Herman Kopeshar

Herman Kopeshar
Datum rođenja	(1880-11-23)23. novembar 1880.
Mesto rođenja	Lajden, Holandija
Datum smrti	11. mart 1932.(1932-03-11) (51 god.)
Mesto smrti	Vasenar, Holandija

Herman Kopeshar (hol. Herman Koppeschaar; Lajden, 23. novembar 1866 — Vasenar, 11. mart 1932) je bio holandski vojni lekar koji je boravio kao ratni hirurg u Crnoj Gori za vreme Balkanskih ratova i rukovodio sanitetskom službom Crnogorske vojske.

Biografija

Kopeshar je pohađao osnovnu i srednju školu u Hagu. Godine 1884. upisao je studije medicine u Lajdenu koje je uspešno završio 29. maja 1891. položivši državni ispit za doktora. Juna 1891. kao deo osoblja sanitetske službe holandske Istočnoindijske vojske imenovan je oficirom sanitetske službe druge klase. Po dolasku u Indoneziju 1892. prvo je služio na Javi, u bolnici u Surabaji, da bi u oktobru iste godine bio premešten u bolnicu u Malangu. Godine 1894. je kao oficir sanitetske službe učestvovao u ekspediciji na Lombok. Tada je bio poznat po humanosti, a na njegovu inicijativu su i zatvorenici dobijali duvan. Od 1895 do 1898 službovao je, između ostalog, u Ternateu, Aćehu i Magelangu. Godine 1899. zatražio je i dobio častan otpust iz vojne službe.

Balkanski ratovi

Dočekala ga je velika delegacija 26. aprila 1913. na stanicu Vesperport

Godine 1912. holandski Crveni krst poslao je u Crnu Goru pošiljku koju je činio vagon sa sredstvima za previjanje rana. Kao svog predstavnika, holandski Crveni krst poslao je Hermana Kopeshara. Pošiljka je ispraćena rano ujutru 30. novembra 1912. sa stanice Vesperport. Po dolasku na Cetinje rukovodilac tamošnjeg Crvenog Krsta gospodin Zergović zamolio je Kopeshara da hitno preuzme hirurško odeljenje u tamošnjoj bolnici, pošto su austrijski doktori već bili otišli. Odmah je morao da zbrine oko 50 ranjenika. Kao rukovodilac sanitetske službe uspeo je da razotkrije značajan broj lažnih bolesnika i pošalje ih natrag na front. Naredne godine kralj Crne Gore odlikovao je Kopeshara Ordenom Knjaza Danila.

Kada se aprila 1913. sa svojim saradnicima vratio na stanicu Vesperport dočekala ga je velika delegacija. Po izlasku iz voza, orkestar sedme pešadije koji je bio postavljen na prvom peronu zasvirao je nacionalnu himnu Vilhelmus. Zahvaljujući donacijama Crveni Krst je uspeo da skupi veliku količinu novca te je 1914. raspolagao sa pet ambulanti, čije rukovođenje je bilo povereno Kopesharu. Zahvaljujući Kopesharu, koji je u to vreme bio savetnik srpskog konzulata u Hagu, Srbija je 1919. angažovala holandske lekare i medicinske sestre za svoju civilno-medicinsku službu.

Tokom Prvog svetskog rata Kopeshar je imao praksu u Hilversumu, a od 1919. u Vasenaru. Godine 1914. napisao je „Ponešto o Crnoj Gori i Srbiji i mom radu tamo“. Deo njegovih izveštaja preveden je u disertaciji prof. dr Jelice Novaković-Lopušina. Preminuo je u 66. godini života u Vasenaru, a kremiran je u Vesterveldu.