Ustanova za decu i mlade Sremčica

Ustanova za decu i mlade Sremčica

Ustanova za decu i mlade Sremčica je ustanova socijalne zaštite koja zbrinjava 300 korisnika. Nalazi se u mestu Sremčica, u opštini Čukarica.

Istorijat

Osnivač ove ustanove je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije, to je ustanova socijalne zaštite koja zbrinjava 300 korisnika – 100 dece i mladih sa smetnjama u razvoju i 200 odraslih lica sa intelektualnim i teškoćama u komunikaciji. Ustanova se nalazi u Beogradskom naselju Sremčica i prostire se na 18 hektara površine, u prijatnom ambijentu okruženom zelenim površinama.

Na osnovu prepoznate potrebe za institucionalnim zbrinjavanjem i rehabilitacijom dece i mladih koja zaostaju u mentalnom razvoju, Republička skupština SR Srbije je 1965. godine donela odluku o osnivanju Specijalnog zavoda u Sremčici. Dve godine kasnije, s proleća 1967. godine počela je izgradnja Specijalnog Zavoda u Sremčici. Bio je to prvi objekat u SR Srbiji koji je namenski projektovan za smeštaj i negovanje, zdravstvenu zaštitu, vaspitanje, obrazovanje, radno angažovanje i osposobljavanje umereno i teže mentalno zaostale dece i omladine. Ustanova je počela sa radom 2. oktobra 1969. godine, i ovaj dan se obeležava kao Dan ustanove. Prvi direktor je bio prof. dr Živko Sokolovski koji je sa svojim timom stručnjaka i prijatelja dece, utemeljio ideju, naučno zasnovanu na koncepcijama evropskih škola. Stručni radnici su pokazivali zapažene rezultate u radu, javno ih promovisali na mnogim stručnim skupovima u zemlji i inostranstvu. Dom u Sremčici se brzo počeo svrstavati u svetski prepoznatljive ustanove. Od početnih osamdeset korisnika na stacionarnom smeštaju i dvadesetak u dnevnom boravku, broj korisnika je rastao iz godine u godinu, tako da je već 1993. godine u „Sremčici“ bilo 300 korisnika. Iste godine, Odlukom Vlade Republike Srbije, Specijalni Zavod u Sremčici se transformiše u „Dom za decu i omladinu ometenu u mentalnom razvoju“. Uredbom o mreži Ustanove socijalne zaštite od 2012 god. dom nosi naziv Ustanova za decu i mlade ''Сремчица''.

Položaj i razmeštaj

Ustanova za decu i mlade ''Сремчица'' je smeštena u lepo sređenim paviljonima okruženim zelenim površinama u ulici Moštanička 2 u opštini Čukarica, grad Beograd, Republika Srbija. Dom se nalazi u mirnom delu grada, izolovan od buke i negativnih uticaja spoljašnje sredine, prostire se na 18 hektara površine i sastoji se od 8 odvojenih objekata. Rekonstrukcija dečijeg paviljona, koji pruža dobre uslove za ugodan boravak, je počela 2019. godine, a kompletna rekontrukcija je završena 2020. godine. Na svakom spratu se nalazi dnevni boravak koji poseduje TV kao i čajnu kuhinju. Zajednički prostori uključuju restoran, radionice radne terapije, frizerski salon i dečije igralište koje je rekonstruisano 2020. godine.

Smeštaj u dom

Ustanova za decu i mlade ''Сремчица''  zbrinjava osobe sa smetnjama u razvoju, odnosno intelektualnim poteškoćama i teškoćama u komunikaciji. Aktuelno je zbrinuto 100 dece i mladih i 200 odraslih različitog uzrasta – od 10 do 65 godina života. Oni su raspoređeni u 3 paviljona – muški, ženski i dečiji.

Pravo na smeštaj u ovu ustanovu socijalne zaštite u smislu odredbi Zakona o socijalnoj zaštiti imaju korisnici koji zbog nepovoljnih zdravstvenih, socijalnih, stambenih i porodičnih prilika nisu u mogućnosti da žive u porodici.

