Henrik Mikolaj Gurecki

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Henrik Gorecki
Vitold Lutoslavski
Lični podaci
Puno imeHenrik Mikolaj Gorecki
Datum rođenja(1933-12-06)6. decembar 1933.
Mesto rođenjaČernica, Poljska
Datum smrti12. novembar 2010.(2010-11-12) (77 god.)
Mesto smrtiKatovice, Poljska

Henrik Mikolaj Gurecki (rođen 6. decembra 1933. u Černici [1], preminuo 12. novembra 2010. u Katovicama [2] ) — poljski kompozitor savremene klasične i religiozne muzike. Profesor i rektor Državne više muzičke škole u Katovicama. Odlikovan je Ordenom Belog orla.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]

Rođen je 6. decembra 1933. godine u Černici, okrug Ribnik. Njegov otac, Roman Gurecki, bio je železnički radnik. Majka Otilija Gurecka umrla je na sinov drugi rođendan. Nekoliko meseci kasnije, njegov otac se ponovo oženio i porodica Gurecki se preselila iz Černice u Ridultove. Njegovo teško detinjstvo sačinjavali su meseci hospitalizacije zbog problema sa kukovima, zatim Drugi svetski rat, a onda i osećaj nerazumevanja. Naime, njegov otac i očeva druga žena su potisnuli Henrikova umetnička interesovanja, kod kuće mu je bilo zabranjeno da priđe klaviru, na kojem je nekada svirala njegova majka [3]. Nakon što je završio srednju školu u Ridultovima, Henrik Gurecki je počeo da zarađuje kao nastavnik opštih predmeta u školi u Radošovima.

Obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Počeo je redovno muzičko obrazovanje sa 19 godina. Nakon neuspešnih pokušaja da se upiše u neku od muzičkih škola u Katovicama, 1952. godine primljen je u Muzičku školu u Ribniku na instruktorsko-pedagoški odsek [4]. Tu se školovao u klasi Karola i Antonija Šafraneka .

Godine 1960. završio je Državnu višu muzičku školu u Katovicama, gde je studirao komponovanje kod Boleslava Šabelskog. Potom je nastavio studije muzike u Parizu. Po povratku iz Francuske postaje profesor komponovanja, a 1975–1979. rektor svoje alma mater [5]. Bio je član PAU.

Karijera i muzički rad[uredi | uredi izvor]

Prvi muzički uspeh bio je Epitaf (prema stihovima Julijana Tuvima) predstavljen 1958. na Festivalu Varšavske jeseni. Kompozicija je komponovana za mešoviti hor i instrumentalni ansambl [6].

Šezdesetih godina prošlog veka Gurecki je, zajedno sa grupom poljskih kompozitora (uključujući Kšištofa Pendereckog, Kažimježa Serockog), razvio specifičnu vrstu moderne muzike, koja se često naziva sonorizam. Vrhunsko kompoziciono dostignuće ovog perioda njegovog stvaralaštva bilo je delo Scontri koje je završio 1960. godine i ciklus Genesis [5]. Drugo interesovanje za muziku Gureckog izazvala je izvedba dela Scontri na festivalu Varšavska jesen 1960. [7] To je jedno od najreprezentativnijih dela poljskog sonorizma. Naslov može se prevesti kao sudari, što se može tumačiti kao sudari zvučnih masa. Gustina zvuka u ovom delu je jedinstvena, dostiže čak i klaster od 88 nota. Iste godine osvojio je prvu nagradu na Takmičenju mladih sindikata poljskih kompozitora (1960) za Monologhi za sopran i 3 grupe instrumenata. Ova nagrada mu je omogućila da prvi put u životu otputuje u inostranstvo – u Francusku. U periodu 1962–1963. komponovao je tri dela pod zajedničkim naslovom Genesis: Elementi per tre archi, Canti strumentali (za 15 instrumenata) i Monodram (za glas, bubnjeve i kontrabas). U svim ovim delima najvažnija je bila promena zvučnih boja, a kompozitor je verovao da je takva muzika inspirisana okruženjem savremenog čoveka.

U delu Refren (1965), kompozitor je kombinovao dve kontrastne tehnike: srednjovekovni hoketus sa dodekafonijom 20. veka. Ovo delo je nagrađeno 1967. godine na Međunarodnoj tribini kompozitora Uneska u Parizu.

