Објективност

Из Википедије, слободне енциклопедије

Објективност је карактеристика неке чињенице, исказа или теорије, која подразумева да су они утемељени на стварном стању, да су реални, исправни, истинити и да нису подложни субјективним чиниоцима.

Објективан (новолат. objectivus = предметни, стваран) у најопштијем смислу значи стваран, истински, збиљски, независан од субјекта и његовог мишљења. У науци се овај појам користи у смислу непристрасан, независан од личних интереса, потреба, жеља, страхова или очекивања научника.

Пристрасност[уреди]

Субјективност[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Субјективност

Најопштије, субјективан значи који припада, представља својство, потиче од или се односи на субјект. Овај појам може имати следећа значења:

  • Унутрашњи, ментални, психички (а не спољашњи, објективан, физички).
  • Особен, индивидуалан, приватан, недоступан већем броју посматрача, несаопштив, интуитиван, непроверљив (а не општи, универзалан, објективан, јаван, проверљив).
  • Једностран, пристрасан, личан, под утицајем жеља, наклоности/ненаклоности, необјективан.
  • Непостојећи, замишљен, илузоран, халуцинаторан (насупрот објективно постојећем, стварном).

Разграничење[уреди]

Горњи појмови не одражавају апсолутне дефиниције, већ само међусобне односе. Кад се каже објективан научни метод, подразумева се да његов опозит у науци није прихваћен. Објективан научни метод је мање (или минимално) субјективан од свог опозита, из једноставног разлога што га производи субјекат, а не објекат.

Види још[уреди]

Спољашњи извори[уреди]