Zadaci ustanove

Ustanova za decu i mlade „Sremčica’’ u Beogradu je ustanova socijalne zaštite koja u svojim objektima prima i smešta korisnike različite životne dobi prema propisanoj odredbi zakona o socijalnoj zaštiti. Ustanova obezbeđuje korisnicima adekvatnu uslugu smeštaja, kompletnu negu, psiho-socijalnu pomoć, različite programe radno okupacione terapije i kulturno-zabavne sadržaje i rekreativne aktivnosti. Ustanova prevashodno obezbeđuje odgovarajuće oblike vaspitanja i osposobljavanja korisnika za rad i radne aktivnosti, a u skladu sa njihovim psiho-motoričkim sposobnostima. Cilj rada sa korisnicima je njihovo osposobljavanje za što samostalnije funkcionisanju u životu zajednice.

Stručni rad

U radu sa korisnicima primenjuje se vaspitno-obrazovni plan FASPER-a, programe podrške pri osamostaljivanju kroz Montesori metod, senzornu integraciju, pružanje psiho-socijalne pomoći koje podrazumeva rad stručnih radnika.

Pod ovakvim oblicima rada podrazumevamo rad defektologa, radnih terapeuta, psihiloga, logopeda, socijalnih radnika.

Primena montesori metode u Ustanovi za decu i mlade ''Сремчица''

Od 2008. godine u Ustanovi za decu i mlade ''Сремчица'' primenjuje se Montesori metod u radu sa korisnicima dečijeg uzrasta. Tako je stvoreno stimulativno okruženje koje predstavlja osnovu metode. Okruženje je prilagođeno deci, a ona sama biraju aktivnosti kojima će se baviti. Materijali su jednostavni i dostupni. Uvek se koristi samo jedan primerak materijala kako bi se deca naučila da budu strpljiva i paze na red.

Senzorna soba

Primena polisenzorne stimulacije u posebnom senzornoj sobi u Ustanova za decu i i mlade „Sremčica” počela je 2008. godine. Stimulativno korektivni tretman u senzornoj sobi kroz individualni pristup ima za cilj da deluje na razvoj i korekciju afektivnih sposobnosti i da postigne veći stepen samostalnosti u savladavanju socijalnih veština. Svako dete je dobilo priliku da sa terapeutom u individualnom tretmanu dobije pola sata pažnje samo za sebe. Ovim tretmanom postiže se relaksacija od nepoželjne tenzije ili ponašanja. Praćenje efekata tretmana polisenzorne integracije kod dece vršeno je adaptiranom ček-listom. Pozitivni uticaj ovakvih senzacija se vidi u oblasti ponašanja i sveukupnog funcionisanja dece i pokazalo se da je tretman u senzornoj sobi veoma značajan segment defektološkog tretmana na osnovu kog se realizuju ciljevi razvijanja osećaja sigurnosti kod deteta, njegovo umirenje i relaksacija, razvijanja osećaja zadovoljstva, kao i podsticanje deteta da putem svih čula upoznaje sebe  i svet koji ga okružuje.

Asistivna tehnologija

Značajnu inovaciju u radu predstavlja primena asistivnih tehnologija u radu sa korisnicima. Asistivna tehnologija obuhvata instrumente, aparate, sredstva i uređaje koje korisnici sa smetnjama u razvoju koriste da bi obavili zadatke koje inače ne bi mogli da obave. Uz to, asistivna tehnologija obuhvata i alatke pomoću kojih te zadatke mogu da obave lakše, brže i bolje. To mogu da budu industrijski proizvodi ili alatke iz domaće radinosti - od jednostavnih hvataljki za olovku, do složenije opreme kao što su računari. Asistivna tehnologija nalazi svoju primenu u različitim oblastima života: u pozicioniranju i kretanju, oblačenju i ishrani, omogućavanju i/ili poboljšavanju komunikacije, učenju, čvrstom i sigurnom držanju predmeta, igranju i bavljenju sportskim i rekreativnim aktivnostima, upravljanju aparatima kao što su televizor, radio, računar ili svetlosni izvori. Pažljivo odabrana i dobro integrisana AT sredstva mogu snažno da utiču na korisnike sa smetnjama u razvoju doprinoseći njihovoj samostalnosti u različitim aktivnostima, podižući nivo samopouzdanja, unapređujući kvalitet života i omogućavajući socijalno uključivanje i ravnopravno učestvovanje. Zadatak tretmana je usmeravanje prema formiranju novih navika korisnika i menjanje negativnih oblika ponašanja. Reč je o terapiji, vaspitanju koje traži prestrukturiranje klasičnih oblika rada, koncepcija i uvođenje novih stavova prema korisnicima i mogućnostima njihovog razvoja, koji se može ostvariti organizovanim radom po pojedinačnim područjima i to: trening samopomoći, razvoj motorike, komunikacija.