Godine 1969. nastala je Staropoljska muzika (pol. Muzyka staropolska) za duvačke instrumente i gudače. U ovom delu kompozitor se osvrnuo na organum Bendicamus Domine iz antifona klarisa iz Starog Sonča i na pesmu Već se smrkava (pol. Już się zmierzcha) Vaclava iz Šamotulija. To je izuzetno statičan komad koji traje oko pola sata. Ova karakteristika je od tada postala veoma tipična za muziku Gureckog. Došlo je i do još jedne promene – kompozitor se okrenuo vokalno-instrumentalnim žanrovima, (obično) sakralnim tekstovima. Često se jasno odnose na narodnu muziku, uglavnom iz pothalskog kraja, pa su to komadi izražajne melodije i tradicionalne, pa čak i jednostavne harmonije, u kojima se motivi ili fraze ponavljaju mnogo puta. Ova karakteristika znači da se muzika Gureckog često povezuje sa minimalizmom ili se naziva „nova jednostavnost“ [8].

Ovo je priroda najpoznatijeg dela Gureckog, Treće simfonije (pol. III Symfonia) poznate i kao Simfonija tužnih pesama (pol. Symfonią pieśni żałosnych). Sastavljena je od tri tužbalice, od kojih je najviše pažnje privukla druga, u kojoj je kompozitor upotrebio tekst sačuvan na zidu mučilišta Gestapoa u Zakopanom. Prvi put je izvedena 4. aprila 1977. u okviru 14. međunarodnog festivala savremene umetnosti u Rojanu, a poljska premijera je bila iste godine na Festivalu savremene muzike Varšavska jesen. Godine 1992. promotivna kampanja je dovela do toga da je kompozicija dospela na svetske top liste, ne samo klasične muzike, nakon što ju je snimila američka pevačica Don Apšou. Treću simfoniju obradile su i poljske pevačice Stefanjija Vojtovič i Zofja Kilanovič. Gurecki je skoro preko noći postao međunarodna slavna ličnost. U Sjedinjenim Državama prodato je 150.000 ploča Treće simfonije. Bio je pozvan da drži predavanja u Londonu, Briselu i Njujorku [9].

15. oktobra 2005. u Bjelsku-Bjaloj, tokom 10. Festivala poljskih kompozitora, premijerno je izveden Gudački kvartet br. 3, op. 67 Pesme pevaju (pol. Pieśni śpiewają) u izvedbi američkog benda Kronos Kvartet.

Dana 23. juna 2013. godine u crkvi Oca Franjevaca u Krakovu održala se svetska premijera 20 pesama Henrika Mikolaja Gureckog. Zbirka pod naslovom Iz crkvenih pesama (pol. Z pieśni kościelnych) sadrži 20 pesama iz pesmarice sveštenika Jana Kažimježa Sedleckog. U jednom od intervjua, Gurecki je rekao: „Imam nekoliko neobjavljenih i neizvedenih horskih ciklusa. Trenutno su u rukopisima i grubim nacrtima. Hteo sam da napravim zbor poljskih pesama za hor sa svojom harmonijom. Našao sam specifičan sklad za horske pesme [...] Ponosan sam na to što sam otkrio melodiju poljskog jezika” [10]. Ciklus Iz crkvenih pesama koji je 1986. godine komponovao nikada nije završio. Uprkos tome, pesme je objavio PVM.

Dana 12. aprila 2014. godine u Kraljevskoj festivalskoj dvorani u Londonu održana je svetska premijera 4. Simfonija Tansman Epizode (pol. IV Symfonia Tansman Epizody), čije je stvaranje inspirisano Adžejem Vendlandom, tvorac i direktor Tansman festivala [11] [12] [13] [14]. Poljsku premijeru organizovalo je Udruženje za promociju kulture pod nazivom Aleksander Tansman u okviru Festivala Tansman 2015, 15. februara 2015. u koncertnoj dvorani Lođske filharmonije, uz učešće Simfonijskog orkestra Šleske filharmonije pod nazivom H. M. Gurecki, kojim je dirigovao maestro Miroslav Jacek Blaščik [15] [12] [13] [16].

Privatan život[uredi | uredi izvor]

Henrik Mikolaj Gurecki bio je oženjen pijanistkinjom Jadvigom Ruranskom od 1959. godine. Imao je dvoje dece - ćerku Anu [17] i sina Nikolaja Gureckog.

Henrik Mikolaj Gurecki preminuo je 12. novembra 2010. godine u bolnici u Katovicama [18]. Sahrana je obavljena 17. novembra 2010. godine u Katedrali Hrista Kralja u Katovicama. Urna sa pepelom kompozitora postavljena je na groblju u ul. Henrik Sjenkjevič u Katovicama [19] .

