Тоталитаризам

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search

Тоталитаризам је један од облика политичког поретка. Најједноставније речено, тоталитаризам је систем свеобухватне политичке владавине утемељене на идеолошкој манипулацији, терору и бруталности. Тоталитаризам тежи остварењу „тоталне моћи” кроз политизацију друштвене и личне егзистенције и зато подразумева потпуно укидање грађанског друштва и личне приватности.[1] Настао је у 20. веку, мада његову појаву прорекао је Токвил тридесетих година деветнаестог века рекавши да ће нови облик деспотизма свеобухватнији, такорећи тоталан.[2] Дефиниција тоталитаризма као таквог је настала у првој половини 20. века када се појављују први тоталитарни режими. Први који је употребио тај израз био је Бенито Мусолини.[3]

Основне одлике тоталитарних режима[уреди]

Карл Фридрих и Збигњев Бжежински су извели главна обележја и по њиховом мишљењу сваки тоталитарни режим има:

  • службену идеологију која обухвата све виталне аспекте човековог постојања у којој се, бар пасивно, приклања, свако ко у том друштву живи.
  • једну једину хијерархијски организовану владајућу партију којом управља један човек (диктaтор)
  • систем терористичке полицијске контроле коју у интересу партијских вођа подржава али и надзире владајућу партију
  • потпуни монопол над средствима јавног саобраћаја
  • потпуни монопол над средствима оружане борбе
  • централна контрола над целим привредним животом.[4]

Семе тоталитаризма[уреди]

Тоталитаризам можемо користити као назив за "терористичко подређивање"[5] свих духовних сфера једног друштва: науке, уметности, вредности, образовања, морала. У савршено тоталитарном друштву није допуштен ниједан облик људске активности - економски, интелектуални, политички - ако га држава није планирала или одобрила, а људи - појединци се сматрају национализованим власништвом државе.[6]

Уместо закључка[уреди]

Тоталитаризам је сложена појава у друштву. Појединац се претвара у бескорисну масу, у којој се ствара масовна лажна свест и језик као средство масовне политичке манипулације.[5] Тоталитарна држава је држава затвореног типа, односно друштва у коме постоји отпор променама, друштва у коме је социјална покретљивост смањена.[5] Антрополошки нихилизам, односно негација индивидуа је лочина политичка последица постојања тоталитарних посредованих друштвених односа.[5] С тога је појам тоталитаризма на својеврстан начин увод у разумевање идеологија попут неофашизма, неофашистичке државе.

Референце[уреди]

  1. ^ Ендру Хејвуд. Политичке идеологије. Београд (2005): Завод за уџбенике и наставна средства. 
  2. ^ Токвил, Алексис Клерел де, О демократији, Титоград, 1990
  3. ^ Мусолини, Бенито, Доктрина фашизма, Фиренца, 1939
  4. ^ Friedrich,Carl J.and Bzezinski,Zbigniewk.,Totalitarizam Dictatorship and Autocracy,Cambridge,1956,
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 Ковачевић Др Брацо (2010). „Тоталитарна држава и право” (пдф). Годишњак. Бања Лука. 31-32: 111—130. ISSN 0350-9052. Приступљено 24. 10. 2013.  |first1= захтева |last1= у Editors list (помоћ)
  6. ^ Kolakowski, The Euro-communist Schism; Cit. prema: B. Horvat, Politička ekonomija socijalizma, “Globus”, Zagreb,1984

Литература[уреди]

  • Ендру Хејвуд. Политичке идеологије. Београд (2005): Завод за уџбенике и наставна средства. 

Спољашње везе[уреди]