Hijerarhijska analiza zadataka

Prva specifikacija za HTA napisana je 1967. godine, od strane autora Annett and Duncan. Iako je ova metoda prvo razvijana kao sredstvo za obuku i u to vreme niko nije mogao da pretpostavi kakav će uspeh doživeti, danas kao metoda ima tridesetogodišnju tradiciju rešavanja zadataka na vrlo siguran i jednostavan način, prema nekima (Kirwan & Ainsworth) najbolja tehnika analize zadataka.

Hijerarhijska analiza zadataka HTA je široka metoda analize zadataka, koja se zasniva na teoriji performanse i opisuje zadatak na takav način da se može posmatrati kroz niz hijerarhijski raspoređenih operacija.

Kratak opis

HTA traži od analitičara da uspostavi uslove, kada različiti pod-zadaci treba da budu sprovedeni u cilju ispunjenja zahteva nekog sistema. Ovaj metod stvara hijerarhiju u tri nivoa analize zadataka.

• Ciljevi, sistem u odnosu na želje
• Zadaci, strukturana lista aktivnosti sekvencirana za postizanje ciljeva
• Operacije i akcije, različite operacije koje čovek mora da uradi nezavisno od sistema

Jednosavni zadaci nemaju struktuiranu analizu.

Hijerarhijska analiza zadataka [HTA]

Hijerarhijska analiza zadatka je sistematičan metod opisivanja kako je neki posao organizovan u cilju da zadovolji opšti cilj posla. To podrazumeva identifikovanje od vrha na niže načina celokupnog cilja zadatka, zatim različite pod-zadatke i uslove pod kojim oni treba da budu sprovedeni da bi cilj bio postignut. Na ovaj način, složeni zadaci planiranja mogu biti reprezentovani kao hijerarhija operacija – različite stvari koje ljudi moraju da urade unutar sistema i planova – takoreći uslove koji su neophodni da bi se ove operacije uspešno i kvalitetno izvršile. Hijerarhijska analiza zadatka počinje navodeći opšti cilj koji jedna osoba treba da postigne. To je zatim ponovno opisano kao skup pod-operacija i planova precizirajući kada će oni biti sprovedeni. Dobar plan je suštinska komponenta hijerarhijske analize zadatka jer opisuje izvore informacija koje operater mora da poznaje, kako bi se signalizovala potreba za različitim aktivnostima. Svaka pod-operacija može biti ponovno dalje opisana ako analitičar to izričiti zahteva, opet, to se dešava samo u uslovima drugih operacija i planova. Pitanje koje se pojavljuje je da li je potrebno da se podigne neka specifična operacija na viši nivo detaljisanja, zavisi od toga da li analitičar veruje da je verovatno da će značajni režim greške da bude otkriven putem detaljnijih, finijih i podrobnije opisanih analiza. Na primer, operacija „punjenje reaktora“ može biti primer adekvatnog nivoa opisa ako analitičar smatra da je mogućnost greške na niskom nivou, i/ili da posledice te potencijalne greške neće biti ozbiljne. Ako su posledice od propusta da se ne čeka dok pritisak ne opadne ozbiljne i/ili ako je propust da se pritisak neće proveravati bio verovatan, onda bi bilo neophodno da se probije operacija „punjenje reaktora“ do svojih finalnih koraka. Nažalost, sve dok analitičar ne probije dalje operaciju, teško je da se zamisli kako pod-operacija na sledećem nižem nivou probijanja može da opadne, i kakve taj neuspeh može da izazove posledice. U praksi, detaljnije razmatranje opšteg kvaliteta PIF-ova (na primer, obuke, treninga, supervizije, procedura) kada situacija prolazi kroz evaluaciju, će dati dobru indikaciju oko celokupne ukupne verovatnoće grešaka u konkretnom radu koji se ocenjuje. Slično tome, posledice grešaka mogu biti procenjene u smislu celokupne ljudske ranjivosti podsistema koji se razmatra. Ako uzmemo u obzir sve ove faktore zajedno, obično je očigledno gde bi trebalo da analiza bude prekinuta. Nivoi koji prave razlike u detaljima, mogu biti neophodni za različite svrhe, na primer analize rizika, specifikacije ili procedure dizajna. Postoje dva osnovna načina za prikazivanje hijerarhijske analize zadataka:

• dijagramski
• tabelarni format

Dijagrami se mogu lakše prilagoditi ali tabele se obično više temeljne jer mogu da se dodaju detaljne beleške.

