Holandski vrt

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Glavni kanal u Vestberi Kort Gardenu, sada vraćen u svoje pretpostavljeno stanje iz 1700.

Holandski vrt se prvenstveno odnosi na vrtove u Holandiji, ali takođe, uglavnom i u zemljama engleskog govornog područja; to su različite vrste vrtova za koje se tradicionalno smatra da su u holandskom stilu, što je pretpostavka koju su istoričari vrtova mnogo osporavali poslednjih decenija. Istorijski gledano, bašte u Holandiji su uglavnom pratile trendove iz susednih zemalja, ali od ranog modernog perioda, holandski vrtovi su bili karakteristični po širem spektru biljaka dostupnih u ostatku Evrope severno od Alpa, i naglasku na pojedinačnim primercima biljaka, često retko zasađenim u leje. U 17. veku i u 18. veku, Holanđani su dominirali u izdavanju botaničkih knjiga i uspostavili veoma jaku poziciju u sađenju i uzgoju baštenskih biljaka, koju i danas zadržavaju.[1] Možda su se odlikovali i po efikasnom korišćenju prostora, a u velikim primerima i po upotrebi topijara (skulpturalnog žbunja i drveća) i malih „kanala“, dugih tankih, pravougaonih veštačkih vodenih površina.[2] Kada se tvrdi da postoji izrazito „holandski“ stil, to se uglavnom odnosi na formalne stilove u velikim baštama u drugom delu 17. veka, koji se protežu na nekoliko decenija.

Pošto je Holandija jedna od najgušće naseljenih zemalja, bašte su uglavnom male i pošto su kuće postavljene jedna pored druge, nema mnogo svetla. Od 19. veka pa nadalje, holandski vrtovi su se prilagođavali širim trendovima, uglavnom iz Engleske i Francuske. Holandski vrtovi su relativno mali i imaju tendenciju da budu "samostalni i introspektivni", sa manje veze sa širim pejzažom u okolini.[3] Od kasnog 18. veka pa nadalje, mnogi ili većina velikih vrtova u Holandiji usvojili su kontinentalnu verziju engleskog pejzažnog baštenskog stila, barem za područja izvan neposredne blizine kuće. Tu su i mnoge šumske bašte iz kasnog 19. i početka 20. veka.

Privi Garden u palati Hempton Kort, u septembru

Istorija vrtova u "holandskom stilu" izvan Holandije možda počinje u 17. veku. S jedne strane, oni su koncentrisani na izlaganje primeraka biljaka, u početku često uvezenih iz Holandije. U većim baštama često se nalaze kanali i topijari. Međutim, obe ove karakteristike su mogle biti uvezene u Holandiju iz Francuske, a njihov izgled u Engleskoj je možda bio iz jedne ili obe zemlje. Zimzelene žive ograde, a ne one od listopadnih vrsta kao što je grab, takođe su viđene kao karakterističan holandski stil od 17. veka.[4] David Žak, u radu iz 2002. pod nazivom „Ko zna šta je holandski vrt?“, zaključuje da opis nikada nije bio tačan i „Vreme je da istoričari engleskog baštenskog stila izbegavaju etikete kao što je „holandski“.[5]

Detalj vrta zamka u Utrehtu, oko 1700.

Pravougaone cvetne bašte, često blago slojevite, a sada bogato zasađene, smatrane su „holandskim“. Svaki vrt sa velikim brojem lala takođe se lako označava kao holandski vrt.

Holandski stil[uredi | uredi izvor]

Palata Het Loo

Vrtovi palate Het Loo, koju je postavio učenik Le Notra pod Vilijamom III Oranskim, bili su najveća holandska verzija francuske formalne bašte, u stilu Versajske bašte; poslednjih decenija delimično su vraćeni ovom stilu, sa razrađenim parterima. Ali za njih se ne može reći da su tipični za holandski stil.[2]

Čak su i najveće holandske bašte iz 17. veka male u poređenju sa njihovim francuskim i engleskim ekvivalentima, ali često kombinuju isti skup elemenata.[6] Vrednost zemljišta je bila visoka, a Holanđani su smatrali da im smetaju jaki vetrovi, kao i prevelika količina vode, što je diktiralo stil sa jezercima, kanalima i živim ogradama.[7]

Mali moderni holandski vrtovi imaju tendenciju da koriste mnogo lukovica, a često i patuljaste četinare u nemačkom stilu.

Holandski uticaj u Engleskoj[uredi | uredi izvor]

U Engleskoj je holandski uticaj postao jak u periodu nakon što je holandski kralj Vilijam III Oranski došao na presto 1689. preko svoje žene; oboje su bili zainteresovani za baštovanstvo.[8] Vestberi Kort Garden, koji je sada pažljivo vraćen u svoj dizajn oko 1700. godine, možda je najbolji primer holandskog stila za veliku kuću u Engleskoj.

Divljenje vodenim pticama na ograđenom kanalu u palati Soestdijk, oko 1695. godine

Restauracija u Vestberi Kortu je podstakla diskusiju među engleskim istoričarima bašte o tome šta je predstavljalo istorijsku „holandsku baštu“, i koje su zapravo holandske tipične karakteristike koje im se pripisuju. Kristofer Hasi povezao je holandski stil ne toliko sa topijarom, koji su mnogi raniji pisci smatrali dijagnostičkim, koliko sa kanalima, navodeći Vestberi Kort kao glavni primer, primećuje David Žak.[9] Slično je Majls Hedfild smatrao da je „suština holandskih verzija bila da tlo bude podnošljivo ravno, sa obiljem vode“.[10] Kasnije, Hedfild nije našao "ni najmanji nagoveštaj" holandske veze u Vestberi Kortu.[11] Nazivanje formalnih vrtova u Engleskoj „holandskim“ donekle je izbegalo optužbu da su zapravo u stilu koji je u suštini bio francuski, u vreme ratova između Engleske i Francuske.

