Trgovina ljudima u Evropi
.jpg)
Trgovina ljudima u Evropi je regionalni fenomen šire prakse trgovine ljudima u svrhu različitih oblika prisilne eksploatacije. Trgovina ljudima postoji vekovima širom sveta, a proizlazi iz ranije prakse ropstva[1] koja se razlikovala od trgovine ljudima po tome što je zakonski priznata i prihvaćena. Postala je sve veća briga za zemlje u Evropi od pada komunizma. Prelazak na tržišnu ekonomiju u nekim zemljama doveo je do mogućnosti i gubitka sigurnosti za građane ovih zemalja. Ekonomske teškoće i obećanja o prosperitetu ostavili su mnoge ljude ranjivim na trgovinu ljudima u svojim zemljama i na destinacije u drugim delovima Evrope i sveta. Jedinstvene za Balkan su neke od situacija koje podržavaju trgovinu ljudima, kao što je organizovani kriminal, i strategije zapošljavanja koje ga održavaju. Iako se mogu napraviti neke generalizacije, zemlje u ovom regionu se suočavaju sa različitim izazovima i nalaze se u različitim fazama poštovanja pravila koja regulišu trgovinu ljudima.
Uzroci[uredi | uredi izvor]
Raspad Sovjetskog Saveza identifikovan je kao jedan od glavnih faktora koji doprinose u objašnjavanju nedavnog povećanja trgovine ljudima u Evropi. Njime je bezbeđen i ljudski kapital i nove regionalne mogućnosti za potsticanje ekspanzije. Nakon ovog perioda, žrtve trgovine ljudima, prvenstveno žene, proširile su se na različite oblike, uz pomoć organizovanog kriminala, korupcije i pada granica. Poroznost granice i blizina bogatih zemalja olakšale su i jeftinije prevozile žrtve u regionu i inostranstvu. Drugi faktor koji doprinosi porastu trgovine ljudima je militarizacija i rat na Balkanu. Prisustvo velikog broja stranih muškaraca na Balkanu nakon rata u Jugoslaviji dovelo je do trgovine hiljadama žena za komercijalnu seksualnu eksploataciju. Veza između vojnih baza i seksualnog rada je dobro poznata pojava, a vojnici su pomogli da se potražnja za bordelima potakne u ovom regionu.
Izvan balkanskih zemalja, legalizacija traženja prostitucije takođe je povezanasa povećanom trgovinom ljudima, pri čemu se Holandija identifikuje kao veliki procenat žrtava trgovine ljudima koje se tamo prevoze.
Rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]
Iako u Evropi postoje svi oblici trgovine ljudima, seksualna eksploatacija je privukla najviše pažnje i eksploatacija devojčica i žena u ovoj oblasti je široko objavljena u medijima. Između 2003-2004, oko 85% žrtava kojima je pružena pomoć bile su žrtve seksualne eksploatacije. „Posebnost post-sovjetske i istočnoevropske trgovine ljudima je brzina kojom se ona razvijala i globalizovala. Nije bilo dugogodišnje trgovine ljudskim bićima ili uspostavljenih mreža da bi se olakšao ovaj posao. Umesto toga, uslovi tranzicionih društava stvorili su idealne uslove za trgovinu ljudima. Sada, godinama nakon početne tranzicije, svi oblici trgovine ljudima su endemični u regionu, rezultat siromaštva, neefikasnih kontra-mera, čestih dogovora vladinih zvaničnika u ovoj trgovini i uspona kriminalnog preduzetništva."
Tipologije trgovine ljudima[uredi | uredi izvor]
Sledeća tabela opisuje tipologije trgovine ljudima koje su jedinstvene za određena mesta u Evropi. [2]Ove tri tipologije, koje su razvile Kancelarija Ujedinjenih nacija za droge i kriminal i prof. Luis Šeli, korisne su u izradi strategija sprovođenja zakona u borbi protiv trgovine ljudima. Pošto Evropa obuhvata mnoge zemlje sa različitim političkim istorijama, tri vrste se odnose na ovaj region. Sličnosti postoje između ove tri kategorije i kada se uporede sa tipologijama drugih regiona i zemalja, očigledno je da je trgovina ljudima verovatnije da uključuje žene, nasilje i da je povezana sa drugim oblicima organizovanog kriminala.
| Evropa | Postsovjetske države | Balkan |
|
|
|
Vrbovanje[uredi | uredi izvor]
Kriminalne grupe na Balkanu i bivšem Sovjetskom Savezu postigle su uspeh tako što su bile fleksibilne i menjale svoje rute i metode kako bi odgovarale globalnom tržištu koje se brzo menja. Prethodno radno iskustvo i visoki nivo obrazovanja omogućili su trgovcima da "proizvode lažne dokumente, koriste naprednu komunikacijsku tehnologiju i uspešno deluju preko granica". Njihove osobne veze i sposobnost korištenja napredne tehnologije predstavljali su izazov za mnoge vlade i provedbu zakona agencije koje teže da istraže i krivično gone trgovce ljudima. Još jedna jedinstvena osobina je visoko obrazovanje mnogih žrtava trgovine ljudima. Iako dobro kvalifikovani za zapošljavanje u svojim matičnim zemljama, žrtve često traže bolje mogućnosti ili plaćaju u inostranstvu. Mnoge tehnike su korištene za regrutovanje više obrazovanih žrtava, uključujući agencije za brak i zapošljavanje, lažne agencije za modeliranje, studije za filmsku produkciju i rad i studiranje u inostranstvu. Pošto postoje legitimne mogućnosti u ovim oblastima, često je teško odvojiti lažne reklame od verodostojnih ponuda. Ovi štampani oglasi su retko proveravani.