Hiporehabilitacija

Hiporehabilitacija predstavlja specifičnu integraciju fizikalne terapije, psihoterapije, socioterapije uz dopunu defektološkim, logopedskim tretmanima, kao i reedukacije psihomotorike, senzorne stimulacije kod osoba kod kojih je to indikovano. To je terapija koja se izvodi pomoću konja gde se konj koristi kao terapeutsko sredstvo. Ovaj vid rehabilitacije je namenjen osobama sa invaliditetom. Hiporehabilitacijom su obuhvaćene tri grane rehabilitacije:

• hipoterapija,
• terapijsko jahanje.
• sportsko-rekreativno jahanje.

Kroz hipoterapiju osoba se dovodi u stanje duboke mišićne relaksacije kroz vežbe koje se uz pomoć terapeuta izvode na samom konju, gde se maksimalno koriste trodimenzionalni pokreti konja, njegova energija i toplota. Direktno se utiče na stimulaciju malog mozga, centra za ravnotežu, mobilišu se karlični i vratni mišići, uspostavlja se kontrola glava - telo, a samim tim se pospešuje emocionalni i intelektualni razvoj. Iz tog razloga je aktivan rad na samoj aktivnosti mišića prioritet u izvođenju programa hiporehabilitacije. Jednostavni pokreti prstiju kao i fizikalne vežbe se ne doživljavaju kao vežbe pod moranjem. Osećaj da se ovakva aktivnost ne izvodi u zatvorenom prostoru i na strunjači, već u prijatnoj sredini, na otvorenom, u osobi proizvodi osećaj prijatnosti i rasterećenosti.

Terapijsko jahanje je učenje i usvajanje osnovnih veština jahanja shodno mogućnostima samih korisnika programa, a time se postižu određeni terapijski ciljevi. Usredsređenje osoba sa intelektualnim teškoćama na bilo koju aktivnost je veoma teško, tako da je defektološki tretman koji se sprovodi u toku terapijskog jahanja sistematičan i navodi individuu da usmeri pažnju na datu aktivnost.

Sportsko-rekreativno jahanje je resocijalizacija i namenjena je osobama sa smetnjama u razvoju koje su savladale osnovne veštine jahanja, a imaju mogućnosti da se bave sportom. Cilj ovog programa je da se osobe pripreme za takmičenje u konjičkom sportu.

Hiporehabilitacija je inovativan program za rad sa populacijom osoba sa invaliditetom i ima perspektivu za razvoj, kako u zemljama u okruženju tako i kod nas. Poznato je da je Slovenija prva zemlja u našem okruženju koja je ovaj program uvrstila u terapijski tretman, koji se svakodnevno sprovodi.

Ustanova za decu i mlade „Sremčica” je prva ustanova socijalne zaštete koja je za svoje korisnike omogućila primenu programa hiporehabilitacije u okviru doma izgradnjom namenskog manježa, objekta za konja, kao i prateće opreme.

Organizacija i kadrovska struktura

Osnovni organizacioni delovi ustanove su:

1. Radna jedinica za smeštaj dece i mladih sa smetnjama u razvoju – kapaciteta 100 korisnika i
2. Radna jedinica  za smeštaj dece i mladih sa smetnjama u razvoju i odraslih sa intelektualnim i mentalnim teškoćama u komunikaciji  - kapaciteta 200 korisnika.

