Pređi na sadržaj

Himna Federativne Narodne Republike Jugoslavije (pesma)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Himna Federativne Narodne Republike Jugoslavije
Zastava FNR Jugoslavije
DržavaFNRJ (tekst je samo predlog — himna nikada nije usvojena)
Jeziksrpskohrvatski
TekstopisacČedomir Minderović
Kompozitornema
Prihvaćenanikada (tekst predložen 1946)
instrumentalno izvođenje

Himna Federativne Narodne Republike Jugoslavije (češće skraćeno zvana Himna FNRJ) pesma je, predložena za tekst himne Federativne Narodne Republike Jugoslavije, za čiju je melodiju Prezidijum Narodne Skupštine Jugoslavije raspisao konkurs 1946. godine. Pisac teksta je pesnik Čedomir Minderović.

Uprkos velikom odzivu kompozitora iz svih krajeva Jugoslavije, prvi zvanični pokušaj zamene popularne pesme „Hej Sloveni“ „pravom“ himnom, kao i svi kasniji, propao je.[1]

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Prvi konkurs za tekst

[uredi | uredi izvor]

Proglasom od 31. januara 1946. godine, Narodna Skupština Jugoslavije usvojila je novi, republikanski Ustav, u skladu sa ideologijom vladajuće Kompartije. Ustavom je predviđeno postojanje državnih simbola – zastave i grba (za razliku od ostalih država koje su koristile „socrealističku“ heraldiku, jugoslovenski amblemi su, izvorno, ležali na belim ovalnim štitovima, pa se mogu smatrati grbovima u evropskom smislu) – ali ne i himne. Bilo je predviđeno da se, amandmanima na Ustav, odredi nova himna Jugoslavije.

Na predlog Vlade, Prezidijum Narodne Skupštine FNR Jugoslavije raspisuje konkurs za tekst nove himne, kako je utvrđeno da je pesma „Hej Sloveni“ postala „nepodesna, i neusklađena sa novim društvenim promenama u zemlji“. U pozivu za učešće, precizno su navedeni kriterijumi koje je poslati rad trebalo da ispuni: naslov je, između ostalog, morao da glasi Himna FNRJ ili Himna, nikako Himna Jugoslavije, navodno, radi izbegavanja aluzija na predratnu državnu tvorevinu. Iako se konkursu nije odazvala većina poznatijih jugoslovenskih pisaca, na adresu Prezidijuma (tačnije, zasebne Komisije za određivanje himne FNRJ unutar Prezidijuma) pristiglo je preko 440 tekstova.

Drugi konkurs za tekst i Minderovićeva pobeda

[uredi | uredi izvor]

Zbog slabog odziva poznatih pisaca, ali i velikog broja radova koji svojim većim delom nisu ispunili propozicije postavljene u pozivu za učešće, Komisija se Vladi i Prezidijumu obratila posebnim pismom, u kom predlaže da se nagrade za prve tri najbolje pesme povećaju na, redom, 50 000, 30 000 i 20 000 dinara. Oba organa isto uvažavaju, te je prethodni konkurs proglašen „neuspelim“, a 14. juna iste godine raspisan nov, uz prethodno pomenute iznose nagrada. Odziv je bio još slabiji, ali je bilo boljih radova. Pobednikom je proglašen srpski pesnik Čedomir Minderović, te je za tekst himne odabrana njegova „Himna FNRJ“. Pošto je Komisija odabrala samo najbolju pesmu, tri nagrade od po 20 000 dinara dodeljene su po jednom pesniku iz NR Slovenije, NR Hrvatske i NR Makedonije.

Konkursi za melodiju

[uredi | uredi izvor]

Posle 11. decembra 1946. godine, poslednjeg dana trodnevnog Sveslovenskog kongresa, održanog u Beogradu, Prezidijum sastavlja novu komisiju, sada za odabir melodije na Minderovićev tekst, od najvećih muzikologa. Konkurs za kompoziciju je bio anoniman, a nagrade za prvo, drugo i treće mesto, redom, 60 000, 25 000 i 15 000 dinara. Anonimnost je odbila brojne moguće učesnike. Komisija je, ipak, dobila tačno 201 rad. Komisija je odabrala četiri rada, od kojih se nijedan nije činio dovoljno dobrim za državnu himnu. Melodije su većinom bile „tužne“, bez naglasaka na borbenosti i svetlim momentima. Otvoren je novi konkurs, u kom je odobren potpis na delu, te je odziv bio znatno veći. Odabrano je 45 kompozicija, ali, nakon dugih rasprava, nijedna nije odabrana, a stihovi Čedomira Minderovića su odbačeni.

Smelo smo pošli iz mraka i strave
Kroz krvavu buru u bitaka dim!
Bratstvo, jedinstvo da pobedu slave!
Da slobodna zasjaš lepotama svim!

Republiko naša pod suncem slobode
duh Tvoj u vekove nek ponosno sja!
Putevi slave nek Te večno vode
i steg tvoj nek samo za pobede zna!

Nad delom radnih i ponosnih ljudi
slobode nek blista naš plameni znak!
Armije naše granitne su grudi
naš juriš za Tebe ko oluj je jak!

Republiko naša pod suncem slobode
duh Tvoj u vekove nek ponosno sja!
Putevi slave nek Te večno vode
i steg tvoj nek samo za pobede zna

Napred i napred! I nikada robom!
Sve slavnija, jača na putu si tom!
Zavete palih mi čuvamo s Tobom
da večito srećan i naš budeš dom!

Republiko naša pod suncem slobode
duh Tvoj u vekove nek ponosno sja!
Putevi slave nek Te večno vode
i steg tvoj nek samo za pobede zna!

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Himna[mrtva veza], Arhiv Jugoslavije