Hadrijanov hram

Hadrijanov hram

Stilobat i podijum Hadrijanovog hrama, 5 m ispod današnjeg nivoa, Rim, Italija
Mesto	Italija
Istorija
Osnovan	145.
Period	nov

Preživela bočna kolonada Hadrijanovog Hrama

Hadrijanov hram (Templum Divus Hadrianus, takođe Hadrianeum) hram je koji je 145. godine nove ere Antonin Pije posvetio svom ocu, deifikovanom caru Hadrijanu na Marsovom polju u Rimu, u Italiji. Antonin je bio njegov usvojeni sin i naslednik. Ovaj hram je ranije bio poznat kao Neptunova bazilika, ali je kasnije pravilno pripisan Hadrijanovom hramu dovršenom za vreme Antonina Pija. S jednim zidom cele i jedanaest stubova sa spoljne kolonade koji su preživeli, ostaci hrama ugrađeni su u kasniju zgradu na Pjaci di Pjetra (Pjaca od kamena — izvedeno iz upotrebe kamena hrama za izgradnju pjace), pri čemu je njegovu fasadu, uz arhitrav koji je kasnije rekonstruisan, Karlo Fontana ugradio u papsku palatu iz 17. veka, koju danas zauzima rimska Privredna komora.

Istorija

Crtež hrama, Đuzepe Vasi, oko 1750.

Car Hadrijan je umro 138. godine n.e, a njegov naslednik Antonin Pije posvetio mu je ovaj hram gotovo deceniju kasnije, 145. godine. Mada ne postoji natpis kojim bi se ovaj hram identifikovao kao Hadrijanov, postoji zapis Antonina Pija naveden u Regionarnim katalozima među ostalim hadrijanskim dinastičkim spomenicima između Panteona i ulice Via del Korso.

Izgleda da je postojalo još jedno veliko mesto hramova na zapadu, možda Matidije i Marcijane, Hadrijanove tašte i njene majke, Trajanove starije sestre, koje su obe deifikovane nakon smrti.

Vladavina Antonina Pija možda nije unela velike stilske novine u arhitektonskim programima u Rimu, ali se pobrinuo za završetak zgrada koje je započeo ili je nameravao njegov pokojni prethodnik Hadrijan.

Lokacija

Hram deifikovanog Hadrijana nalazio se u okviru Marsovog polja (Campus Martius) u neposrednoj blizini ranijeg Avgustovog Solarijuma (Solarium Augusti), i kasnije izgrađenog stuba Marka Aurelija. U Notitiji je takođe navedeno da se nalazi u Regiji IX u blizini termi Aleksandra Severusa i Agripe. Hram Matidije (Hadrijanove tašte) takođe je verovatno stajao zapadno od Hrama Hadrijana, pa se i dalje raspravlja o prisustvu monumentalnih ulaza na oba kraja hrama, mada ostaci to ne potvrđuju. Sam hram takođe je stajao unutar prostrane četvrti okružene kolonadom, čije je delove Rodolfo Lančani otkrio u svojim ranim iskopavanjima okolnih prostora.

Arhitektura

Ostaci

Crtež hrama Ala Đovanolija iz 1615.

Davno su nestale tri strane hrama; preostalo je samo jedanaest stubova s korintskim bazama i kapitelima, kao i jedna strana zida cele ugrađena u palatu iz devetnaestog veka u kojoj se i dalje nalazi Rimska berza.

Dok je donji deo izvorno bogato izrezbarene entablature preživeo, ostatak je zabeležen na crtežima iz šesnaestog veka. U moderno doba entablatura je u velikoj meri popravljena u štukaturi, a venac je tako loše obnovljen da postoje tri različite verzije, a samo centralna podseća na original.

Tragovi svodova ispod prednjih stepenica takođe pokazuju da je hram prvobitno bio okrenut prema istoku (prema Korzu) i verovatno je imao osam stubova napred, i trinaest duž obe strane konstrukcije. Ovi tragovi se takođe sastoje od sačuvanih ostataka spona za koje se pretpostavlja da su pilasteri bili spojeni s kolonadom.

Iskopavanja

Detalj stuba

Iskopavanja su započeta 1878, a nedavna istraživanja podruma zgrada na drugim stranama Pjace di Pjetra identifikovala su liniju monumentalnog ogradnog zida, s velikim zakrivljenim eksedrama pozadi. Pročelje kolonade iza ograde takođe je temeljno iskopano, što je otkrilo izvorni nivo tla hrama, 5 m ispod sadašnjeg nivoa i stranu visokog podijuma obloženu belim mermerom kako bi odgovarao gornjim stubovima.

