Halberštat C.I/V
| Halberštat C.I | ||
|---|---|---|
 Halberštat C.I | ||
| Opšte | ||
| Namena | izviđački avion | |
| Posada | 2 član | |
| Zemlja porekla |  Nemačko carstvo
| |
| Proizvođač | Halberštat (Halberstadt) | |
| Prvi let | 1917. | |
| Početak proizvodnje | 1917. | |
| Uveden u upotrebu | 1918. | |
| Povučen iz upotrebe | 1923 | |
| Status | neaktivan | |
| Prvi korisnik | Nemačko vazduhoplovstvo | |
| Broj primeraka | C.I 5 +C.III 6 + C.V 552 | |
| Dimenzije | ||
| Dužina | 7,10 m | |
| Razmah krila | 9,60 m | |
| Visina | 2,70 m | |
| Pogon | ||
| Klipno-elisni motor | 1 x Oberursel U.1 | |
| Snaga | 1 x 81 kW | |
| Performanse | ||
| Maks. brzina na H=0 | 165 km/h | |
| Dolet | 600 km | |
Halberštat C.I/III (nem. Halberstadt C.I/III) je familija nemačkih izviđačkih aviona. Avion je prvi put poleteo 1917. godine. [1]
Projektovanje i razvoj
[uredi | uredi izvor]
Krajem 1916. projektanti Halberstadt Flugzeugwerke GmbH (Halberštat Flugceugverke GmbH) na čelu sa Karl Theiss-om razvili su naoružani izviđački dvosedi avion zasnovan na Halberštat B.II. Nova letelica, označena kao Halberštat C.I, poletela je prvi put početkom 1917. Pokretao ga je radijalni rotativni motor Oberursel U.1 snage 110 KS. i naoružan je bio odbrambenim mitraljezom Parabelum.
Nakon testiranja napravljena je mala serija ovih aviona i odmah poslati na front kako bi se avion oprobao u realnim uslovima. U fabrici su nastavili da rade na prototipu aviona C.II ali je u toku njegove izrade došlo do promene njegove namene umesto izviđača avion je pretvoren u jurišni avion za podršku pešadiji i dobio oznaku CL.II.
Sredinom 1917. godine razvijena je nova verzija izviđačkog aviona - C.III. To je bio dvosedi dvokrilni avion, pogonjen motorom Benz Bz.IV snage 200 KS. Naoružanje letelice sastojalo se od jednog prednjeg mitraljeza LMG 08/15 Spandau i jedan mitraljez Parabelum kal. 7,92 mm, postavljenog u zadnjoj kabini na pokretnoj kupoli. Halberštat C.III je bio klasičan avion drvene konstrukcije, sa trupom obloženim šperpločom i krilima sa platnenom oblogom. Neobična karakteristika bila je ugradnja donjeg krila na dodatnu gredu, sličnu brodskoj kobilici, ispod trupa radi povećanja vertikalnog razmaka između krila, i time postigla maksimalna efikasnost donjeg krila. Iako je proizvedeno u probnoj seriji samo 6 primeraka ovog aviona on je poslužio kao osnova za razvoj novog aviona koji je dobio oznaku Halberštat C.V koji je postao najuspešniji avion ove familije.
Halberštat C.V, po pravilu, nije nosio bombe. Ali bili su opremljeni foto kamerama za aero-foto izviđanje, radio stanicama, električnim grejanjem kabina i uređajima za kiseonik s obzirom da im je plafon leta bio 6500 metara. U ovoj konfiguraciji, većina ovih aviona su korišćeni kao izviđački avioni sa velikih nadmorskih visina. Ovaj avion se smatra za jedan od najboljih dvoseda u Nemačkom vazduhoplovstvu za vreme Prvog svetskog rata.
Tehnički opis
[uredi | uredi izvor]Zbog neznatne konstruktivne razlike između aviona Halberštat C.I, C.III i C.V ovde su opisane tehničke osobine aviona Halberštat C.III kao najboljeg predstavnika ove familije. Bitne razlike između ovih aviona su istaknute.
Trup mu je pravougaonog poprečnog preseka, drvene rešetkaste konstrukcije. Prednji deo, u kome je bio smešten motor je bio obložen aluminijumskim limom, na kome su perforirani otvori za izlazak toplog vazduha iz motornog prostora i time olakšalo hlađenje motora. Ostali deo trupa je bio oblepljen drvenom lepenkom što je dodatno ojačalo strukturu aviona. Nosač motora je bio od zavarenih čeličnih cevi. Pilot je sedeo u otvorenom kokpitu i bio je zaštićen malim vetrobranskim staklom.
Pogonska grupa: Avion Halberštat C.I je bio opremljen vazduhom hlađenim radijalnim motorom Oberursel U.I snage 110 KS, dok su avioni C.III i C.V imali tečnošću hlađeni linijski motor Benz Bz IV snage 200 KS. Na vratilu motora je bila pričvršćena dvokraka, vučna, drvena elisa, nepromenljivog koraka.