Čak i u Engleskoj, holandski umetnici su u potpunosti dominirali novim popularnim žanrom slika i grafika seoskih kuća i njihovih vrtova od oko 1660. do 1730-ih.[7]

Holandski vrt je bio opis dat određenoj vrsti pravougaonog prostora za cveće, često ograđenog živicom ili zidovima, čak i ako je deo veće bašte ili parka. Prema holandskoj verziji francuske formalne bašte, ovaj prostor bi bio raspoređen na visoko kultivisan i geometrijski, često simetričan način, oblikovan od zasada obojenog cveća, originalno veoma dobro raspoređenog po savremenim standardima, i oivičen gustim i ošišanim šibljem, ili niskim zidovima (ponekad u geometrijskim šarama), a ponekad i sa površinama veštačke vode, sa fontanama i vododerinama, koje su takođe bile raspoređene u simetričnoj strukturi.

Posebna holandska karakteristika je koepel ili paviljon, uglavnom izgrađen od cigle i podignut da pruža pogled na baštu. Vestberi Kort i Hempton Kort imaju primere na dva sprata, od kojih je kuća za bankete Hempton Korta koju je dizajnirao Vilijam Talman za Vilijama III, sa jedne strane sa pogledom na niz od tri pravougaone baštenske sobe za cveće, a sa druge na reku Temzu.[12]

Bašta u "holandskom stilu" u palati Hempton Kort, sa modernim zasadima, iza je kuća za bankete.
Holandski vrtovi Kensingtonske palate

Kasnije, u Engleskoj je termin korišćen za cvetne bašte koje su sađene unutar geometrijskog okvira. Cvetne leje i vodene površine bile bi ispresecane geometrijskim stazama, kako bi se omogućilo hodanje po bašti bez oštećenja nijedne od njenih karakteristika. Primer, koji sada nije zasađen u autentičnom stilu, može se naći pored Kensingtonske palate, južno od oranžerije. Tajna bašta u palati Hempton Kort obnovljena je poslednjih decenija u autentičnijoj verziji stila oko 1700. godine, kada je zasađena pod Vilijamom III. Za razliku od mnogo većeg Versajskog vrta Luja XIV, ovo je bilo dostupno samo maloj grupi dvorjana.[3] Drugi primer, manje ambiciozan, je u Klandon Parku u Sariju. Holandska bašta je svojom geometrijom i formalnošću bila u suprotnosti sa baštom vikendica, koju u svom modernom obliku karakteriše trava, krivudave i asimetrične staze (ako ih ima) i zamagljivanje linija između cveća i trave omogućavanjem da žbunje raste preko granica cvetne leje.

Kako je stil engleskog pejzažnog vrta zaživeo sredinom 18. veka, ova oznaka je počela da se primenjuje u „pogrdnom” smislu na formalne bašte uopšte. Frensis Koventri, sveštenik i pisac, u svom članku iz časopisa iz 1753. rekao je da je Vilijam Kent spasao engleske bašte od „holandskog apsurda“. Ričard Oven Kembridž je 1755. napisao da je „holandski“ stil „više od pola veka deformisao lice prirode u ovoj zemlji“.[13] Godine 1806, Hemfri Repton, vodeći dizajner bašte tog vremena, rekao je da je „holandski stil“ trajao pola veka od dolaska Vilijama III 1689. godine, da bi ga zamenio „engleski stil“ Lanselota Brauna „da bi obnovio tlo do svog prvobitnog oblika“.[14]

Holandski vrt[uredi | uredi izvor]

Mali, ograđeni Vrt Holandije, koji su branile Holanđanke i Belgijski lav (Niske zemlje), bio je, a donekle i dalje, popularna patriotska metafora za nezavisnost Holandije, prvi put viđena krajem 16. veka. Povlači se od srednjovekovnog Hortus conclusus-a. Mnogi otisci i oblici dekorativne umetnosti ga prikazuju, od kojih su neki interesantni iz ugla istorije bašte.

  • Holanđanka u vrtu, 1563, Filip Gale
    Holanđanka u vrtu, 1563, Filip Gale

Flora[uredi | uredi izvor]

Uobičajeno cveće u holandskoj bašti su:

Vrtovi vredni pažnje u Holandiji[uredi | uredi izvor]

Vrt Keukenhof

Neke značajne javne holandske bašte su:

  • Keukenhof
  • Prinsentuin (Groningen) uglavnom formalna bašta za palate iz 18. veka
  • Vrtovi zamka Arcen
  • Vrtovi zamka Oud-Valkenburg
  • Vestburi Kort Garden

Reference[uredi | uredi izvor]

Holandski vrt na Vikimedijinoj ostavi.
  1. ^ Jacques 2002, str. 114–115
  2. ^ a b Quest-Ritson, 81-82
  3. ^ a b Quest-Ritson, 81
  4. ^ Jacques 2002, str. 124
  5. ^ Jacques 2002, str. 129
  6. ^ Uglow, str. 122
  7. ^ a b Jacques 2002, str. 115
  8. ^ Quest-Ritson, 80-81
  9. ^ Jacques 2002, str. 123
  10. ^ Hadfield, Gardening in Britain 1960:154.
  11. ^ Hadfield, "William, Mary, and Westbury", Garden History 2 (1974:27–33).
  12. ^ Farguson, Julie (2021). Visualising Protestant Monarchy: Ceremony, Art and Politics After the Glorious Revolution (1689-1714). Boydell & Brewer. ISBN 9781783275441. 
  13. ^ Jacques 2017, str. 2
  14. ^ Jacques(2017), 2-3

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Холандски_врт&oldid=27699456”