Heliosinhrona orbita
Heliosinhrona orbita je geocentrična orbita koja kombinuje visinu i inklinaciju (naklon) na takav način da će se objekat na toj orbiti pojavljivati u istom položaju, iz perspektive Sunca, tokom kruženja oko Zemlje. Ili drugim rečima, kruži na takav način da prelazi jednu precesiju jednom godišnje. Ugao senke će biti isti svaki put. Ova dosledna projekcija osvetljenja je korisna i karakteristična za satelite koji slikaju Zemljinu površinu u vidljivim ili infracrvenim talasnim dužinama (npr. meteorološki i špijunski sateliti), a služi i za daljinsku detekciju drugih satelita (npr onih koji zahtevaju sunčevu svetlost). Heliosinhroni sateliti mogu preći preko ekvatora dvanaest puta dnevno, svaki put na približno 15:00 časova po lokalnom vremenu. Ovo se postiže tako što se oskulatorno-orbitalna inklinacija (zakrenuće) ostvaruje približno jedan stepen svaki dan u odnosu na nebesku sferu, na istok, da ide u korak sa Zemljinim kretanjem oko Sunca.[1]
Tipične heliosinhrone orbite su oko 600-800 km u visini, sa periodima od 96-100 minuta, a inklinacije oko 98 stepeni (tj. malo je retrogradna u odnosu na smer rotacije Zemlje, jer: 0° predstavlja Ekvatorijalnu orbitu, a 90° predstavlja polarnu orbitu).[2]
Veštački sateliti u heliosinhronoj orbiti[uredi | uredi izvor]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Shcherbakova, N. N.; Beletskij, V. V.; Sazonov, V. V. „Stabilization of heliosynchronous orbits of an Earth's artificial satellite by solar pressure.”. Koheskie Issledovaniia, Tom 37 (4): 417—427.
- ^ Rosengren, M. (novembar 1992). „ERS-1 - An Earth Observer that exactly follows its Chosen Path”. ESA Bulletin (72).