Тоталитаризам

Из Википедије, слободне енциклопедије

Тоталитаризам је један од облика политичког поретка. Најједноставније речено, тоталитаризам је систем свеобухватне политичке владавине утемељене на идеолошкој манипулацији, терору и бруталности. Тоталитаризам тежи остварењу "тоталне моћи" кроз политизацију друштвене и личне егзистенције и зато подразумева потпуно укидање грађанског друштва и личне приватности.[1] Настао је у 20. веку, мада његову појаву прорекао је Токвил тридесетих година деветнаестог века рекавши да ће нови облик деспотизма свеобухватнији, такорећи тоталан.[2] Дефиниција тоталитаризма као таквог је настала у првој половини 20. века када се појављују први тоталитарни режими. Први који је употребио тај израз био је Бенито Мусолини.[3]

Основне одлике тоталитарних режима[уреди]

Карл Фридрих и Збигњев Бжежински су извели главна обележја и по њиховом мишљењу сваки тоталитарни режим има:

  • службену идеологију која обухвата све виталне аспекте човековог постојања у којој се, бар пасивно, приклања, свако ко у том друштву живи.
  • једну једину хијерархијски организовану владајућу партију којом управља један човек (дикатор)
  • систем терористичке полицијске контроле коју у интересу партијских вођа подржава али и надзире владајућу партију
  • потпуни монопол над средствима јавног саобраћаја
  • потпуни монопол над средствима оружане борбе
  • централна контрола над целим привредним животом.[4]

Семе тоталитаризма[уреди]

Тоталитаризам можемо користити као назив за "терористичко подређивање"[5] свих духовних сфера једног друштва: науке, уметности, вредности, образовања, морала. У савршено тоталитарном друштву није допуштен ниједан облик људске активности - економски, интелектуални, политички - ако га држава није планирала или одобрила, а људи - појединци се сматрају национализованим власништвом државе.[6]

Уместо закључка[уреди]

Тоталитаризам је сложена појава у друштву. Појединац се претвара у бескорисну масу, у којој се ствара масовна лажна свест и језик као средство масовне политичке манипулације.[5] Тоталитарна држава је држава затвореног типа, односно друштва у коме постоји отпор променама, друштва у коме је социјална покретљивост смањена.[5] Антрополошки нихилизам, односно негација индивидуа је лочина политичка последица постојања тоталитарних посредованих друштвених односа.[5] С тога је појам тоталитаризма на својеврстан начин увод у разумевање идеологија попут неофашизма, неофашистичке државе.

Референце[уреди]

  1. ^ Ендру Хејвуд. Политичке идеологије. Београд (2005): Завод за уџбенике и наставна средства. 
  2. ^ Токвил, Алексис Клерел де, О демократији, Титоград, 1990
  3. ^ Мусолини, Бенито, Доктрина фашизма, Фиренца, 1939
  4. ^ Friedrich,Carl J.and Bzezinski,Zbigniewk.,Totalitarizam Dictatorship and Autocracy,Cambridge,1956,
  5. ^ а б в г Ковачевић Др Брацо (2010). „Тоталитарна држава и право“ (пдф). Годишњак (Бања Лука) 31-32: 111-130. ISSN 0350-9052 Приступљено 24. 10. 2013.. 
  6. ^ Kolakowski, The Euro-communist Schism; Cit. prema: B. Horvat, Politička ekonomija socijalizma, “Globus”, Zagreb,1984

Литература[уреди]

  • Ендру Хејвуд. Политичке идеологије. Београд (2005): Завод за уџбенике и наставна средства. 

Спољашње везе[уреди]