Тракија
Тракија (грч. Θράκη [Thrákē]; буг. Тракия [Trakiya]; лат. Thracia или Threcia; тур. Trakya) је историјска и географска област на крајњем југоисточном делу Балканског полуострва. Област Тракије је због свог доброг саобраћајног положаја имала веома нестабилну историју, па је и данас подељена између три државе: Грчке, Турске и Бугарске. Турци ову област зову и Румелијом.
У антици, се ова област називала Европа, пре него што је термин проширен тако да описује целокупан континент.[1][2] Име Тракија потиче од Трачана, античког индоевропског народа који је насељавао Јужну Европу.
Положај и границе[уреди | уреди извор]
Тракија се налази у југоисточном углу Балкана. Простире се између реке Месте и изворног дела реке Арде на западу и Босфора на истоку. На северу су границе североисточни Родопи, планине Истранџа и Браница и простире се на југ све до Дарданела, Егејског и Мраморног мора. Пружа се правцем запад-исток око 358 km, правцем север-југ најшира је у централном делу око 142 km, а у пределу Истанбула око 27 km.
Највећи део Тракије припада Бугарској, мањи Турској, а најмањи Грчкој. Дели се на источну, западну и северну Тракију. Источна Тракија захвата европски део Турске, а западна Тракија обухвата део североисточне Грчке између река Месте и Марице и грчко-бугарске границе. Северна Тракија захвата југоисточни део Бугарске.
Географија[уреди | уреди извор]
Рељеф Тракије је различит. На западу је то претежно планинска област Родопа, док се у средишњем делу спушта у пространу и плодну долину Марице. На истоку се поново уздижу планине Истранџа и Браница. На јужној обали има доста мочварних подручја. Тракији припада и Галипољско полуострво.
Клима је средоземна дуж егејске обале Тракије, да би у равницама у унутрашњости подручја прешла у њену измењену варијанту (хладне зиме са снегом и мразом). У планинским крајевима клима је много оштрија и потпуно континентална. Изузев планинских крајева на западу, већи део области прима мало падавина (нарочито лети), па је за развој пољопривреде неопходно наводњавање.
Историја[уреди | уреди извор]
Тракију су првобитно насељавали Пелазги, племе које је било у тесној вези са другим грчким племенима. Тачније Херодот каже како су Грци када су се досељавали на територију данашње Грчке тамо затекли Пелазге са којима су живели а када су ојачали тада их истискивали. Такође и други антички писци користе назив Пелазги за староседеоце данашње Грчке Трачани су основали Елефсис на Атици, а митски музичари Орфеј и Мусеос били су Трачани. У древна времена Тракија се простирала од планине Олимп на југу, све до Дунава на северу, а Абдера, родно место Демокрита, била је једна од њених најчувенијих градова. Током римског и византијског периода Тракија је и даље имала важну улогу у историји и била једна од њених Балканских провинција.
Велики део Тракије почетком 20. века је отцепљен и дат Бугарској, док је после Првог светског рата, Турска узела други део око Једрена (Споразум у Лозани, 1923. године), а Грчка је преузела егејски део области са градовима Ксанти, Комотини и Александруполис. Река Марица постала је граница између Грчке и Турске. Ове околности и бројни ратови и немири довели су до тога да се некад веома верски и етнички измешано становништво у целој Тракији пресели у делове који су припали њиховим матицама.
Становништво[уреди | уреди извор]
Тракија је одувек била густо насељена, а и данас спада у гушће насељене делове Балкана. По последњим подацима број становника је следећи:
| Део Тракије | Окрузи | Површина | Становништво | Густина насељености |
|---|---|---|---|---|
| Грчка Тракија | Родопи, Еврос, Ксанти | 8.578 km² | 368.993 ст. | 43,0 ст./км² |
| Турска Тракија | Једрене, Киркларели, Текирдаг, Истанбул (део) | 22.000 km² | 8.500.000 ст. | 380 ст./км² |
| Бугарска Тракија | Крџали, Пловдив, Смољан, Пазарџик, Хасково, Стара Загора, Бургас, Јамбол, Сливен | 42.084 km² | 2.828.653 ст. | 67,2 ст./км² |
Највећи градови у Тракији су: Истанбул (део), Пловдив, Бургас, Стара Загора, Сливен, Једрене, Текирдаг, Александруполис.
Привреда[уреди | уреди извор]
Тракија је одувек представљала плодну равницу окружену планинским крајевима, па је значај развијене пољопривреде одувек био важан за њену историју. Пољопривреда је и данас развијена (уз наводњавање). У новије време дошло је до наглог развоја индустрије, нарочито око највећих градова, (Истанбула посебно).
Повољни услови за развој саобраћаја такође су одлика Тракије, јер преко ње воде сви сувоземни путеви са Балкана ка Малој Азији. Најважнији путеви су:
- Моравско-балкански пут - од Истанбула дуж долине Марице и даље Велике Мораве;
- Пут Игњација - од Истанбула дуж Егејске обале Тракије;
- Црноморски пут - део дуж западне обале Црног мора.
Ови путеви данас спадају у најпрометније путеве не само Балкана, него и целе Европе.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Greek goddess Europa adorns new five-euro note
- ^ Pagden, Anthony (2002). „Europe: Conceptualizing a Continent” (PDF). The idea of Europe: from antiquity to the European Union (на језику: енглески). Washington, DC; Cambridge; New York: Woodrow Wilson Center Press ; Cambridge University Press. ISBN 9780511496813.
Литература[уреди | уреди извор]
- Thomas Hoving, et al. (1977): The Thracians; The Metropolitan Museum of Art Bulletin, New Series, Vol. 35, No. 1, New York
- Hoddinott, R. F., The Thracians, 1981.
- Ilieva, Sonya, Thracology, 2001
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Ethnological Museum of Thrace, comprehensive website on Thracian history and culture.
- Bulgaria's Thracian Heritage.
- Information on Ancient Thrace
- The People of the God-Sun Ar and Areia (modern Thrace) [1]
| Опште | |
|---|---|
| Народне библиотеке | |
