Herta Ajrton
| Herta Ajrton | |
|---|---|
 Neti Stivens | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 28. april 1854. |
| Mesto rođenja | Portsmut,  Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Irske |
| Datum smrti | 26. avgust 1923. (69 god.) |
| Mesto smrti | Bekshil, Ujedinjeno Kraljevstvo |
| Državljanstvo | Britansko |
Fibi Sara Herta Ajrton (28. april 1854 – 23. avgust 1923) bila je britanski inženjer, matematičar, fizičar i pronalazač. Poznatija kasnije kao Herta Ajrton, dobila je Hjuzovu medalju od strane Kraljevskog društva za svoj rad na električnom luku.
Mladost i obrazovanje[uredi | uredi izvor]
Herta Ajrton je rođena kao Fibi Sara Marks na ostrvu Portsi, koje se nalazi u grofoviji Hempšir u Engleskoj, 28. aprila 1854. godine. Bila je treće dete poljsko-jevrejskog sajdžije po imenu Levi Marks, i Elis Terese Mos, krojačice, ćerke Džozefa Mosa, trgovca staklom iz Portsija.[1][2] Njen otac je umro 1861. godine, ostavljajući njenu majku sa osmoro dece. Sara je preuzela deo brige o mlađoj braći i sestrama.
Sa devet godina je pozvana od strane njenih tetaka, koje su vodile školu u severozapadnom Londonu, da živi sa svojim rođacima kako bi se zajedno obrazovali.[3] Njeni vršnjaci i nastavnici su je znali kao vatrenu, povremeno surovu ličnost.[4] Njeni rođaci su je upoznali sa naukom i matematikom. Već sa svojih 16 godina je radila kao guvernanta,[5] jer je njena porodica bila siromašna. Bila je toliko energetična da su joj prijatelji nadenuli nadimak Herta, po nemačkoj boginji zemlje, ime koje je toliko zavolela da ga je zadržala.
Ajrton je pohađala Girton koledž, Kembridž, gde je studirala matematiku i gde ju je podučavao fizičar Ričard Glejzbruk. Džordž Eliot je podržao Ajrtonovu prijavu na Girton koledž. Dok je bila na Kembridžu, Ajrton je konstruisala sfigmomanometar (aparat za merenje krvnog pritiska), predvodila je horsko društvo, osnovala je Girtonovo vatrogasno društvo, i zajedno sa Šarlot Skot je oformila je matematički klub.[3] 1880. godine je položila Matematički Tripos, ali joj Kembridž nije odobrio fakultetsku diplomu jer je u to vreme ženama dodeljivao samo sertifikate, a ne potpune diplome. Ajrton je položila ispite na Univerzitetu u Londonu, gde je diplomirala 1881. godine.[6]
Matematički i električno-inženjerski rad[uredi | uredi izvor]
Nakon svog povratka u London, Ajrton je zarađivala novac kao nastavnik, vodila je klub za zaposlene žene i starala se o njenoj nepokretnoj sestri.[3] Takođe je svoje matematičke veštine upotrebila praktično - predavala je u srednjoj školi Noting Hil end Iling i bila je aktivna u osmišljavanju i rešavanju matematičkih problema, od kojih su mnogi bili izdati u "Matematičkim pitanjima i njihovim rešenjima" iz Educational Times. 1884. godine, Ajrton je patentirala šubler, inženjersko-crtački instrument za deljenje linije na bilo koji broj jednakih delova i za uvećavanje i smanjivanje brojeva.[1][3] Šubler je bio njen prvi izum i iako je njegova prvobitna upotreba bila sa umetnike i za uvećavanje i smanjivanje, takođe je bio koristan arhitektama i inženjerima. Njena prijava za patent je finansijski podržana od strane Luize Goldsmid i feministkinje Barbare Bodičon, koje su joj zajedno pomogle. Njen izum je prikazan na Izložbi ženskih industrija i pridobio je mnogo medijske pažnje. To je bio prvi od njenih mnogih patenata - od 1884. godine sve do njene smrti, Herta je registrovala 26 patenata: 5 za matematičke šublere, 13 za lučne lampe i elektrode, i ostatak za pogon vazduha.
Godine 1884. Ajrton je pohađala večernje časove na Finsburi tehničkom koledžu, gde joj je predmet o elektricitetu predavao profesor Vilijam Edvard Ajrton, pionir elektro-inženjeringa i fizike, i član Kraljevskog društva. 6. maja 1885. godine udala se za svog bivšeg profesora i zatim mu je asistirala sa eksperimentima na polju fizike i elektriciteta.[3] Takođe je i sama započela svoje istraživanje osobina električnog luka.[2]
Godine 1895. je objavila nekoliko članaka za časopis the Electrician, gde je objasnila zašto elektrolučno osvetljenje treperi i šušti - razlog je kiseonik koji dolazi u kontakt sa šipkama od ugljenika koje se koriste za stvaranje luka.
Godine 1899., Ajrton je bila prva žena ikada da čita svoj rad pred Institutom za elektro-inženjere.[3]
Bila je prva žena članica Instituta za elektro-inženjere.
Želela je da predstavi svoj rad pred Kraljevskim društvom, ali je odbijena zbog njenog pola, te je njen rad "Mehanizam električnog luka" umesto nje čitao Džon Peri, 1901. godine.[4]
Ajrton je takođe prva žena koja je dobila priznanje Kraljevskog društva, Hjuzovu medalju, 1906. godine, za njen rad i istraživanje.
Do kraja devetnaestog veka, njen rad na polju elektro-inženjerstva je postao poznatiji široj publici. Na Međunarodnom kongresu žena održanom u Londonu 1899. godine, predsedavala je grupom za fiziku. 1900. godine je na istom događaju održala i govor.[1] Njen uspeh naveo je Britansko udruženje za unapređenje nauke da dozvoli ženama da delaju u opštim i sekcionim odborima.
Godine 1902. je objavila rad The Electric Arc, rezime njenih istraživanja i radova na električnom luku.
Godine 1904. je prvi put čitala svoj rad pred Kraljevskim društvom.
Lični život[uredi | uredi izvor]
Herta Ajrton je bila agnostik. 1885. godine udala se za udovca Vilijama Edvarda Ajrtona, fizičara i elektro-inženjera koji ju je podržavao u njenim naučnim poduhvatima. Po Barbari Bodičon je svoju ćerku nazvala Barbi, čiji je sin umetnik Majkl Ajrton.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v „Hertha Ayrton | Jewish Women's Archive”. jwa.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 7. 3. 2018.
- ^ a b „Archives Hertha Ayrton biography - The IET”. www.theiet.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 7. 3. 2018.
- ^ a b v g d đ Mason, Joan. Sarah Ayrton. Oxford University Press.
- ^ a b Bailey, Ogilvie, Marilyn (1986). Women in science : antiquity through the nineteenth century : a biographical dictionary with annotated bibliography. Cambridge, Mass.: MIT Press. ISBN 978-0-262-15031-6. OCLC 47008020.
- ^ ref. RG10. The National Archives of the UK. str. Piece: 157; Folio: 87; Page: 27.
- ^ „Hertha Marks Ayrton”. www.agnesscott.edu. Pristupljeno 7. 3. 2018.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Mason, Joan. Sarah Ayrton. Oxford University Press.
- Ignotofsky, Rachel. 2017. Women in Science: 50 Fearless Pioneers Who Changed the World. Ten Speed Press. pp. 20-21
Literatura[uredi | uredi izvor]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Akademske | |
| Ostale | |