Osnovni principi

U početku, metoda se zasnivala na pozitivnim odgovorima na gore postavljena pitanja, danas, modernije metode HTA bi verovatno dale negatovne odgovore na neka od navedenih pitanja. Po Anett, teorija se zasniva na ciljno usmereno ponašanje koje sadrži pod-ciljnu hijerarhiju povezanu planovima. Tako se performanse ka cilju mogu opisati na više nivoa analize. Tri glavna principa koja definišu hijerarhijski tip analize su:

1. Na prvom mestu, razmatra se zadatak kao deo operacije, dok je operacija definisana uslovima cilja. Cilj podrazumeva objetivnost sistema u realnim uslovima proizvodnih jedinica, kvaliteta ili nekog drugog kriterijuma.
2. Operacija može biti spuštena u pod-operaciju nekim pod-ciljem koji je, ponovo, preispitan u realnim uslovima, kako bi doprineo ukupnom sistemu i krajnjem cilju, takođe preispitan i u vidu performansi i kriterijuma.
3. Vrlo je bitan odnos između operacija i pod-operacija jer se time stvara hijerarhijski odnos. Takođe, zadaci su češće procedurisani tako da pod-ciljevi moraju da dostignu određene sekvence.

Jako je bitno da se prihvate ova tri principa HTA, koja su ostala nepromenjena tokom više od četrdeset godina. Prvim principom definiše se sistem, koji je uslovljen ciljem. Cilj je izražen kroz uslove nekog objektivnog kriterijuma. Dve bitne stvari u ovom principu su da je HTA ciljno bazirana, i da je analiza sistema sadržana u HTA. HTA može biti korišćena za opis timskog rada, ali i ne ljudskog sistema, ona opisuje ciljeve sistema kroz pod-ciljeve i operacije te se može reći da je bolji opis zapravo „Hijerarhijska analiza pod-ciljeva zadataka“. Drugi princip govori o deljivosti, odnosno kreiranju pod-operacija u hijerarhiji. Pod-operacije definisane su pod-ciljevima koji su takođe opisani hijerarhijski. Treći princip govori o hijrarhijskom odnosu ciljeva i pod-ciljeva, pod-ciljevi moraju biti zadovoljeni kako bi se zadovoljili krajnji ciljevi zadatka.

Primer

0. Hardverska nadogradnja računara

1. Upoznavanje sa trenutnom konfiguracijom
   1. Procesor
      1. Radni takst
      2. Broj jezgara
      3. Količina keš memorije
      4. Podnožje
   2. Radna memorija
      1. Kapacitet
      2. Radni takt
      3. Latencija
      4. Tip
   3. Tvrdi disk
      1. Kapacitet
      2. Valičina bafera
      3. Način povezivanja
   4. Grafička karta
      1. Takt grafičkog procesora
      2. Kolilčina i tip memorije
      3. Način povezivanja/slot
   5. Matična ploča
      1. Dodatni slotovi za memoriju
      2. Dodatni slotovi za grafičku kartu
      3. Dodatni slotovi za tvrde diskove
   6. Napajanje
      1. Snaga
      2. Tipovi konektora
      3. Broj odgovarajućih konektora
2. Upoznavanje sa potrebama korisnika
   1. Obrada teksta
   2. Programiranje
   3. Obrada videa i slike
      1. Nivo kompleksnosti
   4. Video igre
      1. Nivo zahtevnosti u zavisnosti od interesovanja korisnika
3. Finansijske mogućnosti
   1. Kompromis, ušteda na određenoj komponenti
   2. Mogućnost odloženog plaćanja

Vidi još

Dodatne informacije možete naći na:

• Primer dijagrama Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. mart 2016)
• Upsala Univerzitet

Literatura

• Interakcija čovek računar, Metode analize zadataka; Visoka škola elektrotehnike i računarstva, Berograd
• Shepherd, Andrew (2000). Hierarchial Task Analysis. CRC Press. str. 245. ISBN 978-0-7484-0837-5. 

Dodatna literatura

• Neville A. Stanton. „Hierarchical Task Analysis: Developments, Applications and Extensions”. CiteSeerX 10.1.1.117.2474 . 

Spoljašnje veze

• Human-Computer Interaction Resource Network