Trinaest ruža
Trinaest ruža (šp. las trece rosas) naziv je u Španiji grupe od trinaest mladih žena pogubljenih od strane frankističkog streljačkog voda 5. avgusta 1939. godine, neposredno po završetku Španskog građanskog rata. Njihovo pogubljenje je bilo dio masovne kampanje pogubljenja po imenu „avgustovsko smaknuće” (šp. saca de agosto), u kom su strijeljana i 43 mlađa muškarca (među njima i jedan 14-godišnjak).[1]
Ubijene žene:
- Karmen Barero Agvado (24 godine),
- Martina Baroso Garsija (22 godine),
- Blanka Brisak Vaskes (29 godina),
- Pilar Bueno Ibanjes (27 godina),
- Hulija Konesa Konesa (19 godina),
- Adelina Garsija Kasiljas (19 godina),
- Elena Hil Olaja (20 godina),
- Virtudes Gonzales Garsija (18 godina),
- Ana Lopes Galjego (21 godina),
- Hoakina Lopes Lafite (23 godine),
- Dionisija Manzanero Salas (20 godina),
- Viktorija Munjos Garsija (19 godina),
- Luisa Rodriges de la Fuente (18 godina).[2]
Sedam žena je bilo maloljetno – u frankističkoj Španiji punoljetstvo je počinjalo s 21 godinom.
Nakon kapitulacije Madrida pred Frankovim trupama i završetka građanskog rata, Madridski okružni komitet Ujedinjene socijalističke omladine (JSU) (organizacije nastale spajanjem Socijalističke omladine i Komunističke omladine iako je većina pristalica Španske socijalističke radničke partije tu organizaciju prethodno napustila) pokušao je da se reorganizuje pod vođstvom 21-godišnjeg Hosea Penje Bree (José Peña Brea). On je izdan, uhapšen i mučen; pod torturom je otkrio imena svojih saradnika, što je dovelo do talasa hapšenja pripadnika JSU-a u Madridu. Među mnogim pripadnicima JSU-a koje je policija uhvatila i zatvorila bilo je trinaest ruža. Tokom boravka u zatvoru Ventas više puta su mučene i ponižavane, a uslovi u pretrpanom zatvoru bili su nehumani. Na kraju su pogubljene streljačkim vodom uza zid Istočnog groblja (danas Almudena) 5. avgusta 1939. godine. Mnogi njihovi saborci ispričali su da su, dok ih je kamion odvozio u smrt, pevale „Mlade gardiste” (himnu JSU-a) kako bi ih čuli saborci koji su u zatvoru ostali. Žrtve su optužene za pomaganje vojne pobune i za ubistvo visokorangiranog tajnog policajca, njegove 16-godišnje kćeri, i vozača;[3] međutim, u vreme atentata, one su već bile u zatvoru.
Radi očuvanja uspomene na ubijene djevojke, godine 2005. u Španiji je osnovana fondacija (Fundación Trece Rosas).
Reference[uredi | uredi izvor]
- Hesus Ferero, Las Trece Rosas, Madrid, Siruela, 2003
- Karlos Fonseka, Trece Rosas Rojas, Madrid, Temas de Oj, 2004.
Napomene[uredi | uredi izvor]
- ^ Preston, Paul. El holocausto español. Odio y exterminio en la guerra civil y después. Editorial Debate. Barcelona. 2011. p. 633
- ^ Egido León, Ángeles. El perdon de Franco. La represión de las mujeres en el Madrid de posguerra. Los libros de la catarata. 2009. Madrid. p. 63
- ^ Julía. Santos; Casanova, Julián; Solé i sabaté, Josep Maria; Villarroya, Joan; Moreno, Francisco. Víctimas de la guerra civil. Editorial Temas de Hoy. Madrid. 2006. p. 329