Шпанска социјалистичка радничка партија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Шпанска социјалистичка радничка партија
Partido Socialista Obrero Español
Logotipo del PSOE.svg
ПредседникКристина Нарбона
ГласноговорникЕлена Валенсијано
заменица генералног секретара
ОснивачПабло Иглесијас
Генерални секретарПедро Санчез
Основана2. мај 1879.
СедиштеCalle de Ferraz, 70, 28008 Мадрид
Шпанија
НовинеEl Socialista
Млади огранакСоцијалистичка омладина Шпаније
Број чланова  (2014)198.123
Идеологијасоцијалдемократија,
демократски социјализам,
трећи пут.
Политичка позицијалеви центар
Међународно чланствоПрогресивна алијанса и Социјалистичка интернационала
Европска странкаПартија европских социјалиста
Група у Европском парламентуПрогресивни савез социјалиста и демократа
Боје    
Шпански Конгрес
84 / 350
Шпански Сенат
62 / 265
Европски парламент
14 / 54
Веб-сајт
www.psoe.es

Шпанска социјалистичка радничка партија (шп. Partido Socialista Obrero Español) је шпанска политичка странка социјалдемократске[1] оријентације. ПСОЕ (шпанска скраћеница) је тренутно владајућа партија у Шпанији, и друга најстарија странка поред Карлистичке партије основане 1833. године.

После одржаних општих избора 14. марта 2004. године ПСОЕ влада Шпанијом. Пуноправна је чланица Партије европских социјалиста и Социјалистичке интернационале[2]. Имају 21 посланика у Европском парламенту у групи Социјалиста и Демократа.

Историја[уреди]

ПСОЕ је основао 2. маја 1879. године у Мадриду чувени шпански раднички вођа Пабло Иглесијас[2]. У периоду од 1923. до 1940. године странка је била чланица Радничке и Социјалистичке интернационале[3]. За време друге шпанске републике ПСОЕ је била део владе народног фронта. Током грађанског рата странка је била подељена на три струје: левичарски марксисти које је предводио Франциско Ларго Кабаљеро који је заговарао диктатуру пролетаријата, национализацију и аграрну реформу; социјалдемократска фракција Индалесија Приета и реформисти под вођством Хулијана Бестеира[2].

Шпански диктатор Франциско Франко забранио је ПСОЕ 1939. године, а странка је поново легализована 1979. године.

На конгресу 1974. године у Суреснесу, Фелипе Гонзалес је изабран за генералног секретара. Гонзалес је извео значајну реформу странкее, и од марксистичке створио јаку социјалдемократску странку.

На парламентарним изборима 1982. године ПСОЕ је освојила 48,5% (око 10.000.000 гласова) и Фелипе Гонзалес постаје премијер све до 1996. године. Странка је побеђивала на изборима 1986, 1989. и 1993. године. На изборима 1996. године губе од конзервативне Народне партије, а Фелипе Гонзалес 1997. године подноси оставку на место генералног секретара партије. Партија је претрпела тежак пораз и на изборима 2000. године.

Након тих избора 2001. године на место генералног секретара ПСОЕ долази Хосе Луис Родригез Запатеро, и странка побеђује на изборима 2004. године и поново успоставља власт.

Референце[уреди]

  1. ^ Parties and Elections in Europe: The database about parliamentary elections and political parties in Europe, by Wolfram Nordsieck, Приступљено 30. 4. 2013.
  2. 2,0 2,1 2,2 „History of PSOE” (на језику: шпанском). PSOE own site. Приступљено 11. 7. 2007. 
  3. ^ Kowalski 1985, стр. 325.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]