Feministička filozofija nauke
Feministička filozofija nauke je grana feminističke filozofije koja nastoji da razume kako su na sticanje znanja naučnim sredstvima uticali pojmovi roda i rodnih uloga u društvu. Feministički filozofi i filozofkinje nauke ispituju na koji način se na sama naučna istraživanja i naučna saznanja može uticati i eventualno ih ugroziti društvenim i profesionalnim okvirom unutar kojih se to istraživanje i znanje uspostavlja i postoji. Preklapanje roda i nauke omogućava feminističkim filozofima i filozofkinjama da preispitaju osnovna pitanja i istine u polju nauke kako bi otkrile bilo kakve znakove rodnih pristrasnosti. [1] Opisana je kao „smeštena na presecima filozofije nauke i feminističke naučne nauke“ [2] a privukla je značajnu pažnju od 1970-ih.
Feministička epistemologija često naglašava „situirano znanje“ [3] koje zavisi od nečije perspektive na temu. Feministički filozofi i filozofkinje često ističu nedovoljnu zastupljenost naučnica u akademskim krugovima i mogućnost da nauka trenutno ima androcentrične predrasude. Naučna teorija je optužena da je kompatibilnija sa muškim kognitivnim stilovima i rezonovanjem. Feministička epistemologija sugeriše da će integrisanje ženskog načina mišljenja i logike koji su potcenjeni od strane trenutne naučne teorije omogućiti poboljšanje i proširenje naučnih perspektiva. Zastupnici ovog pravca tvrde da bi to moglo biti vodilja u stvaranju filozofije nauke koja je dostupnija javnosti. Praktikanti feminističke filozofije nauke takođe nastoje da promovišu rodnu ravnopravnost u naučnim oblastima i veće priznanje dostignuća ženskih naučnika.
Kritičari tvrde da su političke obaveze zagovornika feminističke filozofije nauke nespojive sa savremenom naučnom objektivnošću [4] ističući uspeh naučne metode zbog njene hvaljene objektivnosti i „bezvrednih“ [5] metoda pravljenja znanja.
Feministička filozofija nauke rođena je iz feminističkih naučnih studija 1960-ih. Međutim, 1980 je feministička filozofija nauke razvila svoj jedinstveni identitet. Jedna od prvih i najvažnijih publikacija objavljena je u ženskom akademskom časopisu pod nazivom Znakovi sa delom pod naslovom: „Žene, nauka i društvo“ [6] Ovaj članak objavili su avgusta 1978. Catherine Stimpson i Joan Burstyn. „Ova prva zbirka onoga što bi danas bilo prepoznatljivo kao„ feminističke naučne studije “predstavljala je izučavanje triju oblasti: kritike rodne pristrasnosti u nauci, istorija žena u nauci i podaci o društvenim naukama i razmatranja javne politike o statusu žena u Nauka". [1] Ove tri teme ostale su istaknuta pitanja u modernim feminističkim naukama.
Feminističke naučne studije postale su filozofskije i ambicioznije do 1980-ih, čak su težile redefinisanju osnovnih epistemoloških koncepata. Razlog za ovaj pomak u feminističkim naučnim studijama bio je zbog odgovarajućeg pomaka u mnogim poljima akademskog feminizma. Ova promena je dovela do razlaza između učenja oko „žena u nauci“ i „feminističke kritike nauke“. Ovo su dokumentovale feminističke naučnice Helen Longino i Evelynn Hammondsu svojoj knjizi Konflikti i napetosti iz 1990. godine u feminističkoj studiji roda i nauke .
Krajem devedesetih, feminističke naučne studije postale su dobro uspostavljene i imale su mnogo istaknutih naučnika u svom polju studija. Filozof John Searle 1993. godine feminizam okarakterisao više kao „slučaj koji treba da se unapredi“, nego „domen koji treba proučavati“. [7]
Feministička filozofija nauke[uredi | uredi izvor]
Objektivnost i vrednosti[uredi | uredi izvor]
Neki su doveli u pitanje objektivnost feminističke filozofije nauke. Feministkinje, međutim, tvrde da bi uključivanje feminističkih vrednosti umesto potkopavanja objektivnosti moglo pomoći u stvaranju robusnijih i sofisticiranijih istraživačkih metoda koje bi zauzvrat mogle dati bolje rezultate. [5] Primenom feminističkih ideologija u nauci, ovo će eliminisati androcentričnu pristrasnost u polju nauke, stvoriće bolja istraživanja, bolju zdravstvenu zaštitu i više mogućnosti za žene u visokom obrazovanju i istraživačkim oblastima. [8] Mnoge feministkinje na ovom polju pokušavaju da ospore ideju da je nauka „bez vrednosti“, što znači da je nauka podvrgnuta društvenim efektima, a smatra se da istraživanje koje se sprovodi ima određenu pristrasnost. Nauka nije autonomna i za istraživanje je potrebno finansiranje koje donose odluke o politici. Ovde političko i društveno utiču na nauku čineći je privrženom nizu ideja.
