Хиљаду деветсто осамдесет четврта (film)

Hiljadu devetsto osamdeset četvrta
Filmski poster
Izvorni naslov	Nineteen Eighty-Four
Režija	Majkl Radford
Scenario	Majkl Radford
Producent	Sajmon Peri
Temelji se na	Hiljadu devetsto osamdeset četvrta (Džordž Orvel)
Glavne uloge	Džon Hert Ričard Barton Suzana Hamilton Siril Kjuzak
Muzika	Dominik Maldauni Eurythmics
Direktor fotografije	Rodžer Dikins
Montaža	Tom Presli
Producentska kuća	Virgin Films Umbrella-Rosenblum Films Atlantic Entertainment Group
Studio	20th Century Fox
Godina	1984.
Trajanje	110 minuta
Zemlja	Ujedinjeno Kraljevstvo
Jezik	engleski
Budžet	5,5 miliona funti
Zarada	8,4 miliona dolara (SAD)
IMDb veza

Hiljadu devetsto osamdeset četvrta (engl. Nineteen Eighty-Four) je britanski distopijski naučnofantastični dramski film iz 1984. godine, režisera i scenariste Majkla Radforda, zasnovan na istoimenom romanu Džordža Orvela. Glavne uloge u filmu tumače Džon Hert, Ričard Barton, Suzana Hamilton i Siril Kjuzak. Priča prati Vinstona Smita, nižeg državnog službenika u ratom razorenom Londonu kojim vlada Okeanija, totalitarna super-država. On se bori da održi svoj zdrav razum i kontrolu nad stvarnošću, jer ogromna moć i uticaj režima progone individualizam i individualno razmišljanje kako na političkom tako i na ličnom nivou.

Ovo je poslednji film u kome je glumio Ričard Barton, a sam film je posvećen njemu. Film je bio nominovan za nagradu BAFTA za najbolju umetničku režiju i osvojio je dve britanske filmske nagrade Ivning Standard za najbolji film i najboljeg glumca.

Radnja

U distopijskoj 1984, Vinston Smit živi u totalitarnoj super-državi Okeaniji pod stalnim nadzorom policije misli. On stanuje u Londonu, glavnom gradu teritorije Pista jedan, nekadašnje Engleske, i radi u maloj kancelariji u Ministarstvu istine, gde prepravlja istoriju kako je diktiraju Partija i njen vrhovni vođa, Veliki brat, koji se nikada ne pojavljuje javno, već samo na propagandnim posterima, reklamnim bilbordima i televizijskim monitorima. Takođe povremeno prisustvuje javnim skupovima na Trgu pobede gde se građanima prikazuju propagandni filmovi o aktuelnoj ratnoj situaciji, kao i kontradiktorne i lažne vesti o ratnim naporima Okeanije da ujedini civilizovani svet pod vlašću Velikog brata. Dok je njegov kolega i komšija Parsons zadovoljan što sledi državne zakone, Vinston, progonjen bolnim sećanjima iz detinjstva i nemirnim telesnim željama, vodi tajni dnevnik svojih privatnih misli, kreirajući tako dokaze o svom zločinu misli. Međutim, on to pokušava da uradi van domašaja telekrana, kako bi sačuvao svoju bezbednost.

Njegov život se iznenada menja kada mu se obrati koleginica iz Šire partije, Džulija, misteriozna, smela, senzualna i slobodoumna mlada žena koja radi kao mehaničar štamparskih mašina u Ministarstvu istine, i započinju nezakonitu aferu. Tokom svog prvog susreta u udaljenom selu, oni razmenjuju subverzivne ideje. Ubrzo nakon toga, Vinston iznajmljuje sobu iznad zalagaonice u manje restriktivnoj proleterskoj oblasti gde nastavljaju svoju vezu. Džulija nabavlja krijumčarenu hranu i odeću na crnom tržištu i nekoliko meseci se tajno sastaju i zajedno uživaju u idiličnom životu relativne slobode i zadovoljstva.

Njihovoj aferi dolazi kraj jedne večeri, kada policija misli iznenada upadne u stan i uhapsi ih. Kasnije se otkriva da je telekran bio skriven iza slike na zidu u njihovoj sobi zabeležio njihove prestupe i da je stariji vlasnik zalagaonice, gospodin Čarington, tajni agent policije misli. Vinston i Džulija su odvedeni u Ministarstvo ljubavi da bi bili odvojeno pritvoreni, ispitani i „rehabilitovani”. Tamo ga sistematski muči O'Brajen, visokorangirani član Uže partije za koga je Vinston ranije verovao da je agent pokreta otpora koji predvodi najveći neprijatelj Partije, Emanuel Goldštajn.

O'Brajen podučava Vinstona o pravoj svrsi države i o principima dvomisli – sposobnosti da se istovremeno prihvataju dva međusobno isključiva stava. Radi krajnje rehabilitacije, Vinston je doveden u sobu 101, gde mu O'Brajen govori da će biti podvrgnut „najgoroj stvari na svetu”, dizajniranoj posebno oko Vinstonovih ličnih fobija. Kada se suoči sa ovim nepodnošljivim užasom – kavezom punim podivljalih pacova – Vinstonov psihološki otpor se konačno i nepovratno slomi, i on histerično odbacuje svoju vernost Džuliji. Sada potpuno potčinjen i očišćen od bilo kakvih buntovničkih misli, impulsa ili ličnih veza, Vinston popravlja svoje fizičko zdravlje i biva pušten.

Vinston odlazi u kafanu „Pod kestenom”, gde je ranije video rehabilitovane misaone kriminalce Džounsa, Aronsona i Raderforda (koji su i sami nekada bili istaknuti članovi Šire partije, ali su kasnije osramoćeni). Dok sedi nad šahovskom tablom, Vinstonu prilazi Džulija, koja je na sličan način bila „rehabilitovana”. Oni dele flašu pića i ravnodušno razmenjuju nekoliko reči o tome kako su izdali jedno drugo. Nakon što ona ode, Vinston gleda snimak njega samog na velikom televizijskom ekranu kako ponizno i sa kajanjem priznaje svoje „zločine” protiv države i moli za oproštaj od sunarodnika.

Nakon što čuje novinski izveštaj u kojem je objavljeno da je okeanijska vojska potpuno porazila evroazijske snage u severnoj Africi, Vinston, koji je lišen slobode da misli i oseća za sebe i sveden na puku olupinu čoveka, a uskoro će biti lišen i svog fizičkog postojanja, gleda u sliku Velikog brata koja se pojavljuje na telekranu, a zatim se okreće sa suzama u očima dok se u njegovom glasu čuju reči „Volim te”.

Uloge

Glumac	Uloga
Džon Hert	Vinston Smit
Ričard Barton	O'Brajen
Suzana Hamilton	Džulija
Siril Kjuzak	gospodin Čarington
Gregor Fišer	Parsons
Džejms Voker	Sajm
Endru Vajld	Tilotson
Merelina Kendal	gospođa Parsons
Džon Bosvol	Emanuel Goldštajn
Filis Logan	spikerka na telekranu
Rodžer Lojd-Pek	konobar
Bob Fleg	Veliki brat (slika)

Spoljašnje veze

• Hiljadu devetsto osamdeset četvrta na sajtu IMDb (jezik: engleski)