Transplantacija koštane srži

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Transplantacija koštane srži
Transplant koštane srži
ICD-9-CM41.0
MeSHD018380
MedlinePlus003009

Transplantacija koštane srži ili transplantacija hematopoetskih matičnih ćelija invazivna je terapijska metoda u transplantologiji koja se zasniva ma zameni oštećene ili potpuno uništene koštane srži novim ćelijama koštane srži. Spada u grupu metoda spasavanja života obolelih od akutne leukemije i limfoma koji su otporni na standardnu hemoterapiju.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Ideja o transplantaciji koštane srži začeta je s početka 20. veka kada su naučnici shvatili da se sve krvne ćelije mogu razviti iz nekoliko ćelija u koštanoj srži. Takve ćelije koštane srži koje su nazvane matične ili izvorne ćelije, iz koštane srži zdrave osobe počele su da se koriste za obnavljanje nefunkcionalne koštane srži druge osobe. Drugim rečima, javila se ideja da se obavi transplantacija ćelije iz koštane srži jedne osobe (donora) na drugu osobu (primaoca) u terapijske svrhe. Sredinom 20. veka ova ideja je zainteresovala američke vojne, a potom i civilne naučnike, koji su započeli aktivan rad  u ovoj oblasti transplantologije.[1]

Francuski  onkolog Žorž Mate je 1959. godine izvršio je prvu u Evropi transplantaciju koštane srži[2] od nepovezanog donora petorici jugoslovenskih nuklearnih naučnika koji su bili izloženi zračenju nakon nesreće  na Institutu za nuklearne nauke Vinča kod Beograda. Nakon transplantacije četiri pacijenta su se oporavila, dok je jedan preminuo. Nekoliko godina kasnije, jedan od primalaca je na svet doneo potpuno zdravu bebu.[3]

Prvi lekar koji je izvršio uspešnu transplantaciju ljudske koštane srži 1968. godine bio je Robert A. Gud sa Univerziteta u Minesoti.  On je petomesečnom dečaku koji boluje od teške imunodeficijencije, od koje je umrlo 11 njegovih bliskih muških rođaka, intravenozno dao ćelije koštane srži od svoje 8-godišnje sestre. Od 2003. ovaj pacijent je zdrav i postao je otac.[4]

Godine 1975. dr Džon Kersi,  takođe sa Univerziteta u Minesoti, izvršio je prvu uspešnu transplantaciju koštane srži za lečenje limfoma. Njegov pacijent, 16-godišnji inž. Dave Stahl, danas je najdugovečniji pacijent sa limfomom kojd koga je izvršena transplantacija.[5]  

Značajan doprinos razvoju transplantacije matičnih ćelija dao je tim Centra za istraživanje raka Fred Hačinson 1950-ih do 1970-ih na čelu sa Edvardom Donelom Tomasom. Tomasovo istraživanje je pokazalo da intravenozne ćelije koštane srži mogu kolonizirati koštanu srž i proizvesti nova krvna zrnca. Njegov rad je takođe smanjio rizik od razvoja bolesti opasne po život prio transplantat domaćina.[6]  

Godine 1990. Edvard Donel Tomas koji je zajedno sa Džozefom Marejem bio uključen u transplantaciju bubrega, dobio je Nobelovu nagradu za fiziologiju i medicinu za svoja otkrića u vezi sa „transplantacijom organa i ćelija u lečenju humanih bolesti“.[7]

Sedamdesetih godina 20. veka transplantacije koštane srži obavljene su kod nekoliko desetina pacijenata, a onda je transplantacija KS počela da se sve više koristi. Prema podacima za period od 2005. do 2006. godine u svetu se svake godine obavi skoro 50.000 transplantacija koštane srži.[8]

Do decembra 2012. godine, oko milion alogenih transplantacija koštane srži registrovano je na globalnom nivou. Poslednjih decenija broj ovakvih transplantacija raste bez znakova opadanja učestalosti.[9]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Od ukupno 50.417 procedura transplantacije hematopoetskih matičnih ćelija koje je prijavljeno širom sveta u 2006. godini, prema globalnom istraživanju u 1.327 centara u 71 zemlji koje je sprovela Globalna mreža za transplantaciju krvi i srži. Od toga, 28.901, ili 57%, bilo autologno, a 21.516, ili 43%, bilo je alogeno (11.928 iz porodica donora i 9.588 iz nesrodnih donora).[10]

Glavne indikacije za transplantaciju bili su limfoproliferativni poremećaji u 54,5% i leukemije u 33,8% slučajeva, obavljeno je u Evropi (48%) i Americi (36%).[10]

U 2009. godini, prema podacima o donorima koštane srži svetskog udruženja, proizvodi matičnih ćelija za nepovezane transplantacije planirane širom sveta porastao je na 15.399 (3.445 donacija matične ćelije periferne krvi i 3.792 jedinice krvi iz pupčanika).

