Hadži Lojo
Hadži Lojo | |
|---|---|
_b_789.jpg) Hadži Lojo 1878. godine | |
| Puno ime | Salih Vilajetović |
| Datum rođenja | 1834. |
| Mesto rođenja | Sarajevo,  Osmansko carstvo |
| Datum smrti | 1887. |
| Mesto smrti | Meka, Osmansko carstvo |
Hadži Lojo (pravo ime Salih Vilajetović) Sarajevo 1834 — Meka 1887) je bio radnik u kamenolomima, kiridžija i veroučitelj u početnim školama.
Vilajetović je rođen 1834. godine u Sarajevu, glavnom gradu tada Bosanskog vilajeta. Godinama je obavljao verske obrede u džamijama i radio je u obrazovnim institucijama u Sarajevu.
Najpre se isticao u otporu reformama koje je sprovodila centralna turska vlast, a na glas je izišao kad je 1872. ustao protiv gradnje nove srpske pravoslavne crkve u Sarajevu.[1] Pre okupacije se odmetnuo od vlasti i činio razne ispade i razbojništva, tako da su turske vlasti raspisivale potere za njim i njegovom družinom.
Neposredno pred okupaciju Sarajeva Hadži Lojo agituje u masama za borbu protiv okupacije. U događajima koji su prethopdili okupaciji i u periodu kad je zbačana turska vlast i proglašena Narodna vlada, Hadži Lojo je imao značajnu ulogu, kao jedan od vođa sarajevskog stanovništva, naročito nižih slojeva. Imućniji slojevi su gledali na njega s nepoverenjem i smatrali ga hajdukom.
U borbama sa austrougarskom vojskom nije neposredno učestvovao. Uz sve to okupator ga je smatrao glavnim organizatorom otpora u Sarajevu, iako je organizatorima otpora više smetao nego pomogao, tako da su 14. avgusta 1879. pokušali da ga ubiju.
U noću između 16 i 17. avgusta, pošto se sam ranio, Hadži Lojo, je napustio Sarajevo i ranjen se sakrivao oko Rogatice i Goražda gde je i pronađen 2. septembra. U septembru 1879. osuđen je smrti, ali mu je kazna smanjena na 5 godina tamnice, koliko je i odležao u Terezijenštatu u Moravskoj.
Po izdržanoj kazni, Hadži Loji nije bilo dozvoljeno da se vrati u Bosnu, pa je otišao u Tursku.
Branislav Nušić je 1908. godine napisao roman zasnovan na Hadži Loju.[2] Rešad Kadić je takođe 1982. godine napisao roman zasnovan na njemu.[3]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Robert J. Donia: Sarajevo. A Biography. University of Michigan Press, Ann Arbor 2006, ISBN 0-472-11557-X. str. 55..
- ^ Kostić, Strahinja K. "Branislav Nušić." Maske und Kothurn 30.1-2 (1984): 145-152.
- ^ Rešad Kadić (1982). Hadži Lojo. Starješinstvo Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Sloveniji.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Vaso Čubrilović, Bosanski ustanak, Beograd 1930;
- Hamdija Kreševljaković, Sarajevo u doba okupacije Bosne 1878, Sarajevo 1937;
- Radoslav Petrović, Pokret otpora protiv austrougarske okupacije 1878. godine u Bosni i Hercegovini u zborniku Otpor austrougarskoj okupaciji 1878. godine u Bosni i Hercegovini, Sarajevo 1978.
