Foker T.III
 Avion Foker T.III u letu | |
| Opšte | |
|---|---|
| Dimenzije | |
| Masa | |
| Pogon | |
| Performanse | |
| Naoružanje | |
| Uveden u upotrebu | 1924. |
| Povučen iz upotrebe | 1933. |
| Status | neaktivan |
| Prvi korisnik |  Portugalija mornarica |
| Broj primeraka | 5 |
| Dužina | 14,08 |
| Razmah krila | 21,20 |
| Visina | 3,39 |
| Prazan | 2.331 |
| Normalna poletna | 3.319 |
| Klipno-elisni motor | 1 x Napier Lion W-12 |
| Snaga | 1 x 340 kW |
| Maks. brzina na Hopt | 169 km/h |
| Osnovno | 2 h 7,62 mm mitraljeza |
| Bombe | 3 h 100 kg + 1 x 50 kg ili 1 h torpedo |
Foker T.III (nem. Fokker T.III) je hidroavion torpedo-bombarder napravljen u Holandiji. Avion je prvi put poleteo 1923. godine. To je bio jednomotorni, niskokrilac, trosedi hidroavion mešovite konstrukcije. Ustvari bio je to veća verzija aviona Foker T.II koja je testirana sa različitim motorima, uključujući i Rolls-Royce Eagle[1].
Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]
Fokerov drugi torpedo bombarder bio je uvećana verzija T.II od dve godine ranije. Sa nešto većim rasponom krila i 30% težim, imao je tročlanu posadu umesto dvočlanu i snažniji motor. Njegovi plovci se mogu zameniti sa klasičnim stajnim trapom sa točkovima. Prvi put je poleteo u leto 1923. godine[2].
Tehnički opis[uredi | uredi izvor]
Trup aviona Foker T.III je bio pravougaonog poprečnog preseka. Noseća struktura trupa aviona je bila napravljena kao rešetkasta zavarena konstrukcija napravljena od tankozidih čeličnih cevi visoke čvrstoće a obloga trupa je bila delimično od duraluminijumskog lima i impregniranog platna (kljun aviona je bio obložen limom a trup i rep su bili obloženi impregniranim platnom). U trupu su se nalazila tri otvorena kokpita u tandem rasporedu (jedan iz drugog) u prvom je sedeo pilot, u drugom navigator radiooperater a u trećem bomber-stražnji strelac. Svi članovi posade su imala izvanredan pregled iz svojih kabina. Kokpit pilota i navigatora su imali zaštitni vetrobran a u trećem kokpitu je na obrtnom postolju bio montiran jedan mitraljez, dok se drugi mitraljez nalazio u podu trećeg kokpita.
Pogonska grupa Ugrađivano je nekoliko različitih motora. Standardni motor je bio vodeno hlađeni Napier Lion W-12 snage 300 kW (450 KS). Alternativa je bila vodom hlađeni V-12 motor Rolls-Royce Eagle IX snage 270kW (360 KS). Oba mpotora su imala propeler sa četiri kraka. Limene kapotaže motora su bile veoma slične, spolja su se razlikovale samo po broju i položaju izduvnih cevi (3×4 kod N. Lion, 2×6 kod RR Eagle) i donjeg izlaznog vratila kod RR Eagle.
Krila su bila konzolna samonoseća drvene konstrukcije debelog profila i pravougaonog oblika. Imala su dve ramenjače za koje su bili čeličnom konstrukcijom vezani plovci. Obloga krila je bila delom od drvene lepenke a delom od impregniranog platna. Eleroni su bili drvene konstrukcije presvučeni impregniranim platnom i bili su vezani za drugu ramenjaču.
Repne površine su klasične i sastoje se od vertikalnog i dva horizontalna stabilizatora, kormila pravca i visine. Svi elementi su imali konstrukciju od čeličnih cevi a oblogu od impregnitanog platna. Horizontalni stabilizatori su bili vezani za trup aviona a dodatno kosim upornicama, sa donje strane bili oslonjeni na trup aviona a sa gornje strane su bili zatezačima pričvršćeni za vertikalni stabilizator i na taj način dodatno ukrućeni. Upravljanje pokretnim repnim površinama (kormilima) obavljano je uz pomoć čeličnih užadi (sajli).
.jpg)
.jpg)
.jpg)
Stajni trap U verziji klasičan bombarder oavaj avion je imao fiksni stajni trap sa prednjim točkovima i drljačom na repu aviona. Torpedni bombarder je umesto klasičnog fiksnog stajnog trapa sa točkovima imao dva višekomorna plovka sa kaskadom radi lakšeg odvajanja od vodene površine pri uzletanju. Plovci su se nalazili ispod krila za čiju su konstrukciju bili vezani. Pored toga kosim nosačima su bili vezani za noseću konstrukciju trupa aviona tako da je svaki plovak bio nezavisan jedan od drugog. Ovakva konstrukcija je omogućavala da donja strana trupa bude slobodna za postavljanje i lansiranje torpeda koja su bila okačena ispod trupa aviona.
Naoružanje Avion T.III je bio naoružan streljačkim naoružanjem koje su sačinjavala 2 mitraljez kalibra 7,62 mm. Mitraljezi su se nalazili u zadnjem kokpitu (stražnji strelac) jedan na obrtnom postolju a drugi u podu. Od bombarderskog naoružanja avion je mogao da ponese u trupu 400 kg bombi raznih težina ili jedno torpedo okačeno spolja ispod trupa aviona.
Verzije[uredi | uredi izvor]
Avion je vio napravljen u pet istovetna primerka.
Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]
Svi proizvedeni avioni ovog modela su bili prodati Portugaliji. Jedan je izgubljen u kanalu između Engleske i Francuske tokom preleta iz Amsterdama za Lisabon 15. novembra 1924. godine[3]. Ostali su korišćeni uglavnom za patroliranje, izviđanje i spašavanje sve do 1933. godine.
Zemlje koje su koristile avion[uredi | uredi izvor]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
Литература[uredi | uredi izvor]
- Jean-Denis Lepage, Torpedo Bombers 1900-1950, An Illustrated History, Pen & Sword Aviation, Barnsley, 2020. ISBN 978-1-52676-347-1.
- Wesselink, Theo; Postma, Thijs (1982). De Nederlandse vliegtuigen. Haarlem: Romem. ISBN 90-228-3792-0. str. 24..
- Postma, Thijs (1980). Fokker - Constructores de aviones para el mundo . Londres: Jane's. pag. 50. ISBN 0-7106-0059-3
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- http://www.airwar.ru/enc/bww1/fokt2.html
- https://www.fokker-history.com/de-t-serie
- https://www.fokker-history.com/t-iii
- http://www.dutch-aviation.nl/index5/Military/index5-1%20Fokker%20Military%20Aircrafts.html
- http://www.dutch-aviation.nl/index5/Military/index5-1%20T3W.html
- https://www.flickr.com/photos/skylarkair/35414719293/in/photostream/
- https://www.alamy.com/stock-photo/t-iii-fokker-tiii.html?sortBy=relevant
- https://hmong.es/wiki/Fokker_T.III
