Чедомир Миндеровић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ЧЕДОМИР МИНДЕРОВИЋ
Cedomir Minderovic Novo grobblje.JPG
Гроб Чедомира Миндеровића у Алеји
заслужних грађана на Новом гробљу у Београду
Датум рођења(1912-10-31)31. октобар 1912.
Место рођењаБеоград
 Краљевина Србија
Датум смрти16. јануар 1966.(1966-01-16) (53 год.)
Место смртиДелхи
 Индија
СупругаЗора Миндеровић
Професијакњижевник
Члан КПЈ од1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
управник Народне
библиотеке Србије
Период19601965.
Одликовања
Орден народног ослобођења
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден братства и јединста
Орден заслуга за народ са сребрним венцем
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.

Чедомир Миндеровић (Београд, 31. октобар 1912Делхи, 16. јануар 1966), књижевник, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник Социјалистичке Републике Србије.

Биографија[уреди]

Рођен је 31. октобра 1912. године у Београду.

Као ђак гимназије приступио је револуционарном омладинском покрету, због чега је као малолетник одговарао пред Државним судом за заштиту државе и био осуђен на шест месеци затвора.

Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) и учесник Народноослободилачке борбе је од 1941. године. Током НОР-а био је на дужностима:

После ослобођења Југославије, налазио се на функцијама:

Био је члан Централног комитета Савеза комуниста Србије и имао чин резервног потпуковника ЈНА. Од 1957. године се налазио у дипломатској служби у Државном секретеријату за иностране послове.

Умро је 16. јануара 1966. године у Делхију, главном граду Индије, где се налазио у дипломатској служби. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. Један је од првих заслужних личности сахрањених у овој алеји, која је изграђена годину дана пре његове смрти.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима је Орден народног ослобођења.

Књижевни рад[уреди]

У својим предратним књижевним делима приказивао је беду градских предграђа и бунтовност политичких и социјално потлачених. У том периоду објавио је неколико збирки песама и 1940. године књигу поетске прозе „Уска улица“. Током рата је писао родољубиве песме, а после рата је написао:[1]

  • ратни дневник „За Титом“, објављен у Београду 1945. и 1959. године,
  • поему „Повратак песника у улицу које више нема“, Загреб 1949. године,
  • роман „Облаци над Таром“, Београд 1947. и 1958. године,
  • збирку песама „Горке године“, 1958. године,
  • збирку песама „Потонула џунгла“, 1959. године,
  • роман „Последњи коктел“, Београд 1961. године,
  • збирку песама „Филм у три епохе“, Београд 1964. године,
  • збирку песама „Огрлица за Наилу“, Београд 1966. године,
  • „Трагови Индије“, 1966. године.

Као књижевник Миндеровић је остао упамћен као модерниста међу социјалним писцима. Аутор је неких од познатијих револуционарних песама од којих се истичу - „Црвен је исток и запад“, „Југославија“ и „Стег партије”. Године 1946. је победио на конкурсу за химну ФНР Југославије, али ова песма никада није званично усвојена и до краја постојања СФРЈ је као химна коришћена песма „Хеј Словени“.

Референце[уреди]

  1. ^ „Чедомир Миндеровић”. Енциклопедија. Приступљено 29. 1. 2019. 

Литетарура[уреди]