Dečja eksploatacija[uredi | uredi izvor]
Trgovina decom na Balkanu najverovatnije se dešava kod dece mlađe od dvanaest godina (za prosjačenje, krađe i druge ulične zločine) i starije od 15 godina (za komercijalnu seksualnu eksploataciju). Kulturni tabui generalno sprečavaju trgovinu mladićima za seksualne eksploatacije, međutim, neki slučajevi su zabeleženi među rumunskom decom koja su trgovana u inostranstvu.[3] Osetljivi na trgovinu su deca sa invaliditetom i deca koja pripadaju određenim etničkim manjinama, kao što su Jevgjit u Albaniji i Romi u drugim delovima regiona. U izvještaju UNICEF-a iz 2006. godine, uočeno je da djeca koja ispunjavaju ove kriterije uglavnom nisu žrtve spoljašnjih trgovaca ljudima, već pripadnici vlastite zajednice, koji su nastojali ostvariti prihod od prodaje u inostranstvu. Ovaj izveštaj je takođe istakao pet zajedničkih karakteristika dece u riziku od trgovine ljudima na Balkanu.
One uključuju:
- deca koja trpe nasilje u porodici
- deca koja nemaju porodičnu podršku i zaštitu (npr. deca koja žive u ustanovama)
- deca koja su napustila školu
- deca koja pripadaju etničkim manjinama (npr. Romi)
- deca koja su prethodno bila žrtve trgovine ljudima
Izazovi[uredi | uredi izvor]
Iako su kampanje protiv trgovine ljudima u proteklih nekoliko godina postale efikasnije u borbi protiv nekih oblika trgovine ljudima, prikupljanje podataka i upravljanje i dalje je problem za zemlje na Balkanu (jugoistočna Evropa). Prikupljanje podataka je važno sredstvo za praćenje trendova u zemlji i regionu, a njegova analiza se često koristi za oblikovanje politika borbe protiv trgovine ljudima. Važno je prikupiti podatke o žrtvama i njihovim trgovcima, a informacije o stopama istrage i krivičnog gonjenja često se koriste prilikom procene učinka zemlje.
Neki od problema prikupljanja podataka koji su identifikovani u ovom regionu su:
- procenat počinjenih zločina u odnosu na one koji su identifikovani, istraženi i procesuirani nije dobro shvaćen
- saradnja je potrebna širokom spektru aktera i prijavljena statistika mora biti standardizirana u svim organizacijama i agencijama
- nedostatak poverenja između nevladinih organizacija i vlade može zabraniti otvorenu razmenu informacija, posebno ako nevladine organizacije smatraju da će deljenje informacija o svojim klijentima ugroziti žrtvu ili organizaciju
- mogu postojati jezičke, kulturne i međuljudske barijere koje dovode žrtve do neprijavljivanja događaja
- neki slučajevi trgovine ljudima se istražuju kao krijumčarenje, prostitucija, itd., što ih sprečava da budu zarobljeni u bazama podataka
U cilju rešavanja ovih pitanja, Međunarodni centar za razvoj migracione politike, u saradnji sa nacionalnim vladama i nevladinim organizacijama, započeo je proces formiranja standardizovanog pristupa prikupljanju podataka i izveštavanju širom Evrope.
Uloga nevladinih organizacija[uredi | uredi izvor]
Iako postoji mnoštvo faktora koji ograničavaju sposobnost NVO-a da odgovore na problem trgovine ljudima, kao što su nedostatak finansijskih sredstava, opsežni mandati i nedostatak vladine podrške, nevladine organizacije igraju ključnu pomoćnu ulogu za žrtve. Većina nevladinih organizacija, koje su se pojavile tokom devedesetih godina, u početku su se borile da zadrže svoju poziciju protiv sve više grabežljivih trgovaca. Iako se njihov uspjeh razlikuje od zemlje do zemlje, nevladinim organizacijama se često pripisuje da se uključe i preuzmu inicijativu tamo gde vlade nisu uspele. Žrtve su često sklonije da veruju nevladinim organizacijama zato što se "mnoge žrtve trgovine ljudima boje i ne veruju državnim organizacijama jer često ulaze u zemlje odredišta ilegalno, ili im je dokumentacija uklonjena po dolasku." ili osvete njihovih trgovaca takođe doprinose njihovoj nespremnosti da pristupe statutarnim agencijama za podršku. Nevladine organizacije su porasle da popune ovu prazninu i pruže usluge žrtvama. Usluge koje nude uključuju:
- pravna, socijalna i psihološka podrška i reintegracija
- obrazovanje i svest o rizicima trgovine ljudima
- informaciona i statistička podrška i istraživanja[4]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „How serious is the problem?”. www.unric.org. Arhivirano iz originala 02. 12. 2018. g. Pristupljeno 2019-01-14.
- ^ Liz, Kelly. „"Data and Research on Human Trafficking: A Global Survey"” (PDF). lastradainternational.org. Pristupljeno 2019-01-14.
- ^ „Europe and Central Asia | UNICEF Europe and Central Asia”. www.unicef.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-01-14.
- ^ „NGO Responses to Trafficking in Women". Gender and Development.”. www.tandfonline.com. doi:10.1080/13552070215893. Pristupljeno 2019-01-14.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]