Бела крвна зрнца

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Слика нормално циркулишуће људске крви добијена скенирајућим електронским микроскопом. Поред ирегуларно обликованих леукоцита, видљива су црвена крвна зрнца и многи тромбоцити у облику малих дискова

Бела крвна зрнца или леукоцити су крвне ћелије. Њихова улога је имунолошка, тј. у одбрани од болести. У једном литру крви здраве одрасле особе налази се између 4-11 милијарди белих крвних зрнаца. Према облику једра и мембране се деле на гранулоците (са зрнастом цитоплазмом и режњевитим једром) и агранулоците (са хомогеном цитоплазмом и округлим једром). Леукоцити настају у коштаној сржи, али се део развоја неких врста леукоцита одвија и у тимусу, лимфним жлездама и чворовима, као и слезини.[1] Најзначајнија је грудна жлезда (тимус), која се налази испод грудне кости, јер је она битна за развој једне подврсте лимфоцита, Т лимфоцита.[2]

Врсте белих крвних зрнаца[уреди]

Постоје три главне врсте белих крвних зрнаца.

Гранулоцити

Гранулоцити чине већину белих крвних зрнаца у периферној циркулацији и карактерише их режњевито једро и гранулисана цитоплазма. Постоје три врсте гранулоцита: неутрофили, еозинофили и базофили.

Лимфоцити

Лимфоцити су округле ћелије чије крупно једро заузима преко 90% унутрашњости и потискује цитоплазму у страну. Углавном круже лимфним системом и постоје у три врсте: Б-ћелије, Т-ћелије и Ћелије Убице. Име су претежно добилe према енглеском називу места у телу на коме сазревају (постају способни да препознају стране антигене):

Б-ћелије стварају антитела која се везују за патогене чиниоце како би омогућиле њихово уништавање. Т-ћелије постоје као: цитотоксичне Т-ћелије, помагачке Т-ћелије и као супресорске Т-ћелије. Само цитотоксичне ћелије директно учествују у уништавању страних агенаса у телу док помагачке и супресорске Т-ћелије имају регулациону улогу у имунолошком одговору организма кроз лучење цитокина којима се модулише понашање осталих, углавном ефекторских ћелија, имунолошког система. Примера ради, помагачке ћелије типа CD4+ учествују у координацији одзива имунолошког система и њихов недостатак је једна од појава изражених код HIV-a. Цитотоксичне ћелије и ћелије убице су способне да уништавају ћелије тела које су инфициране вирусом.

Моноцити

Моноцити су ћелије које се, када из циркулације пређу у друга ткива, развијају у макрофаге. Макрофази затим делују као „усисивачи“ који су, слично неутрофилним гранулоцитима, способни да фагоцитују ("поједу") остатке изумрлих ћелија из организма. За разлику од неутрофила, међутим, макрофази могу да фагоцитују и целе ћелије. Уз то, они учествују у презентацији делова патогених организама лимфоцитима, како би их они препознали и уништили (Т лимфоцити), или створили одговарајућа антитела (Б лимфоцити).

Обољења[уреди]

Леукемија (гр. λευκός - бео, αίμα - крв) је врста рака која настаје када се бела крвна зрнца почну да се размножавају неконтролисано.

Извори[уреди]

  1. ^ Bruce Alberts; Alexander Johnson; Julian Lewis; Martin Raff; Keith Roberts; Peter Walter (2002). Molecular Biology of the Cell. New York: Garlard Science. ISBN 0815332181. 
  2. ^ Thomas J. Kindt; Richard A. Goldsby; Barbara Anne Osborne; Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 изд.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1429202114. 

Литература[уреди]