Građevinski materijal

• Prokonezijski mermer je korišćen, sa sivim i belim horizontalnim trakama za stubove korintskog reda prečnika 1,44 m i visine 14,8 m. Ovaj tip mermera došao je iz severozapadne Turske i u Rimu se zaista ne pojavljuje do kraja Hadrijanove vladavine, a Severi su ga široko koristili.
• Peperino bigar (podijum obložen odgovarajućim belim mermerom) korišćen je za zid cele koji se nalazi iza kolonade. Blokovi peperina ostali su hrapavi, verovatno da bi bili prekriveni mermernim oblogama.
• Neki od kaneluriranih stubova okolne kolonade bili su od giallo antico, obojenog mermera poznatog i pod nazivom Numidijanski žuti iz Tunisa koji se koristio za stubove, popločavanje i tanke obloge.

Građevinske tehnike

Unutrašnjost kvadratne cele bila je obložena ugrađenim redom polustubova i imala je kesonski betonski svod obožen mermernim pločama koje su preživele unutar zgrade Berze.

Dizajn

Pretpostavlja se da je hram bio u oktastilu (sa 8 stubova), podignut na tipičnom rimskom visokom podijumu, peripteros stila i verovatno mu se prilazilo stepenicama sa istočnog kraja s dubokom celom od tri broda. Tokom Hadrijanove vladavine, peripteros stil hrama nakratko se ponovo vratio u modu u Rimu, a takođe je korišćen i u hramu Venere i Rime.

Rekonstrukcija

Unutar broda vide se ostaci ne-apsidalne cele, nekada pokriven svodom oslonjenim na stubove između kojih su bili borbeni trofeji. U osnovi kolona nalazili su se reljefi oličenja provincija carstva (od kojih su neki sada u Nacionalnom rimskom muzeju i Muzejima Kapitolina), što pokazuje Hadrijanovu manje ratobornu politiku od njegovog prethodnika Trajana.

Kao jedan od ranijih građevinskih projekata Antonina Pija, Hadrijanov hram podseća na druge karakteristike dizajna koje vidimo kod kasno-hadrijanske arhitekture, poput odbacivanja pravoslavnog Korintskog reda i značajnih stilskih prelaza poput azijskog koji ilustruje uticaj Pergama bogat ornamentikom i drugim više eklektičnim osobinama.

Štaviše, tvrdilo se s obzirom na ostatke i ranije izvedbe hrama da je gotovo svaka površina bila ukrašena, bilo zamršenim azijskim dizajnom, bilo polustubovima i pilasterima koji su okruživali unutrašnjost cele.

Hram je takođe imao veliku kvadratnu arkadu okruženu stubovima koja se kroz slavoluk otvarala prema Via Lata (danas Via del Korso). Ovaj luk je u kasnijim izvorima identifikovan kao onaj koji se naziva „Antoninov luk“, ali se naziva i „Klaudijev luk“ i „luk Toseti“, od imena porodice koja je naseljavala Pjacu Šara (danas nestala zbog proširenja puta Via del Korso). Iako je srušen, luk je u 18. veku ipak dao ime ulici "Via del'Arketo".

Reljefi 'provincija'

Niz mramornih postolja i ploča (ukupno 24 do sada) pronađeni su u blizini Hadrijanovog hrama i stoga se smatra da su činili deo njegovog ukrasnog programa. Prema Ričardsonu, podijum hrama bio je u pločama, a vertikalna postolja ispod stubova ilustrovala su alegorijske figure provincija carstva u visokom reljefu, dok su uokvireni paneli ispod interkolumnacija imali jednostavne ali uvećane trofeje oklopa i oružja. Šesnaest figura provincija ostalo je dobro očuvano i razmešteno je među pet različitih kolekcija u Rimu i Napulju. Bili su uklesani u reljefu s personifikacijama gradova i naroda iz Rimskog carstva, naizmenično s vojnim i pomorskim trofejima. Korišćeni građevinski materijali bio je prokonezijski mermer. Međutim, još uvek se raspravlja da li su ti ostaci direktno iz Hadrijanovog hrama ili iz drugih velikih javnih zgrada koje su ga okruživale. Štaviše, nastavlja se rasprava u vezi s identifikacijom provincija koje su ilustrovane budući da neki tvrde da ih je prvobitno bilo 25 kako bi se objasnile različite personifikacije koje su se pojavljivale na kovanicama Antonina Pija, prepoznatljive po nošnji i oružju.

• Kapitolinski muzeji:

• 
  Mezija ili Trakija
• 
  Ahaja (?)
• 
  Trofej
• 
  Mavretanija (?)
• 
  Galija ili Germanija
• 
  Trofej
• 
  Hispanija (?)
• 
  Bitinija ili Dakija
• 
  Trofej
• 
  Libija ili Numidija

• Nacionalni rimski muzej, Palaco Masimo:

• 
  Egipat (?)
• 
  Trakija (?)

• Nacionalni arheološki muzej, Napulj:

• 
  Partija ili Jermenija
• 
  Trofej
• 
  Skitija ili Norik
• 
  Trofej
• 
  Frigija ili Bitinija

Spoljašnje veze

• Platner and Ashby