Stanovište i znanje[uredi | uredi izvor]
Feministička filozofija nauke tradicionalno je bila vrlo kritična prema nedostatku pristupa i mogućnosti ženama u nauci i veruje da nauka može, i bila je „iskrivljena seksističkim vrednostima“ [5] Sharon Crasnow naglašava kako „isključivanje žena kao istraživača i subjekata „ u naučnom istraživanju, studijama i projektima mogu dovesti do nepotpunih metoda i metodologija i na kraju nepouzdanih ili netačnih rezultata. Neke feminističke filozofije nauke postavljaju pitanje da li nauka može da polaže pravo na „nepristrasnost, neutralnost, autonomiju i ravnodušnost prema političkim pozicijama i vrednostima“ kada se „neutralna“ pozicija poredi sa vrednostima koje jedna kultura, odnosno zapadni patrijarhat, ima među mnoštvo kultura koje učestvuju u modernoj nauci.
Kompletna teorija stanovišta sadrži sedam delova za potpuno razumevanje mesta moći koje čovek poseduje, njihove „epistemičke privilegije“. Anderson to iznosi u svom časopisu Feministička epistemologija i filozofija nauke . [9] Prva tačka teorije mora navesti društvenu lokaciju vlasti. Drugo, koliko je veliko razumevanje ove vlasti, nad čime ona polaže privilegiju. Treće, koji aspekt društvene lokacije dozvoljava autoritet. Četvrto, osnova vlasti, šta opravdava njihovu privilegiju. Peto, vrsta epistemičke privilegije za koju tvrdi da ima. Šesto, ostale perspektive slične njegovoj. I na kraju, pristup ovoj privilegiji, zauzimanjem društvene lokacije, dovoljan je za pristup perspektivi.
U odnosu na objektivnost, epistemologija može dati potpunije razumevanje prirode naučnog znanja. Feministička epistemologija jedan je od grupe pristupa u naučnim studijama koji nas podstiče da prepoznamo ulogu društvenog u proizvodnji znanja. Feministička epistemologija upućuje ljude da osobine sebe i kulture smatraju bićima znanja koja su bila izvan onoga što se smatralo primerenim. Ciljevi istraživača i vrednosti koje oblikuju izbor ciljeva relevantni su za znanje do kojeg dolazimo. To ima implikacije kako na to kako obučavamo naučnike, tako i na to kako obrazujemo sve o nauci. Ako se smatra da je nauka više povezana sa primenom, više povezana sa ljudskim potrebama i željama, tradicionalno nedovoljno zastupljene grupe imaće veću motivaciju da uspeju i istraju u svojim naučnim kursevima ili da se bave naučnom karijerom. Motivacija će biti veća kako pripadnici nedovoljno zastupljenih grupa shvate kako nauka može proizvesti znanje koje ima vrednost za njihove probleme na načine koji su u skladu sa dobrom naučnom metodologijom. Feministička epistemologija podstiče kontinuirano istraživanje nauke na ovaj način i tako mnogo toga može ponuditi naučnom obrazovanju.
Izazovi i doprinosi[uredi | uredi izvor]
Jedan od glavnih izazova sa kojima se suočavaju feminističke filozofije nauke leži u ubeđivanju nekih skeptika u oblastima filozofije i nauke da je feministička filozofija nauke u stvari legitimno i objektivno polje akademskog istraživanja i proučavanja, a ne ideologija vođena dnevnim redom. Doktor Richardson ističe da oni koji ovu optužuju feminističku filozofiju nauke potpuno pogrešno razumeju njene motivacije i ambicije. [1] Richardson opisuje koliko je feminističkih filozofkinja nauke uključeno u „ambiciozne konstruktivne projekte za izgradnju bolje nauke“. Studije slučaja igrale su glavnu ulogu u unapređivanju i unapređivanju feminističke filozofije nauke. Na primer, studija koju je Lloyd 2005. godine sproveo o funkciji ženskog orgazma. Ona istražuje kako su evolucioni biolozi izneli lažne pretpostavke o funkciji ženskog orgazma. [10] Verovali su da to mora imati reproduktivnu svrhu kod žena samo zato što to ima kod muškaraca. Išli su toliko daleko da su ignorisali jasne dokaze, koliko je to bilo protivno njihovim početnim verovanjima. Ova kritika izazvala je opsežnu raspravu napadajući suštinska verovanja evolucionih biologa.[traži se izvor] Ovakav rad imaju i trenutno ga sprovode feminističke filozofkinje i filozofi nauke dok osporavaju tradicionalna filozofska pitanja kao što su pluralizam, objektivnost i pretpostavke.
