Finansijski sistem

Finansijski sistem je jedan od sistema koji čini jednu ekonomiju, a koji se bavi štednjom i investicijama. To je skup skup finansijskih institucija, finansijskih tržišta, regulative i tehnika kojima se kanališe nivo kamatnih stopa, trgovanje finansijskim instrumentima i kreiraju finansijske usluge širom sveta.

Osnovna uloga finansijskih tržišta je usmeravanje novca od onih koji štede i imaju višak novca ka potrošačima koji ga nemaju dovoljno. Ovo preusmeravanje novca povećava ekonomsko blagostanje celog društva stoga što prenosi kapital iz poseda onih koji nemaju zadovoljavajuće poslovne i investicione mogućnosti u posed onih koji ih imaju, tako povećavajući efikasnost ekonomije.

Finansijska tržišta mogu se klasifikovati na:

• dužnička i vlasnička tržišta,
• primarna i sekundarna,
• novčana i kapitalska i na
• berzanska i neposredna.

Osnovni finansijski instrumenti su: akcije,

• državne, municipalne i korporativne obveznice,
• blagajnički zapisi,
• hipoteke,
• varanti,
• fjučersi,
• komercijalni zapis

i slično.

Po roku dospeća dele se na:

• novčane hartije (kraći od godine dana) i
• kapitalne hartije (duži od godine dana).

Finansijski posrednici su finansijske institucije koje prikupljaju sresdstva preuzimajući obaveze prema poveriocima i koje plasiraju ta sredstva kupujući imovinu, odnosno dajući zajmove. Finansijske institucije vrše korisnu funkciju stoga što smanjuju transakcione troškove i umanjuju probleme koje stvaraju negativna selekcija i moralni hazard.

Osnovni finansijski posrednici pripadaju trima kategorijama:

1. banke (komercijalne banke, štedne zadruge i slično),
2. ugovorne štedne institucije (osiguravajuće organizacije, penzijski fondovi itd) i
3. investicioni posrednici (investicioni fondovi, finansijske kompanije, uzajamni fondovi itd).

Država reguliše finansijska tržišta iz tri razloga: da uveća raspoložive informacije za investitore, da obezbedi zdravlje fiansnijskog sistema i da unapredi kontrolu nad monetarnom politikom. U tom cilju oslanja se na propise o otkrivanju informacija, ograničenjima ko može da osnuje finansijskog posrednika, ograničenjima kakvu imovinu može posedovati finansijski posrednik, obezbeđenje sigurnosti depozita, obavezne rezerve itd.

Finansijski sistem jedan je od ključnih faktora ekonomskog razvoja i najznačajniji pokazatelj razvijenosti nacionalne privrede, koji ukazuje na učešće zemlje u međunarodnim ekonomskim tokovima. Razvijenu tržišnu privredu nije moguće zamisliti bez razvijenog finansijskog sistema, koji obezbeđuje usklađenost finansijskih tržišta, institucija i finansijskih instrumenata. Razvijeni finansijski sistemi su oni koji obezbeđuju nesmetan pristup finansijama i funkcionišu u skladu sa potrebama ekonomskih učesnika, što zahteva stabilan pravni sistem, sa razvijenim vlasničkim pravima, posebno efikasnim sprovođenjem pravnih odredbi u praksi. Razvoj nacionalnih finansijskih institucija i tržišta, uslovljen je kulturnim, etičkim, pravnim, političkim i geografskim razlikama između zemalja.

Razvijen finansijski sistem i efikasno postavljen regulatorni okvir za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema mogu ublažiti spoljašnje i unutrašnje poremećaje u realnoj ekonomiji. Finansijski sistemi su značajni i za povećanje produktivnosti proizvodnje i ekonomski razvoj jedne zemlje. Efikasniji finansijski sistemi podržavaju realizaciju uspešnih inovativnih projekata, što će utiče na brži ekonomski rast. Nasuprot tome, neefikasni finansijski sistemi kreiraju sporiji privredni rast, manjim ulaganjem u inovacione projekte i nižom stopom ulaganja.

Literatura

• Vasić, Jelena (2016). Uticaj finansijskih tržišta na kvalitet makroekonomskih performansi Srbije i zemalja Centralne Evrope - doktorska disertacija (PDF). Niš: Ekonomski fakultet Univerziteta u Nišu. Pristupljeno 10. 6. 2017. * Grbić, Milka (2015). Finansijski sistem i ekonomski rast - doktorska disertacija. Niš: Ekonomski fakultet Univerziteta u Nišu.