Na nivou Ustanove su obrazovne jedinstvene organizacione jedinice i to:

1. Služba stručnog rada
2. Medicinska služba
3. Služba ishrane
4. Tehnička služba
5. Služba opštih i pravnih poslova
6. Služba računovodstva

Ovakva organizacija rada treba da obezbedi jedinstveno funkcionisanje svih podsistema ustanove i ujedini zajedničke napore u ostvarivanju osnovnih i strateških ciljeva ustanove.

Služba stručnog rada

Služba stručnog rada je najveća služba u ustanovi i u okviru nje se sprovodi neposredni rad sa korisnicima. To podrazumeva obavljanje poslova koji obuhvataju socijalnu integraciju korisnika, vaspitno – obrazovni program, radno osposobljavanje korisnika, radno – okupacionu terapiju, rehabilitaciju i psiho-socijalnu podršku. Službu čine defektolog – koordinator stručnog rada, defektolozi, socijalni radnici, psiholog, logoped, radni terapeuti i radni instruktori.

Medicinska služba

Ustanova za decu i mlade „Sremčica“ je ustanova socijalne zaštite koja ima registrovanu primarnu zdravstvenu zaštitu. Medicinska služba sprovodi kontinuiranu zdravstvenu zaštitu na primarnom nivou organizacije, kao i negu korisnika. Čine je dva doktora medicine, glavna medicinska sestra, 14 medicinskih tehničara/sestara, kao i 17 negovatelja koji brinu o ličnoj higijeni korisnika. Doktori medicine, zaposleni u Ustanovi, izabrani su lekari korisnicima usluge smeštaja. Rad medicinske službe zasnovan je na pružanju usluga iz oblasti preventivnog i kurativnog rada. Briga o dentalnom zdravlju korisnika sprovodi se u stomatološkoj ordinaciji čiji je rad definisan Protokolom o saradnji sa Stomatološkim fakultetom Univerziteta u Beogradu. U aprilu 2019. godine otvorena je i prva ginekološka ordinacija u sistemu socijalne zaštite pri čemu se briga o ginekološkom i reproduktivnom zdravlju korisnica sprovodi od strane ginekologa-konsultanta na primarnom nivou zdravstvene organizacije. Povremene psihijatrijske preglede korisnika obavlja specijalista psihijatrije-konsultant Ustanove.

Saradnja sa drugim stručnim radnicima Ustanove realizuje se kroz učešće lekara u Stručnom timu, Internom timu, Timu za prijem, premeštaj i otpust korisnika, Timu za radno-okupacionu terapiju korisnika, Stručnim timovima muškog, ženskog i dečjeg paviljona kao i kolegijumu.

Služba ishrane

Rad Službe ishrane odvija se u centralnoj kuhinji sa trpezarijom i pekari koje se nalaze u ustanovi. U Službi ishrane obavljaju se poslovi pripreme namirnica, kuvanja, pečenja i serviranja hrane. Služba ishrane radi 365 dana u godini, pri čemu se pripremaju 3 obroka, 2 užine, kao i domaći hleb i peciva. Za slavu, praznike i važne događaje koje obeležavamo u ustanovi, Služba ishrane priprema prigodno posluženje. Službu ishrane čine kuvarice, servirke i pekarke.

Služba računovodstva

U okviru službe računovodstva obavljaju se računovodstveno-finansijski poslovi.

Služba opštih i pravnih poslova

U okviru službe opštih i pravnih poslova obavljaju se poslovi od zajedničkog interesa za celu ustanovu i to: pravni i administrativni poslovi, poslovi zaštite na radu, poslovi protivpožarne zaštite.

Tehnička služba

Tehnička služba je servis drugim službama ustanove sa kojima na dnevnom nivou sarađuje sa ciljem da se korisnicima obezbedi sveobuhvatna usluga. U okviru tehničke službe obavljaju se poslovi skladištenja, higijene prostora, održavanje objekata i opreme, kao i poslovi na domskoj ekonomiji i portirnici.

Izvori

1. Monografija Ustanova za decu i mlade Sremčica '' Првих 50 година '' (2019)

Vidi još

• Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije

Spoljašnje veze

• Zvanični sajt