Krila su bila drvene konstrukcije presvučena impregniranim platnom relativno tankog profila. Krilca za upravljanje avionom su se nalazila samo na gornjim krilima. Krila su između sebe bila povezana sa četiri para paralelnih upornica. Zatezači su bili od klavirske čelične žice. Krila su bila jednaka po širini i pravougaonog oblika. Gornje krilo je bilo pomereno ka kljunu aviona u odnosu na donje krilo. Donje krilo je za trup pričvršćeno preko kobilice koja sa trupom aviona čini jednu celinu. Konstrukcije repnih kormila pravca i dubine su bila napravljena od drveta presvučena platnom. Kod aviona C.V razmah krila je bio znatno veći u odnosu na ostale avione ove familije u odnosu na C.III avion C.V je imao razmah krila veći za 1,40 metra.
Stajni organ je bio klasičan fiksan sa osovinom, a na repnom delu se nalazila elastična drvena drljača.
Varijante
[uredi | uredi izvor]Tehnički podaci familije aviona Halberštat C.I/V[2]
[uredi | uredi izvor]| Veličine | Halberštat C.I | Halberštat C.III | Halberštat C.V |
|---|---|---|---|
| Godina proizvodnje | 1917. | 1917. | 1918. |
| Namena | izviđač | izviđač | izviđač |
| Posada | 2 | 2 | 2 |
| Dužina | 7,10 m | 7,70 m | 6,98 m |
| Razmah | 9,60 m | 12,20 m | 13,60 m |
| Visina | 2,70 m | 2,95 m | 3,36 m |
| Površina krila | m² | m² | 43,00 m² |
| Masa praznog | kg | 850 kg | 930 kg |
| Poletna masa | kg | 1.310 kg | 1.362 kg |
| Pogon (motor) | Oberursel U.I 110 KS |
Benz Bz IV 200 KS |
Benz Bz IV 200 KS |
| Najveća brzina 0 m | 165 km/h | 165 km/h | 170 km/h |
| Plafon leta | 4000 m | 5100 m | 6500 m |
| Dolet | 600 km | 280 km | 600 km |
| Uspon | m/min | 625 m/min | 625 m/min |
| Naoružanje | 1 h Parabellum MG 14 kalibar 7,92 × 57 mm | ||
Naoružanje
[uredi | uredi izvor]| Naoružanje aviona: Halberštat C.I/III | |||
| Vatreno (streljačko) naoružanje | |||
| Top | |||
| Mitraljez | |||
| Broj i oznaka mitraljeza | 2 | ||
| Broj metaka | 500 | ||
| Kalibar | 7,92 mm | ||
| Bombardersko naoružanje (bombe) | |||
| Raketno naoružanje (rakete) | |||
Operativno korišćenje
[uredi | uredi izvor]Avion Halberštat C.I je proizveden u svega 5 primeraka tako da je njegovo učešće ostalo ne primećeno. Jedan od aviona C.I koji je bio na istočnom frontu je zarobljen i predat ruskom carskom vazduhoplovstvu. Naoružanje u avionu je znatno ojačano - ostavljen je nemački Parabelum u kokpitu posmatrača i dodatno je ugrađen prednji fiksni puškomitraljez Kolt a mitraljez Levis kalibra 7,7 mm postavljen je na gornje krilo. Tako je ovaj avion prerađen u dvosedi lovac koji je služio za pratnju i napad na protivničke izviđače.
Avion Halberštat C.III je proizveden u 6 primeraka koliko je bila probna serija. Svi ovi avioni su odmah nakon proizvodnje poslati na front gde su službovali do sklapanja primirja.
Najuspešniji avion iz ove familije je bez sumnje bio Halberštat C.V. On se proizvodio u matičnoj firmi Halberstadt Flugzeugwerke GmbH a po osnovu licence proizvodi se još i u: Aviatik, DFW i BFW. Ukupno je proizvedeno oko 552 aviona koji su korišćeni do kraja Prvog svetskog rata. Ovaj avion je imao i posleratni život. Koristi se u vazduhoplovstvima Estonije, Litvanije, Letonije, Poljske i SSSR-a. Najduže se koristio u Litvaniji do 1923. godine.
Zemlje koje su koristile ovaj avion
[uredi | uredi izvor]- Korisnici aviona Halberštat C.I i C.III
- Korisnici aviona Halberštat C.V
|
|
Sačuvani primerci
[uredi | uredi izvor]
Jedan C.V (S / br. 3471/18) preživeo je do današnjih dana i nalazi se i Vojnom muzeju belgijske vojske u Briselu kao muzejski eksponat.
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ http://www.airwar.ru/enc/other1/halbc1.html
- ^ Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). Herford: Mittler. str. 147. ISBN 3-89350-693-4.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). Herford: Mittler. str. 138. ISBN 3-89350-693-4.
- Angelucci, Enzo; Matricardi, Paolo (1976). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg (na jeziku: (jezik: nemački)). Wiesbaden. ISBN 3-8068-0391-9.
- Vujović, Vojislav (1993). Srpska avijatika 1912-1918. Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. ISBN 978-86-901403-1-2.
- Istorijski arhiv, Požarevac (2005). Srpska vazduhoplovna komanda u Požarevcu 1915. godine. Požarevac: Istorijski arhiv Požarevac. ISBN 86-84969-08-1.
- Mikić, Sava (1933). Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Štamparija D. Gregorić.
