12. новембар

Из Википедије, слободне енциклопедије

12. новембар (12.11.) је 316. дан године по грегоријанском календару (317. у преступној години). До краја године има још 49 дана.

Догађаји[уреди]

новембар
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30
  • 1812. — Након повлачења из Москве, остаци Наполеонових трупа претрпели су тешке губитке на реци Березини.
  • 1918. — проглашена је Прва аустријска република, дан после капитулације Немачке у Првом светском рату и абдикације цара Карла I.
  • 1920. — Потписан је Рапалски уговор којим је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, под притиском Велике Британије и Француске, уступила Италији Истру, Јулијску крајину, Задар и острва Црес, Лошињ, Ластово и Палагружу, касније и Ријеку.
  • 1927. — Лав Троцки, једн од лидера „леве опозиције“ унутар партије, искључен је из бољшевичке партије, а Стаљин је постао неприкосновени лидер СССР. Троцки је интерниран у Алма Ату, потом 1929. прогнан из земље, а 1940. по налогу Стаљина убијен у Мексику.
  • 1932. — Национал-социјалистичка радничка партија Адолфа Хитлера добила је изборе и преузела власт у Немачкој.
  • 1942. — Британска Осма армија генерала Бернарда Монтгомерија је у Другом светском рату заузела Тобрук у Либији и заробила најмање 30.000 немачких и италијанских војника.
  • 1944. — У фјорду Тромзо на северу Норвешке савезници су у Другом светском рату потопили "Тирпиц", последњи велики ратни брод нацистичке Немачке.
  • 1948. — Јапански суд за ратне злочине осудио је на смрт бившег премијера, генерала Хидекија Тоџоа и још шест јапанских вођа у Другом светском рату.
  • 1956. — Београдско позориште „Атеље 212" је у адаптираном делу зграде „Борбе“ извело прву представу, „Фауста“ Јохана Волфганга Гетеа.
  • 1969. — Руски писац Александар Солжењицин избачен је из Савеза совјетских писаца због жестоких критика стаљинизма у роману „У првом кругу“. Указом Врховног совјета, најчувенији совјетски дисидент је 1974. протеран из СССР.
  • 1970. — У снажном циклону и високим таласима у Источном Пакистану (Бангладеш) живот је изгубило најмање 200.000 људи.
  • 1974. — Јужна Африка је суспендована из Генералне скупштине УН због политике апартхејда.
  • 1981. — Амерички спејс-шатл „Колумбија“ је други пут полетео у орбиту око Земље, поставши прва свемирска летелица која је употребљена по други пут.
  • 1993. — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија.
  • 1995. — потписан је Ердутски споразум којим се територија Сремско-барањске области (део самопрокламоване Републике Српске Крајине) утврђује као део Републике Хрватске. Споразумом је предвиђен једногодишњи период под међународном управом.
  • 1998. — Немачки Дајмлер-Бенц се спојио са америчком фирмом Крајслер групом и настао је Дајмлер-Крајслер.
  • 1999. — На подручју планине Бајгора, на Косову срушио се авион Светског програма УН за храну типа „АТР-42". У несрећи су погинули сви путници (21) и три члана посаде.
  • 2001. — Југословенски вицеадмирал у пензији Миодраг Јокић, оптужен за ратне злочине на подручју Дубровника 1991, добровољно се предао Међународном суду за ратне злочине у Хагу. У оквиру нагодбе са Тужилаштвом Јокић је 27. августа 2003. признао кривицу, а 18. марта 2004. осуђен је на седам година затвора.
  • 2001. — У удесу авиона америчке компаније Аирбус-300, који је пао на оближње куће одмах по полетању са њујоршког аеродрома „Џон Ф. Кенеди“, погинуло је свих 260 путника и пет особа које су се нашле на месту несреће.
  • 2004. — За председника Румуније изабран је градоначелник Букурешта Трајан Басеску, који је био кандидат опозиционе Алијансе Националне либералне странке и Демократске странке.
  • 2012. — Изашао је други албум групе Ван дирекшон, под називом Take Me Home.

Рођења[уреди]

Смрти[уреди]

  • 1952. — Александар Лифка, оснивач првог биоскопа у Југославији. (*1880.)
  • 1955. — Умро је хрватски песник Тин Ујевић, који је својом лириком, али и боемским животом обележио раздобље између два светска рата у југословенској књижевности ("Лелек себра“, „Колајна“, „Жедан камен на студенцу").
  • 1977. — Једна од оснивача и вођа зпаднонемачке левичарске терористичке организације Бадер-Мајнхоф, Ингрид Шуберт извршила је, под сумњивим околностима, самоубиство у затворској ћелији.
  • 1989. — Умрла је шпанска револуционарка Долорес Ибарури, легендарна Ла Пасионарија, председница Комунистичке партије Шпаније (од 1960). Приписане су јој речи „Но пасаран“, парола под којом су републиканци у Шпанском грађанском рату бранили Мадрид од фашиста. После пада Републике провела је 38 година у иностранству, највише у СССР. Вратила се у Шпанију 1977. и постала члан парламента.

Празници и дани сећања[уреди]

Види још[уреди]

Референце