1573, други је најстарији универзите у Чешкој. Отац генетике, Грегор Мендел, био је студент овог универзитета.
Моцарт је био везан за Праг, јер је у њему налазио на више разумевања за свој рад, него у Бечу. У Националном театру у Прагу је одржана премијера његове опере Дон Ђовани 29. октобра 1787. Вила Бертрамка у којој је становао, данас је музеј.
Познати су чешки композитори националне школе из 19. века, Бедрих Сметана и Антоњин Дворжак. Међу писцима издвајају се Карел Чапек, Франц Кафка и Милан Кундера. Сликар и графичар Алфонс Муха био је један од предводника уметничког правца сецесије (или Art Nouveau). Чеси су били међу најактивнијим уметницима у покрету кубизма.
Што се филмске уметности тиче, у Чешкој се одржава познати Филмски фестивал у Карловим Варима. Широм света познати су чешки режисери Јиржи Менцл и Милош Форман. Факултет за филм и телевизију (чеш. Filmová a televizní fakulta) у Прагу, била је школа за Менцла, Формана и Емира Кустурицу, између осталих.
Види још:
Популарна култура[уреди]
- Најпопуларнији спорт у Чешкој је хокеј на леду, у коме је национална екипа имала доста међународног успеха (злато на олимпијади у Нагану 1998).
- Вера Чаславска, гимнастичарка, је на летњим олимпијадама 1964. и 1968. освојила укупно 7 златних олимпијских медаља.
- Из Чешке потиче више познатих манекенки, као: Ева Херцигова, Петра Немцова, Паулина Порижкова, Ивана Трамп и друге.
- Јозеф Чапек, сликар и писац, брат Карела Чапека, створио је израз робот који се први пут помиње у Кареловој драми РУР.
Референце[уреди]
Спољашње везе[уреди]
 |
||
|