Indikacije[uredi | uredi izvor]

Humana koštana srž sadrži matične ćelije, koje kod zdravih ljudi u koštanoj srži pomažu u stvaranju i obnavljanju najvažnijih krvnih elemenata:

  • crvenih krvnih zrnaca (ćelije) – eritrocita, čija je uloga da prenose kiseonik po celom telu
  • belih krvnih zrnca - leukocita, koji pomažu u borbi protiv infekcije
  • krvnih pločica - trombocita, koji kontrolišu proces zgrušavanja krvi kako bi sprečili prekomerno krvarenje

Transplantacija koštane srži je indikovana kod osoba sa sledečim oboljenjima koja utiču na koštanu srž, kao što su:

  • leukemija ili mijelodisplastični sindrom,
  • hematološki maligniteti, limfomi ili multipli mijelomi,
  • aplastična anemija kod kojih koštana srž ne može da obezbedi adekvatne krvotvorne ćelije,
  • karcinoma koji ne reaguju na hemoterapiju, kao što su rak testisa, neuroblastom i medularni blastom,
  • urođeni poremećaji kao što su talasemija, bolest srpastih ćelija, porfirija,
  • teški poremećaji imunodeficijencije.

Vrste transplantacije KS[uredi | uredi izvor]

Postoji nekoliko vrsta transplantacije koštane srži, koje su zasnovane na poreklu zdravih ćelija, odnosno odakle potiču kao izvor ćelija za transplantaciju, i može biti alogena i autologna.

Alogena transplantacija[uredi | uredi izvor]

U mnogim slučajevima, donor je bliski član porodice, roditelj, brat ili sestra primaoca. Takva vrsta transplantacije nosi naziv alogena transplantacija. Kod ove vrste transplantacije veća je verovatnoća da će transplantacija biti efikasna jer su donirane matične ćelije sličnijeg genskog sastava matičnim ćelijama osobe kojoj je potrebna transplantacija. Ako član uže porodice nije odgovarajući donor, onda se pretraživanjem dostupnog registra traži genski što sličnija osoba primaocu.

Autologna transplantacija[uredi | uredi izvor]

Za razliku od alogene autologna transplantacija, je vrsta transplantacije kod koje se zdrave krvne matične ćelije prvo ekstrahuju iz osobe koja se leči, da bi se nakon uklanjanja oštećene ćelija izvrši njihova zamena zdravim.

Transplantacija pupčane vrpce[uredi | uredi izvor]

U transplantaciji pupčane vrpce, koriste se nezrele matične ćelije iz pupčane vrpce nakon što se beba rodi. Za razliku od ćelija odraslog donora, ćelije iz pupčane vrpce ne moraju biti potpuno podudarne.

Izvori i skladištenje ćelija[uredi | uredi izvor]

Da bi se ograničio rizik od odbacivanja transplantiranih matičnih ćelija ili teške bolesti transplant protiv domaćina kod alogene transplantacije KS, poželjno je da donor ima isti HLA-tip kao i primalac. Oko 25 do 30% alogenih transplantacije KS primalaca ima HLA identičnog brata ili sestru. Čak i takozvana „savršena poklapanja“ mogu imati neusklađene manje alele koji doprinose bolesti transplantata protiv domaćina.

Koštana srž[uredi | uredi izvor]

Žetva koštane srži

U slučaju transplantacije koštane srži, hematopoetske matične ćelije se uklanjaju iz velike kosti donora, obično karlice, kroz veliku iglu koja doseže centar kosti.

Tehnika se naziva žetva koštane srži i izvodi se u lokalnoj ili opštoj anesteziji.

Matične ćelije periferne krvi[uredi | uredi izvor]

Matične ćelije periferne krvi

Matične ćelije periferne krvi[11] su danas najčešći izvor matičnih ćelija za transplantaciju KS. Oni se sakupljaju iz krvi kroz proces poznat kao afereza. Krv davaoca se vadi kroz sterilnu iglu u jednoj ruci i prolazi kroz mašinu koja uklanja bela krvna zrnca. Crvena krvna zrnca se vraćaju davaocu. Prinos perifernih matičnih ćelija se povećava svakodnevnim potkožnim injekcijama faktora koji stimuliše kolonije granulocita, koji služi za mobilizaciju matičnih ćelija iz koštane srži donora u perifernu cirkulaciju.

Amniotska tečnost[uredi | uredi izvor]

Ekstrakcija matičnih ćelija iz amnionske tečnosti je moguća i za autolognu i za heterolognu upotrebu u vreme porođaja.

Krv iz pupčane vrpce[uredi | uredi izvor]

Krv iz pupčane vrpce se dobija kada majka donira pupčanu vrpcu i placentu svog deteta nakon rođenja. Krv iz pupčane vrpce ima veću koncentraciju hematopoetskih matičnih ćelij nego što se normalno nalazi u krvi odraslih, ali mala količina krvi dobijene iz pupčane vrpce (obično oko 50 ml) čini je pogodnijom za transplantaciju maloj deci nego odraslima. Novije tehnike koje koriste eks vivo ekspanziju jedinica krvi iz pupčane vrpce ili korišćenje dve jedinice krvi iz pupčane vrpce od različitih davalaca omogućavaju da se transplantacija krvi iz pupčanika koristi i kod odraslih.