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Henryk Mikołaj Górecki”. Culture.pl. 
  2. ^ „Henryk Mikołaj Górecki nie żyje”. gazeta.pl. 
  3. ^ „Muzyka była we mnie. Na zewnątrz cisza”. Gazeta Wyborcza: 11. 13—14 listopada 2010.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  4. ^ „Szkoła Muzyczna I i II stopnia w Rybniku im. Braci Szafranków – Historia”. Arhivirano iz originala 28. 07. 2018. g. Pristupljeno 23. 10. 2023. 
  5. ^ a b Mikołaj Górecki – Polish Music Center.
  6. ^ „Patron: Henryk Mikołaj Górecki”. filharmonia-slaska.eu. Arhivirano iz originala 16. 12. 2013. g. Pristupljeno 23. 10. 2023. 
  7. ^ Culture.pl: Henryk Mikołaj Górecki, „Scontri per orchestra”.
  8. ^ Zamknięta karta, lecz pieśni śpiewają.
  9. ^ Year in Review 1993 Gorecki, Henryk. (2013). Encyclopædia Britannica. Encyclopædia Britannica 2007 Deluxe Edition. Chicago.
  10. ^ Iwanicka, Ania. „Światowe prawykonanie „Z pieśni kościelnych” Henryka Mikołaja Góreckiego”. Polskie Centrum Informacji Muzycznej. 
  11. ^ Tansman, Stravinsky, Górecki, Royal Festival Hall, London, 12 April 2014:, 2014  Nepoznati parametar |inventor= ignorisan (pomoć)
  12. ^ a b Górecki: IV Symfonia Tansman Epizody. Fenomen, żywioł, tajemnica, Łódź, s. 86–92., 2016, ISBN 978-83-938620-3-0  Nepoznati parametar |inventor= ignorisan (pomoć)
  13. ^ a b Wyborcza.pl 
  14. ^ Polska premiera IV Symfonii Henryka Mikołaja Góreckiego 
  15. ^ Polish Premiere of Górecki’s Symphony No. 4 in Łódź (na jeziku: engleski) 
  16. ^ „Tansman Epizody” Góreckiego w Łodzi. Polska premiera! 
  17. ^ „49. Bydgoski Festiwal Muzyczny pamięci Henryka M. Góreckiego”. wiadomosci.gazeta.pl. .
  18. ^ „Henryk Mikołaj Górecki nie żyje. Zmarł w Ochojcu.”. dziennikzachodni.pl. 2010-11-12. 
  19. ^ „Pogrzeb Henryka Góreckiego”. tvs.pl. 2010-11-17. Arhivirano iz originala 10. 12. 2010. g. Pristupljeno 23. 10. 2023. 

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

  • Dziębowska, Elżbieta (1987). „Górecki, Henryk Mikołaj”. Encyklopedia muzyczna PWM. efg część biograficzna. Kraków: Polskie Wydawnictwo Muzyczne. str. 420–432. ISBN 83-224-0344-5. OCLC 165082792. 
  • Danuta Gwizdalanka, Henryk Mikołaj Górecki, [w:] Historia muzyki – XX wiek, Kraków: PWM, 2009.
  • Adrian Thomas, Górecki, Kraków: PWM, 1998.
  • Bohdan Pociej, Biti u muzici: pokušaj da se opiše rad Henrika Mikołaja Goreckog, Katovice: Muzička akademija, 2005.
  • Beata Boleslavska-Levandovska, Gorecki: portret u sećanju. Krakov: PVM; Varšava: Fundacja Universitatis Varsoviensis, 2013.
  • Andrzej Vendland, Gorecki: Simfonija br. 4 Tansman Epizode. Fenomen, element, misterija, Łodz: Stovarziszenie Promocji Kulturi im. I. Tansman, Institut poljske muzike, 2016.
  • Maja Trochimczik [ur.] Gorecki in Contekt. Eseji o muzici, Los Anđeles: Moonrise Press, 2017.
  • Marija Vilček-Krupa: Gorecki: genijalnost i tvrdoglavost . Krakov: Izdavačka kuća Znak, 2018.
  • Andrzej Vendland, Gorecki, Penderecki: Diptih / Gorecki, Penderecki: Diptih, Los Anđeles: Moonrise Press, 2019.
  • Katalog rukopisa Narodne biblioteke. Tom 27: Arhiv Henrik Mikołaj Gorecki , ed. Mateuš Melski. Varšava: Nacionalna biblioteka, 2021.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хенрик_Миколај_Гурецки&oldid=26516217”