Fedon

Fedon iz Elide (stgrč. Φαιδων Φαιδων; oko 417. p. n. e., Elida - 4. vek pne) je starogrčki filozof, najmlađi od Sokratovih učenika i osnivač Elido-eretrijske škole filozofije.

Prema drevnoj tradiciji, rođen je u plemićkoj porodici Elis. Posle osvajanja njegovog rodnog grada od strane Spartanaca, kao dete je prodat u ropstvo. U Atini je Sokrat primetio mladog roba. Na zahtev čuvenog filozofa Fedon je otkupljen i postao je jedan od Sokratovih učenika. Ostao je pored svog učitelja do smrti. Platon je dijalog koji opisuje poslednje sate Sokratovog života naslovio imenom Fedon. Nakon smrti svog učitelja, Fedon se vratio u svoju domovinu Elidu, gde je osnovao Elido-Eretrijsku školu filozofije.

Savremenici ne znaju praktično ništa o osnovama filozofskog učenja Fedona i njegove škole. Traktati koje je napisao su izgubljeni.

Biografija

Fedon je rođen oko 417. p. n. e. u plemićkoj porodici Elis. Kada je imao oko 17 godina, Spartanci su zauzeli njegov rodni grad. Fedon je uhvaćen i potom prodat u ropstvo vlasniku atinske javne kuće. Mladića je primetio Sokrat kada je slušao njegove razgovore sa svojim učenicima. Filozof je tražio, prema različitim verzijama, Alkibijada, Kritona ili Kebesa, da otkupe Fedona. Nakon oslobođenja iz ropstva, ušao je u krug Sokratovih učenikam.

Biografija Fedona u drevnim izvorima postala je predmet rasprave među savremenim istoričarima. Autorka naučnih radova o Platonovoj filozofiji, profesorka Sorbone Monika Dikso, tvrdila je da je biografija Fedona previše neverovatna da bi bila istinita. Nemački naučnik iz 19. veka Ludvig Preler verovao je da ako su izjave drevnih izvora o hvatanju i prodaji Fedona u ropstvo tačne, onda bi se događaj hipotetički mogao dogoditi ili 431. godine p. n. e., ili u 402/401-400. p. n. e.. kada su Spartanci izvršili vojne pohode na Elidu. Istraživač je tvrdio da u vreme Sokratove smrti, Fedon još nije imao 18 godina. Ovaj zaključak je doneo na osnovu stihova iz Platonovog dijaloga „Fedon”: „I tako, prelazeći rukom preko moje glave i zaglađujući kosu na mom vratu, često se igrao mojom kosom.” Ova frizura je bila tipična za mladiće koji nisu dostigli punoletstvo. Sa 18 godina, po stupanju u status punopravnog građanina efebe, kosa im je ošišana. U ovom slučaju ne možemo govoriti o zatočeništvu Fedona 431. p. n. e. U rekonstrukciji L. Prelera, Fedon je pao u ropstvo 401-400. p. n. e. Ova hronologija objašnjava zašto je ime Fedon odsutno u sokratskim spisima Ksenofonta. Ovaj pisac je napustio Atinu 401. p. n. e. i, shodno tome, nije bio upoznat sa Fedonom. Prelerova rekonstrukcija ima niz slabih tačaka. Duga kosa ne može jasno da ukaže na starost Fedona, koji zbog svog porekla nije mogao postati punopravni građanin Atine.

Prema Platonu, Fedon je bio prisutan u poslednjim minutima života svog učitelja. Štaviše, dijalog koji opisuje poslednje sate Sokratovog života nosi naslov „Fedon”. Traktat je razgovor između Fedona i pitagorejskog Ehekrata. Lokacija je polis na severu Peloponeskog Phliunta. Fedon se našao u gradu, putujući iz Atine u svoju domovinu u Elidu. Radnja se odvija, sudeći po razgovoru, ubrzo nakon Sokratove smrti. Ehekrata zanimaju svi detalji pogubljenja čuvenog filozofa, o čemu, nažalost, ne zna praktično ništa. Fedon, koji ima oko 18 godina, prepričava Sokratov razgovor sa svojim učenicima poslednjeg dana njegovog života i opisuje kasniju egzekuciju. Prema Ateneju, sam Fedon je, pročitavši raspravu, rekao: „Niti sam mu tako nešto rekao, niti čuo od njega.“ Ove reči su u korelaciji sa činjenicom koju priznaju istoričari da sam Platon, zbog bolesti, nije bio prisutan na događajima opisanim u dijalogu[. Istoričari imaju pitanje: „Zašto je Platon, od svih Sokratovih učenika, izabrao Fedona za pripovedača o poslednjem času Sokratovog života?“ Postoji nekoliko hipoteza. Po jednoj, Platon je odao počast svom prijatelju, po drugoj, namerno je uzeo najbeznačajnijeg od svih učenika, Sokrata, kako njegova ličnost ne bi zasenila učitelja. U dijalogu je Fedon predstavljen kao mlad i neiskusan student, ali već upućen u osnove filozofije. Možda je to bilo neiskustvo i mladost postali glavni faktori koji su odredili Platonov izbor. Prema drugoj verziji, Platon je napisao svoj dijalog u vreme kada je Fedon već bio zreo filozof. Shodno tome, traktat je odražavao misli istorijskog Fedona o postojanju razumne duše i fizičkih želja. Samo kontrola uma nad željama je ključ racionalnog i ispravnog života. Kako primećuje Žan Humbert, ove ideje su bile zajedničke svim sokratovcima. Atenej takođe izveštava da je posle Sokratove smrti Platon podneo tužbu protiv Fedona, preteći mu ropstvom.

Kasnije se Fedon vratio u svoju domovinu u Elidu i osnovao filozofsku školu, koja je kasnije dobila ime Elido-Eretrian. Najpoznatiji predstavnici škole bili su učenici ili učenici Fedonovih učenika, Asklepijada iz Flija i Menedemosa iz Eretrije. Naučnici, iako primećuju kratkoročni uspeh i popularnost škole, ne mogu da reprodukuju njene glavne odredbe. Pravac misli Elido-Eretrijanske škole takođe ostaje nejasan. Možda je to bilo eklektično učenje, kombinujući stavove iz različitih filozofskih škola.