Krv iz pupčane vrpce se može uzeti iz pupčane vrpce deteta koje je rođeno nakon preimplantacione genetske dijagnoze za HLA podudaranje da bi se donirala bolesnom bratu ili sestri kome je potrebna transplantacije KS.

Skladištenje HSC[uredi | uredi izvor]

Za razliku od drugih organa, ćelije koštane srži mogu se zamrznuti (kriokonzervirati) na duži period bez oštećenja previše ćelija. Ovo je neophodno za autologne transplantacije KS, jer ćelije moraju biti sakupljene od primaoca mesecima pre tretmana transplantacije. U slučaju alogenih transplantacija, poželjnije su sveže hematopoetske matične ćelije da bi se izbegao gubitak ćelija do kojeg može doći tokom procesa zamrzavanja i odmrzavanja. Alogena krv iz pupčanika se čuva zamrznuta u banci krvi iz pupčanika jer se može dobiti samo u vreme porođaja. Za krioprezervaciju hematopoetskih matičnih ćelija mora se dodati konzervans, dimetil sulfoksid, a ćelije se moraju vrlo sporo hladiti u zamrzivaču sa kontrolisanom brzinom kako bi se sprečilo osmotsko oštećenje ćelija tokom formiranja kristala leda. Hematopoetske matične ćelije se mogu čuvati godinama u kriofrizeru, koji obično koristi tečni azot.

Prognoza[uredi | uredi izvor]

Prognoza transplantacije KS zavisi od nekoliko faktora:

  • Odgovor tela na transplantaciju koštane srži koja može varirati od osobe do osobe.
  • Faktori kao što su starost, opšte zdravstveno stanje i razlog za transplantaciju
  • Ako se presađuju ćelije koštane srži za lečenje raka, prognoza zavisi od toga koliko se rak proširio, jer rasprostranjeni metastatski karcinomi smanjuju verovatnoću prihvatanja novih ćelija.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Transplantaciя kostnogo mozga. Primenenie pri lečenii onkologičeskih i drugih zabolevaniй. Kniga dlя pacientov, roditeleй i pomoщnikov / T. V. Melešenko. — Moskva: MMTK-STROЙ, 2010. — 89 s. — 500 эkz. — ISBN 9785380000529, BBK 55.694.15-3.
  2. ^ Martin, Douglas (2010-10-21). „Dr. Georges Mathé, Transplant Pioneer, Dies at 88”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2022-10-17. 
  3. ^ McLaughlin, Thomas P. A Review of Criticality Accidents. CSRIC 96. Los Alamos National Laboratory (maй 2000). — «Radiation doses were intense, being estimated at 205, 320, 410, 415, 422, and 433 rem.74
  4. ^ Saxon, Wolfgang (2003-06-18). „Robert A. Good, 81, Founder Of Modern Immunology, Dies”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2022-10-17. 
  5. ^ „Cancer Research Pioneer Dies”. Bone Marrow & Cancer Foundation (na jeziku: engleski). 2013-03-18. Pristupljeno 2022-10-17. 
  6. ^ Thomas E. D., Lochte H. L. Jr., Lu W. C., Ferrebee J. W. Intravenous infusion of bone marrow in patients receiving radiation and chemotherapy. (angl.) // The New England journal of medicine. — 1957. — Vol. 257, no. 11. — P. 491—496. — . doi:10.1056/Nejm195709122571102.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć). — . PMID 13464965.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  7. ^ „The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1990”. NobelPrize.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-10-17. 
  8. ^ Transplantaciя kostnogo mozga. Primenenie pri lečenii onkologičeskih i drugih zabolevaniй. Kniga dlя pacientov, roditeleй i pomoщnikov / T. V. Melešenko. — Moskva: MMTK-STROЙ, 2010. — 89 s. — 500 эkz. — ISBN 9785380000529, BBK 55.694.15-3.
  9. ^ Prof Alois Gratwohl, M. D., Marcelo C Pasquini, M. D., Prof Mahmoud Aljurf et al. One million haemopoietic stem-cell transplants: a retrospective observational study (angl.) // The Lancet : journal. — Elsevier, 2015. — Vol. 2, no. 3. — P. e91—e100. — . doi:10.1016/S2352-3026(15)00028-9.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  10. ^ a b Gratwohl A, Baldomero H, Aljurf M, Pasquini MC, Bouzas LF, Yoshimi A, et al. (April 2010). "Hematopoietic stem cell transplantation: a global perspective". JAMA. 303 (16): 1617–1624. . PMC 3219875 Slobodan pristup. PMID 20424252. doi:10.1001/jama.2010.491 //www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3219875.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  11. ^ Cutler C, Antin JH (2001). "Peripheral blood stem cells for allogeneic transplantation: a review". Stem Cells. 19 (2): 108–117. . PMID 11239165. doi:10.1634/stemcells.19-2-108.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Transplantacija koštane srži na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Трансплантација_коштане_сржи&oldid=26124459”