Jedan od najvećih izazova sa kojima se suočavaju filozofkinje je prema dr. Richardson marginalizacija u akademskom polju filozofije. [1] Suočeni su sa isključenošću u naučnim oblastima, marginalizovani su i uveliko bez predstavnika slično kao i manjine na polju filozofije. Njihove kritike mnogih tema poput rodne pristrasnosti naučnici, a samim tim i šira javnost često menjaju, iskrivljuju i neefikasno prevode.
Elaine Howes je izjavila da se feministička filozofija nauke može primeniti na školovanje u sonovnim i srednjim školama. Ispitujući rodnu razdvojenost u predmetima prirodnih nauka, ona veruje da bi feministička filozofija nauke trebalo da se primeni i na javne škole. Koristeći feminističke teorije za ispitivanje rodnih predrasuda u javnim školama, Howes predlaže moguće reforme koje bi mogle biti sprovedene kako bi se smanjio jaz u nauci, tehnologiji, inženjerstvu i matematici. Njeno uverenje je da bi, počevši od dna, mnoge devojke ušle u polje prirodnih nauka i pridržavale bi se toga zbog reformi koje je ona predložila, a zatim stvorile promenu u polju nauke iznutra. [11]
Društveno odgovorna nauka (SRS)[uredi | uredi izvor]
Društveno odgovorna nauka je kombinacija epistemičkih uloga i društvenih vrednosti. Ovu konjukturu istraživanja / dokaza i etike koristi feminističke filozofije za stvaranje „dobre nauke“. [12] U članku Matthew Brown-a „Izvor i status vrednosti za društveno odgovornu nauku“, on govori o ovom sočivu društvenog angažovanja u nauci, da bi „izradio bolje etičke kodekse za svoja profesionalna društva“, smatra da se to radi naglašavanjem „etike i socijalna i politička filozofija najmanje koliko i epistemologija i metafizika “. Vrednovanjem proučavanja etike, politike i društvenih studija i primenom ove društveno odgovorne nauke, Brown veruje da će ovo stvoriti novu agendu za nauku.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g Richardson, Sarah S. (2010). „Feminist philosophy of science: history, contributions, and challenges”. Synthese (na jeziku: engleski). 177 (3): 337—362. ISSN 0039-7857. doi:10.1007/s11229-010-9791-6.
- ^ The Blackwell guide to the philosophy of science. Machamer, Peter K., Silberstein, Michael. Malden, Mass.: Blackwell. 2002. ISBN 978-0631221074. OCLC 50661258.
- ^ Kurki, Milja (2015). „Stretching Situated Knowledge: From Standpoint Epistemology to Cosmology and Back Again”. Millennium: Journal of International Studies. 43 (3): 779—797. doi:10.1177/0305829815583322.
|hdl-pristup=zahteva|hdl=(pomoć) - ^ Crasnow, Sharon (2008). „Feminist philosophy of science: 'standpoint' and knowledge”. Science & Education (na jeziku: engleski). 17 (10): 1089—1110. Bibcode:2008Sc&Ed..17.1089C. ISSN 0926-7220. doi:10.1007/s11191-006-9069-z.
- ^ a b v Crasnow, Sharon (2013). „Feminist Philosophy of Science: Values and Objectivity”. Philosophy Compass (na jeziku: engleski). 8 (4): 413—423. ISSN 1747-9991. doi:10.1111/phc3.12023.
- ^ Stimpson, Catharine R.; Burstyn, Joan N. (1978). „Editorial”. Signs: Journal of Women in Culture and Society. 4 (1): 1—3. ISSN 0097-9740. doi:10.1086/493565.
- ^ Searle, John R. (1993). „Rationality and Realism, What Is at Stake?”. Daedalus. 122 (4): 55—83. JSTOR 20027199.
- ^ Keller, Evelyn Fox (1982). „Feminism and science.”. Signs: Journal of Women in Culture and Society. 7 (3): 589—602. doi:10.1086/493901.
- ^ Anderson, Elizabeth (2000-08-09). „Feminist Epistemology and Philosophy of Science”.
- ^ Lloyd, Elisabeth A. (2006). The case of the female orgasm : bias in the science of evolution. Cambridge, Mass.: Harvard University Press. ISBN 9780674022461.
- ^ Howes, Elaine V. (2002). „Connecting girls and science: Constructivism, feminism, and science education reform”. Teachers College Press.
- ^ Brown, Matthew J. (2013-03-01). „The source and status of values for socially responsible science”. Philosophical Studies (na jeziku: engleski). 163 (1): 67—76. ISSN 1573-0883. doi:10.1007/s11098-012-0070-x.